Ovo je deseta godina moje kultivacije. Često pomislim kako sam prošao dosta toga. Ipak, tek nedavno sam se prosvetlio u dublje značenje popravljanja šinšinga: shvatio sam da svaka pojedina stvar koju radimo služi da popravimo svoj šinšing.
Posao je sredina za popravljanje šinšinga
Vodim privatan biznis. Otkad je startovao, biznis je rastao iz godine u godinu, i ja sam pomislio da bi mogao rasti još brže ako se udružim s nekim. Moja firma rentira stanove od njihovih vlasnika, renovira ih, a zatim nudi kratkoročan smeštaj za turiste. Osoba s kojom sam imao nameru da se udružim bila je vlasnik jednog od tih stanova. Pomenuo sam mu svoju ideju o otvaranju mini-hotela na jednom konkretnom mestu blizu mojih prostorija, a on je rekao da je spreman da investira u projekat.
I njemu i njegovoj ženi još ranije sam objasnio istinu. Verovao sam da su pristojni ljudi, i da nema razloga za sumnju i nepoverenje. Međutim, dok su pripreme tekle, on je počeo da menja svoje ponašanje i da izbegava da potpiše ugovor s mojom firmom.
Rekao je da ne odustaje od našeg dogovora, ali u praksi je radio stvari iza mojih leđa: formirao je sopstvenu firmu i iznajmio prostor u njeno ime. S prozora moje kancelarije mogao sam da vidim prostor, i jednog dana sam zapazio da počinju radovi. Nije mi se to dopalo, ali sam prećutao – kako da spasem njega i njegovu ženu ako im bilo šta zameram? Običan čovek bi ih tužio sudu, ili započeo svađu, ali kao praktikant, ja sam odlučio da ne marim. Ipak to nije bilo dovoljno. Učitelj kaže u Džuan Falunu: “Treba da mu se zahvališ u svom srcu, i to iskreno treba da mu se zahvališ.”
Tu zahvalnost nisam uspevao da pronađem u sebi. Dok je vreme prolazilo , a moja poslovna vizija je oživljavala pred mojim očima, rasla je moja frustracija. I prirodno, teškoća se nastavila.
Do trenutka kad su radovi završeni, oni me i dalje nisu kontaktirali da ponude bilo kakvu vrstu dogovora, ili barem objašnjenje, ako već ne i da se zahvale. Naprotiv, jednog dana me on poziva da mu učinim uslugu. Moja momentalna reakcija je negativna, ali brzo shvatam da time samo štitim sebe, pa mu pošaljem poruku i ipak ponudim pomoć. Ali tada je već bilo prekasno.
Još neko vreme će proći pre nego što me ponovo bude pozvao. I opet neće imati ništa dobro za mene – zatražiće da se što pre iselim iz njegovog stana! Tada sam zapazio da se oseća uvređen i razočaran zbog mog prethodnog odbijanja da mu pomognem. Situacija je bila toliko nerealna da sam se odmah setio šta učitelj kaže o kriterijumu koji bića sa visokih nivoa imaju da bi bila spasena. Ona nam neće biti zahvalna:
“Kao što oni to vide: 'ako hoćeš da me spaseš, najpre moraš dostići moj nivo, i moraš imati tu meru moćne vrline pre nego što me možeš spasiti.'”
(“Budite marljiviji”)
Shvativši, ovo, uputio sam mu izvinjenje. Priznao sam da nisam bio predusretljiv prema njemu i njegovoj ženi, i izjavio da bih to voleo da nadoknadim. Što se tiče naše nesuđene saradnje, rekao sam mu da mi ništa ne duguje i da u budućnosti može računati na mene, šta god mu zatreba.
Nekoliko dana kasnije posetio sam i njegovu ženu i izvinio se i njoj. Zašto sam se zapravo izvinjavao? Zbog mojih pogrešnih, ljudskih misli.
Učitelj kaže u Džuan Falunu, Predavanje 7:
“Ponekad ti se čini da nešto treba da bude tvoje, a i drugi ti kažu da je tvoje. Ali zapravo nije. Veruješ da jeste, ali ispašće da nije. To će otkriti možeš li se pomiriti s takvim stanjem. Ako ne možeš, to je vezanost.“
Oni su mi pomagali da se oslobodim svoje vezanosti za ličnu korist. Istovremeno, možda su mi davali svoju vrlinu u zamenu za ono što je trebalo da bude moja dobit kao suvlasnika u biznisu. Kako da im ne budem zahvalan? Shvativši ovo, konačno sam osetio zahvalnost.
Popravljanje šinšinga za vreme Dafa aktivnosti
Uvek kad imamo Dafa aktivnosti, trudim se da njihov uspeh merim naspram toga koliko sam popravio svoj šinšing. Ako spremamo događaj koji informiše ljude o progonu Falun Gonga, na primer, kao koordinator, uvek podsetim ostale praktikante da naš neposredan cilj nije da delimo flajere, ili da objašnjavamo istinu, pa čak ni da spašavamo ljude. Naš cilj je da popravimo šinšing u interakciji s ljudima i u našoj međusobnoj saradnji. Ako to uspemo, sve ostalo će doći prirodno.
Jednog dana je trebalo da imamo uličnu aktivnost u drugom gradu. Ujutru je padala kiša, pa me je praktikantkinja A pozvala da predloži da otkažemo događaj. Nisam video nikakav razlog za otkazivanje, pa smo nastavili po planu.
Put do tamo je trajao tri sata, i sve vreme je padala kiša. Praktikantkinja A je bila nezadovoljna mojom odlukom, ali ja sam sledio logiku da ako je naš cilj popravljanje šinšinga, onda ovo nikako ne može biti gubljenje vremena - bez obzira da li pada kiša, ili ne.
Kad smo stigli, parkirali smo auto i postavili opremu. Trg je bio mokar od kiše i sablasno prazan. Ali u času kad je puštena Dafa muzika, sredina je momentalno počela da se menja. Kiša je stala i ljudi su počeli nadirati na trg sa svih strana, kao da su čekali u sporednim ulicama. Baš kao na snimanju filma, kad poviču „Akcija!“, sve odjednom oživljava.
Praktikantkinja A je bila u šoku. “Znači sve ovo je bilo za mene da se prosvetlim,” reče. Konačno joj je postao jasan cilj našeg putovanja.
Popravljanje šinšinga tokom promocije Šen Juna
Nedavno sam vozio 900 km da bih pomogao promociju Šen Juna, što je takođe bila prilika da se popravi šinšing. Za promociju Šen Juna, standardi mogu znatno porasti, a testovi mogu postati prilično intenzivni. Ali popraviti sebe podrazumeva istovremeno i podeliti iskustvo, jer deljenjem iskustava se prosvetljavamo u testove na koje nailazimo i istovremeno pomažemo drugima da se prosvetle u sopstveno razumevanje. Zato smatram da je redovno deljenje iskustava veoma važno.
Na primer, jednog dana sam od koordinatora dobio zadatak da posetim razne firme. Lokalni praktikant koji mi je dodeljen je bio mlad i neiskusan, pa mi se činilo da je prirodno da ja predvodim. Ipak, pošto je on smatrao drugačije, ja sam ga sledio.
On je pravio planove, predlagao zadatke i čak me kritikovao. Dok sam pričao s jednim zaposlenim u firmi, držao sam ruke prekrštene; mladi praktikant mi je skrenuo pažnju da to ne izgleda dobro. Drugom prilikom sam napravio šalu, a on mi je ukazao da je to bilo sasvim neprilično.
Uveče, dok sam delio svoje iskustvo, shvatio sam koliko je cela situacija bila nestvarna: ja vežbam više od 9 godina, a on jedva 9 meseci, a ipak on meni ukazuje na greške, a ne ja njemu – i pri tom sam mu zahvalan. Iznoseći svoje iskustvo pred drugima shvatio sam da je on tu bio da mi pomogne da se oslobodim svog ega, dok sam mu ja pomagao da pronađe čvrsto tlo u kultivaciji.
Moj savet svim koordinatorima i moderatorima: pomozite praktikantima da iznesu svoja iskustva, postavljate im pitanja ako je to neophodno. Neki praktikanti su stidljivi, a neki misle da njihovo iskustvo nije nešto što će zanimati druge. Ali mi kultivišemo svoju glavnu svest; ako propustimo priliku da racionalno objasnimo šta nam se dešava – je li to istinska kultivacija?
Fa-konferencije su takođe mesto za popravljanje šinšinga
Tri puta sam prisustvovao njujorškoj konferenciji za razmenu iskustava. Prvi put 2010, i to je bilo nešto sasvim posebno za mene – tada sam prvi put uživo video Učitelja Lija. Imao sam utisak da je jako dobro raspoložen i uzvišen, i dugo posle tog susreta nastavio sam da osećam njegovu milost.
Ali razvio sam ljudsku misao: “Tako je lako doći do Učitelja – dovoljno je kupiti avionsku kartu, koja i nije toliko skupa. Više nikad neću propustiti Njujoršku Fa-konferenciju.”
Sledeće godine, 2011, doputovao sam u Njujork poslednjim letom pre nego što će svi letovi biti stopirani zbog predstojećeg uragana. Sutradan ni javni prevoz više nije funkcionisao, tako da nije bilo načina da se dospe na drugu stranu reke, do Menhetna. Bio sam smešten kod prijatelja, koji nisu praktikanti, i osećao sam se izolovan od Dafa praktikanata na drugoj strani reke. Na dan konferencije, vozovi i dalje nisu išli, a čenjanje na autobus se bilo odužilo.
Ranije, gde god da sam putovao na Dafa aktivnosti, slučajno bih nailazio na praktikante – ali ovaj put ih nije bilo nigde u blizini. Na kraju sam se udružio s nekim običnim ljudima da podelimo taksi. Znao sam da ću zakasniti, ali na kraju krajeva, ko zna kako će drugi uspeti da stignu do konferencijske sale u udaljenom njujorškom predgrađu.
Kad sam ušao u salu, bio sam zapanjen činjenicom da su svi ostali ipak uspeli stići na vreme. Svi sem mene. Šta više, Učitelj je već bio na sceni i predavao.
Osećao sam se kao dečak koji je zakasnio na čas jer se uspavao. Bio sam toliko zbunjen i obuzet krivicom da nisam uspevao da pohvatam ništa od Učiteljevih reči. Samo sam imao utisak da je Učitelj žalostan, nesrećan i nezadovoljan.
Kasnije sam upitao ostale kako su doživeli Učitelja. Bio je srećan, rečeno mi je. Shvatam, znači da je bio nesrećan samo kad sam ja u pitanju - praktikant koji pogrešno misli da je videti Učitelja stvar jednostavne kupovine avionske karte i prelaska preko kapljice okeana.
Prijatelji pružaju priliku da se popravi šinšing
Mi se kultivišemo u društvu običnih ljudi, pa ne trebalo da presečemo sve veze s običnim ljudima. Svi imamo prijatelje koji nisu praktikanti, i oni ne bi trebalo da nas smatraju čudacima, inače ih nećemo moći spasiti. Šta više, društvene aktivnosti nikako nisu gubljenje vremena – prema mom shvatanju, njih će prirediti Učitelj da nam pomogne da popravimo šinšing.
S vremena na vreme moja žena i ja odemo sa prijateljima na planinarenje. Jednom smo hodali uz planinski potok, s vodom toliko ledenom da je većina ljudi ni prst ne bi zamočila. Ipak je moj prijatelj skinuo cipele i krenuo da hoda kroz vodu. Pošto nije bio poznat kao neki sportski tip, ja sam bio šokiran. “Hajde,” rekao mi je. “ Jednom kad prođe početni bol, više ništa ne osećaš.” Dvoumio sam se. “Kako misliš da te tvoji slede ako ne možeš da hodaš kroz vodu?” dodao je.
Te reči su me pogodile. Skinuo sam obuću zagazio u hladnu vodu. Bilo je neverovatno bolno, ali sam pokušavao da ne pravim grimase. I posle oko minut, zaista se desilo čudo: bol je nestao i više uopšte nisam osećao noge. Savim sam normalno mogao da hodam kroz potok.
Ovo me je naučilo da u kultivaciji ponekad moramo “zagaziti u ledenu vodu” i malo se pomučiti. Ali mi nismo ovde da bismo se mučili već da bi se oslobađali vezanosti; jednom kad nestane vezanost (kao što je strah od bola npr.), bol postaje nepotreban i nestaje. Sve je u popravljanju šinšinga.
Ovo je moje razumevanje na sadašnjem nivou. Molim vas da mi ukažete ako bilo šta nije u redu.
