Proteklih nekoliko godina, naša lokalna koordinatorka je organizovala kućne posete za petoro praktikanata Falun Dafe koji su patili od karme bolesti. Pomogala sam im da uče Fa, šalju ispravne misli i poprave svoju kultivaciju. Ostala sam s njima dugo vremena, u suštini sve dok nisu uspeli da naprave iskorak u suočavanju sa svojim nevoljama. Dok sam im pomagala, popravljala sam svoje stanje kultivacije i šinšing. Želela bih da podelim neka od ovih iskustava.
Gospođa Ling je imala simptome karme bolesti i imala je čireve na dojkama koje su gnojili. Koordinatorka me je zamolila da je posećujem svakog utorka i srede, da učim Fa, radim vežbe i šaljem ispravne misli sat vremena s njom. I drugi praktikanti su joj pomagali. Nakon što sam bila tamo mesec dana, rekla mi je: „Kako to da se drugi više ne pojavljuju? Da li sam ih povredila?“
Razumela sam njena osećanja, jer se većina praktikanata koji su patili od karma bolesti radovala što će biti sa drugim praktikantima. Kroz deljenje i jačanje njihovih ispravnih misli, mogli su da pronađu svoje vezanosti i prevaziđu svoje nevolje.
Utešila sam je rekavši: „Ne brini. Mnogi praktikanti su vezani za drugi posao. Neki su preuzeli rad na koordinaciji, neki pišu članke za konferenciju za razmenu iskustava, a neki takođe pomažu drugim praktikantima koji se suočavaju sa sličnim situacijama kao i ti. Molim te ne brini za njih. Sve dok imam vremena naveče, dolaziću ovde sigurno.” U narednih nekoliko meseci, sve dok se ništa drugo nije pojavljivalo, uvek sam odlazila kod nje da učimo Fa. Nakon slanja ispravnih misli, išla sam kući poslednjim autobusom.
Jednog dana, izgledalo je da je Ling imala jaku eliminaciju karma bolesti. Nekoliko praktikanata koji su saznali za njenu situaciju pomogli su joj da šalju ispravne misli tokom cele noći. Sledećeg dana, koordinatorka me je zamolila da ostanem kod Ling nekoliko dana. Takođe je napomenula da je nekoliko starijih praktikanata u različitom stepenu prolazilo kroz probleme karma bolesti. Na primer, njena svekrva, Ven, takođe se osećala loše i pozvala ju je rano ujutru da joj ispriča o svojim simptomima.
Ono što me pogodilo je to što je Ven imala još jednu nevolju sa karmom bolesti, što je pokrenulo moje sećanje na vreme kada sam učila Fa u njenoj kući. Pre toga, izgledalo je da je imala neke simptome bolesti, a još jedan praktikant i ja smo bili u njenoj kući čak mesec dana da šaljemo ispravne misli. Međutim, postala je uplašena, rekavši da je u oblasti u kojoj je živela instalirano mnogo kamera. Zbog toga je prestala da okuplja praktikante u njenom domu da šalju ispravne misli i rade vežbe. Kasnije je saznala da su takozvane kamere zapravo stubovi za struju koji su tek postavljeni.
Tokom pandemije otišla sam da posetim gospođu Ven, sa ciljem da podelim sa njom svoje razumevanje zasnovano na Fa. Međutim, imala sam negativan stav prema njoj jer je otišla u bolnicu na lečenje, a ona nije uzela k srcu ono što sam joj rekla. Nakon što je zaključavanje ukinuto, kada sam otišla kod nje da pošaljem ispravne misli, nedostajalo mi je saosećanja, i samo sam to uradila. Uvek sam osećala da joj nedostaje vera u Dafu, i da joj stoga slanje ispravnih misli možda neće pomoći. I nakon što je iz straha zaustavila praktikante da idu kod nje na grupne vežbe, još više sam je gledala sa visine.
Ova predstava, iako nejasna, uvek je bila prisutna u mojim mislima. Stoga, kada mi je koordinatorka ispričala o nedavnoj situaciji Ven, moja ogorčenost, nezadovoljstvo i prezir su se iskazali. Odjednom su počela da me bole dva prednja zuba. Odmah sam shvatila da je zbog moje ozlojeđenosti prema Ven došlo do ove zubobolje. Ali ipak sam želela da koristim pristup obične osobe da rešim problem. Uzela sam klešta i, gledajući u ogledalo, počela da čupam zub. Zub mi nije ispao i bolelo me je još više. Ostavila sam klešta i počela da gledam unutra. Ono što sam videla bili su negativni aspekti Ven, i shvatila sam da sam previdela mnoge njene pozitivne strane.
Iako je Ven bila u svojim 80-im godinama, svake nedelje je išla peške da objasni istinu ljudima sa drugim praktikantima. Često je izlazila od 14 časova do 17 časova, i putovala više od dve milje. Ali nikada se nije žalila na umor ili bilo kakve teškoće koje je pretrpela. Svaki put kada bismo otišli kod nje kući na učenje Fa ili grupne vežbe, pripremala je prostirke za sedenje, vodu i salvete za nas.
Razmišljajući o ovome, moja ogorčenost je nestala. Shvatila sam da treba da počnem da razmišljam o tom pitanju više iz njene perspektive i da joj pomognem da ojača svoje ispravne misli. Kako da joj zamerim? Osećala sam da ću je izneveriti. Nakon što sam poslala ispravne misli i završila vežbe, moja zubobolja je potpuno nestala.
Otišla sam kod Ling da je pitam da li joj treba društvo. Ponela sam jorgan, šolju i audio plejer sa Fa predavanjima. Njena ćerka je takođe bila došla kući tokom školskog raspusta. Bile su dve spavaće sobe. Ako bih ostala ovde, zamolila bi me da sigurno spavam u velikom krevetu. Ali kad odem, moraće da počisti kuću, uprkos činjenici da još uvek pati od karma bolesti. Pitala sam je za mišljenje rekavši: „Donela sam svoje stvari. Ako želiš da ostanem, ostaću. Ali ako smatraš da je bolje da ti je ćerka ovde, ja ću otići kući posle učenja Fa.“
Rekla je da joj je dobro što je njena ćerka tu, pa sam krenula kući. Da je bilo ranije, ne bih tražila njeno mišljenje, niti bih donela svoj prekrivač da ostanem kod nje. Ovog puta, činjenica da sam bila pažljivija se može pripisati isključivo mom iskustvu koje sam stekla boravkom sa Cai.
Bilo je vremena kada Cai nije bila marljiva i imala je mnogo straha. Zamolila me je da ostanem kod nje da učimo Fa i šaljemo ispravne misli. U početku smo bile mirne, ali su kasnije njeni postupci počeli da me nerviraju. Svake noći, pre nego što odem u krevet, uvek je pripremala toplu vodu da operem noge. Iako sam uradila šat je želela, osećala sam neprijatnost duboko u sebi. Moja stopala su bila veoma čista i nisam ih morala prati svaki dan.
Kada sam jednom radila sedeću meditaciju, shvatila sam da kada me je Cai zamolila da operem noge, to nije bilo zbog mog mirisa, već zbog njenih sopstvenih problema. Da bi izbegla pojavu neprijatnih mirisa, stekla je naviku da pere noge svaki dan. U to vreme nisam razmišljala o tome i imala sam otpor. Tek kasnije sam shvatila da svaki praktikant ima svoje navike. Pošto sam otišla da ostanem kod nje, trebalo bi da prihvatim njene životne navike i organizaciju drugih ljudi.
Upravo ovo iskustvo mi je pomoglo da ispravim svoje ponašanje i nateralo me da više razmišljam iz ugla drugog. Zaista sam mogla da osetim da ispravne misli Cai postaju sve jače i jače. I kao rezultat toga, bila je mnogo boljeg raspoloženja.
Nisam imala bliske odnose ni sa jednim od praktikanata kojima sam pomogala. Razlog zašto sam mogla da odem u njihove domove da im pomognem kad god sam im bila potrebna je taj što sam u svom svakodnevnom životu bila zaposlena kao negovatelj i radnik za ličnu podršku. Čuvala sam nekoga ko je bio paralizovan i vezan za krevet. Svakog jutra sam dolazila kod poslodavca u 7:30, okretala pacijenta, pomogla mu da ode u toalet, pravila mu obrok, a zatim ga hranila. U 9 ujutro, morala sam da mu pomognem da radi neke vežbe.
Pošto je bio vezan za krevet, njegovo telo je bilo prilično ukočeno. Dakle, trebalo mi je mnogo truda da ga okrenem. Nakon što smo završili sa vežbama, bila sam potpuno iscrpljena. Morala sam da ga okrećem svaki drugi sat, plus da se pobrinem da pije toplu vodu i da jede voće van tri obroka dnevno. Pošto je bio uredan, morala sam da mu čistim odeću svaki dan. Tek pošto je njegova žena došla kući u 19.30. mogla sam ići kući. Ako je praktikantkinja koordinator organizovala da ostanem u domovima praktikanata koji pate od karma bolesti, onda nisam mogla da odem kući i da se odmorim za to vreme, već sam umesto toga morala da idem kod njih.
Jedne noći pre tri godine saznala sam da gospođa Dong doživljava karmu bolesti i da joj je potrebna hitna pomoć. Koordinatorka je organizovala da ostanem kod Dong. Tog dana imali smo najveće snežne padavine u našem gradu. Nakon što sam obavila dva presedanja u javnom prevozu, boreći se sa vetrom i snegom, trebalo je još dosta pešačenja pre nego što bih konačno stigla u dom gospođe Dong.
Sneg je padao celu noć. Sledećeg jutra sam prošla kroz sneg od 30 cm da bih stigla do kuće svog poslodavca. Nekoliko dana kasnije, put se zaledio. Na niskim strehama u blizini zgrada stvorile su se ledenice dugačke jedan metar. Mnogi ljudi bi skrenuli kako bi izbegli da ih udare ledenice, ali to je bio jedini način da dođem do kuće Dong. Mesec dana posle velikog snega, i dalje sam morala da hodam po zaleđenom putu svaki dan veoma pažljivo. Od jakog hladnog vetra lice i ruke bi mi pocrvenele i utrnule. Ponekad sam se premišljala, misleći da je previše hladno i daleko, da treba da napravim pauzu dva dana. Ali, kada bih pomislila na praktikantkinju koja pati od karme bolesti, koja još uvek krvari, stisnula sam zube i istrpela da odem tamo.
Nakon što smo stigli u njen dom, slali smo ispravne misli zajedno čak sat vremena. Ustali bi u 3 sata ujutro da radimo vežbe i završili pet vežbi sve u jednom mahu. To je trajalo mesec dana, bez pauze i jednog dana. Osnažena od strane Učitelja Lija (osnivača Falun Dafe), mesec dana kasnije, potpuno se oporavila i počela da izlazi da objašnjava istinu. Dan pre nego što sam napustila njen dom, njena majka mi je stavila korpu sa jajima u ruke. Zaplakala je i rekla: „Hvala! Došla si u moj dom da joj pomažeš mesec dana. Bez obzira na vremenske prilike, nikada nisi izostala ni dan. Čak ni članovi njene porodice to nisu mogli.“
Bila sam dirnuta brzim oporavkom gospođe Dong, poverenjem među praktikantima i rečima njene majke. Ko u današnjem društvu još uvek može da nesebično pomaže drugima? Ovo je veoma retko među običnim ljudima, ali je vrlo često među praktikantima. Samo kultivisanjem Falun Dafe mogla bi se stvoriti takva grupa altruističkih bića.
U ovom trenutku, prisetila sam se nečega što se dogodilo ne tako davno. Osim što odlazim u domove praktikanata koji imaju karmu bolest, svoje slobodno vreme provodim učestvujući u radu na objašnjavanju istine i deleći informativne materijale o Dafi.
Jedne noći, kada smo druga praktikantkinja i ja delili materijale, odjednom je postalo veoma vetrovito, sa udarima grmljavine. Pitala sam drugu praktikantkinju da li treba da nađemo mesto za sklonište dok se vreme ne poboljša. Ona je odgovorila: „Nije neophodno. Uskoro ćemo stići.” Za divno čudo, pod zaštitom Učitelja, kada smo stigli u zgradu gde je trebalo da delimo materijal, počela je da pada kiša. Kada smo završili sa deljenjem materijala, kiša nije prestajala, a prošlo je 21 sat.
Bila sam zabrinuta da bismo mogle da propustimo poslednji autobus. Na kiši se iznenada pojavila osoba koja je vozila električni bicikl. Pošto je imala kabanicu, nisam mogla da znam ko je to bio. Tek kada je ta osoba sišla sa bicikla, shvatile smo da je to koordinatorka. Izvadila je kabanicu i kišobran i dala nam ih. Iskreno sam joj zahvalila, a onda otišla da stignem na autobus. Do tada su putevi bili poplavljeni i voda mi je bila do listova, ali sam duboko u sebi osećala toplotu.
Mislila sam da sam propustila poslednji autobus, ali kada sam stigla do autobuske stanice, tamo me je čekao autobus. Bila sam jedini putnik. U takvim teškim uslovima, čak i taksisti bi odbijali da prevezu putnike, ali je saosećajni Učitelj poslao namensko vozilo da me odveze kući. Ne mogu dovoljno da izrazim svoju zahvalnost. Učvrstila sam se: Bez obzira na vremenske prilike, ne mogu da prestanem da pomažem Učitelju da spase živa bića.
Iskustvo pomaganja praktikantima sa karmom bolesti mi je od velike koristi. Tokom procesa uspela sam da se oslobodim svog ega, ojačala svoju izdržljivost, shvatila Fa na racionalniji način i uskladila se sa Fa. Sada, dok ulazim u autobus, tiho recitujem „Kako je čovečanstvo nastalo“, „Zašto spasavati živa bića“, „Dalje razumevanje“, „Izlaganje Fa“, „Savet upozorenja“ u Bitno za dalje napredovanja i druge članke Učitelja.
Reči u Učiteljevim novim predavanjima su eliminisale postnatalne predstave i loše misli u mom umu. Čim su se pojavile te loše misli, koje je bilo teško otkriti, mogla sam da ih prozrem i sve ih eliminišem. Postepeno sam naučila kako da kultivišem svoj govor i povratila sam osećaj kultivacije koji sam imala kada sam svojevremeno počela da vežbam Falun Dafu. Moje telo i um su se stopili u Fa.
Hvala ti, saosećajni Učitelju, što si me sve vreme čuvao i davao mi savete kada su mi bili potrebni. Tako sam srećna što sam praktikant Dafe stopljena s Fa, i neću napustiti svoju misiju. Nadam se da praktikanti mogu da hrle napred i budu marljivi, i da ne iznevere Učiteljevo saosećanje ili očekivanja živih bića.
