Ja sam 80-godišnja praktikantkinja. Želim da podelim svoje iskustvo kako sam kroz učenje Fa sa njima pomogla da dve praktikantkinje prevaziđu teškoće usled karme bolesti. To su priče o tome kako zajednički napredujemo sa marljivošću, i to je svedočanstvo veličanstvenosti Učitelja Lija (osnivača Dafe) i Falun Dafe.
Alisa (pseudonim), u svojim 80-im godinama, iznenada se onesvestila kod kuće krajem 2000. godine, kada je pandemija bila najteža. Njen mlađi sin ju je odveo u bolnicu gde je odmah primljena na intenzivnu negu i izdato je obaveštenje o medicinskoj krizi. Probudila se nakon nekoliko dana bez svesti. Ostali pacijenti na istom odeljenju rekli su da nisu očekivali da će se ona povratiti.
Nakon što je postala svesna, Alisin mozak je ostao prazan i nije mogla da se seti stvari. Nije znala kako je dovedena u bolnicu i nije mogla da se seti ničega što se dogodilo proteklih dana. Pacijenti koji sa njom dele sobu rekli su da su ljudi u tih nekoliko dana svakodnevno umirali u bolnici. Niko nije očekivao da će se ona vratiti u život. Ostala je u bolnici oko dva meseca, a onda je otišla kući.
Praktikanti su pokušavali da je pozovu tokom ta dva meseca. Ali niko se nije javio na telefonski poziv. Kasnije je njen telefon isključen. Praktikanti su otišli do njene kuće, ali niko nije otvorio vrata. Nisu mogli da pronađu ni članove njene porodice. Sumnjajući da je hospitalizovana, praktikanti su išli u bolnice da je traže. Ali im nije bilo dozvoljeno da uđu u bolnicu. Nakon što smo saznali da se vratila kući, dvoje praktikanata i ja smo otišli da je posetimo. Njen mlađi sin je otvorio vrata, ali nas nije pustio unutra. Rekao je nekoliko negativnih reči i zapretio da će pozvati policiju i prijaviti nas (jer mi praktikujemo Falun Dafu). Nismo imali izbora nego da odemo.
Po povratku sam stalno razmišljala o Alisi. Razmišljala sam kako smo zajedno učile Fa toliko godina, kako je ona bila dobra u objašnjavanju istine i davanju informativnih materijala licem u lice, i kako su praktikanti oni koje ona sada najviše želi da sretne. Ali sam se brinula da me njen sin neće pustiti unutra ako ponovo odem i plašila sam se da će me njen sin zaista prijaviti policiji. Mnogo negativnih misli i ljudskih predstava se javilo se u mom umu. U tom trenutku, Učiteljej Fa mi je pao na pamet:
„To je kultivacija, zato nemojte biti zastrašeni teškoćama. Bez obzira šta, bez obzira koliko je teško, vi ste definitivno u stanju da prođete putem koji vam je dao Učitelj. (Aplauz) Ako popravljate svoj šinšing, uspećete.” („Predavanje i objašnjavanje Fa na Fa-konferenciji u njujorškom Metropolitanu“, Sabrana predavanja širom sveta 3)
Učiteljeve reči su me ohrabrile. Pomislila sam kako sam prošla kroz snažne vetrove i talase, pa kako mogu da dozvolim da me tako male poteškoće zastraše? Otići ću kod nje!
Učitelj je video moje srce i dao mi je znak u vrlo jasnom snu te noći. Bili smo na moru u tom snu. Sedela sam na čamcu sa još nekoliko ljudi. Odjednom je neko shvatio da voda ulazi u čamac. Užurbano smo veslali do obale i zašli napolje. Shvatila sam da jedna starija žena još uvek leži u čamcu i ne može da se pokrene. Htela sam da zamolim one koji su se iskrcali da joj pomognu, ali su već bili otišli. Čas kasnije sam shvatila da smo i starica i ja odjednom na kopnu.
Kad sam se probudila, prosvetlila sam se da je Učitelj video moje srce i dao mi nagoveštaj u snu. U stvari, Učitelj je tu pored nas i zna šta god mi mislili. On gleda samo u naša srca i sve sređuje za nas. Sutradan sam otišla kod Alise kući i slala sam ispravne misli na putu do tamo. Lila sam suze usled brige za nju. Pokucala sam na vrata i njen mlađi sin je otvorio. Video je da sam plakala i da sam došla sama, nije ništa rekao i vratio se u sobu. Pratila sam ga i ušla u sobu. Rekao je: „U redu je posetiti moju mamu. Ali ne možete pominjati Falun Dafu.” Zatim je seo na ivicu maminog kreveta.
Alisa je ležala na krevetu, nemoćna da se pomeri. Govorila je bez snage. Nije mogla da se seti ničega što sam pitala. Sećala se samo da treba da uči Fa, vežba vežbe i šalje ispravne misli. Što se tiče toga kako da vežba i kako da šalje ispravne misli, toga nije mogla da se seti. Znala je samo da treba da uči Fa. Sledećeg dana je rekla svom sinu da želi da uči Fa. Njen sin je hteo da baci knjigu. Tada je odbila da jede i nije htela da progovori ni reč. Njen sin nije imao izbora sem da joj da knjigu. Dok je čitala knjigu, videla je mnogo Faluna na suprotnom zidu kako se okreću. Znala je da je Učitelj ohrabruje.
Znala sam da se njen mlađi sin uveče vratio svojoj kući. Njen stariji sin ima bolest mozga i živi sa njom. Stariji sin nije bio protiv Dafe. Zato sam uveče otišla da je posetim. Dok smo delile iskustva i misli, shvatila sam da je razvila simptome belih pluća. Rekla mi je da to ne priznaje. Rekla je da je kultivator i da nije bolesna. Zamolila me je da je naučim kako da radi vežbe i kako da šalje ispravne misli. Ubrzo nakon što je počela da vežba vežbe, mogla je da napusti krevet i da se brine o sebi. Mogla je da jede, odlazi u toalet i sama se šeta po kući. Zaista je svaki dan izgledala drugačije. Njeno lice je postalo punije, postala je energična i mogla je lepo da govori. Morala je da boravi kod kuće, pa je uzela telefon da govori Kinezima činjenice o Falun Dafi. Kasnije je izlazila dok je njen sin bio na poslu i pridružila se grupi za učenje Fa.
Pomoć praktikantkinji da se vrati Dafi
Zbog svoje čvrste vere u Učitelja i odbijanja da prizna simptome kao bolest, Alisa je posle nekoliko nedelja mogla da uči Fa i vežba kao inače. Kada sam kasnije otišla da je posetim, stav njenog mlađeg sina se promenio. Sve je postalo glatko kad smo počele da razmišljamo ispravno.
Još jedna stvar se desila avgusta ove godine. Jednog dana je praktikantkinja došla kod mene i rekla mi da se Barbara (pseudonim) vratila kući. Pitala sam gde je bila. Rekla je da je Barbara bila u bolnici. Bila je iznenađena što to nisam znala pošto Barbara i ja živimo u istoj stambenoj četvrti. Ali stvarno nisam znala za to. Zato sam otišla kod Barbare da je posetim. Ona ima 78 godina i živi sa ćerkom. Ležala je u krevetu i nije želela da kaže ni reč. Nije htela ni da otvori oči. Nije mogla da napusti krevet i nije htela ništa da jede. Njena ćerka je morala da je hrani. Rekla je da je hospitalizovana posle moždanog udara. Predložila sam da učim Fa sa njom. Rekla je da ne vidi ništa. Rekla sam da ću joj ja čitati.
Sutradan sam otišla kod nje. Njen sin me je zaustavio na vratima i nije me pustio unutra. Pretio je da će me prijaviti policiji. Barbarin sin je bio protiv Dafe, a postao je to još više kada je njegov otac, praktikant, preminuo. Kasnije sam razgovarala sa Barbarom da uveče odem kod nje. Zamolila me je da dođem u 20 časova. Otišla sam do njene kuće nešto posle 19 časova, ali su joj vrata već bila zatvorena. Zvonila sam, ali niko nije otvorio. Nisam se obeshrabrila i nastavila sam da idem kod nje. Ako bi zatvorila vrata, zvala sam je da otvori vrata. Na početku sam sa njom čitala Učiteljeve članke. Rekla je da ne vidi jasno i da ne želi da čita. Zato sam predložila čitanje kratkih članaka. Otkrila sam da ona može da vidi. Nakon što smo počeli da učimo Fa, mogla je da napusti krevet, imala je apetit, mogla je da ode u toalet, a ugao njenih usana više nije bio iskrivljen.
Kasnije nam se pridružila još jedna praktikantkinja. Nas troje smo zajedno učili Fa. Zaista je svaki dan izgledala drugačije. Posle više od pola meseca, Barbara je mogla da ode na mesto za grupno učenje i čita Fa sa drugima. To je bilo zaista neverovatno.
Kada je progon Falun Dafe tek bio počeo, Barbara i ja smo bile odvedene u pritvorski centar. U to vreme nisam znala mnogo o tome kako da se kultivišem. Još uvek se jasno sećam jednog incidenta koji se dogodio Barbari. Jednog dana njena majka, njena braća i sestre i rođaci došli su da je posete u pritvorskom centru. Izašla je i zatekla majku i rođake kako kleče na zemlji. Padala je kiša, a blato i voda pomešali su se na tlu. Njena majka je rekla da neće ustati ako ova odbije da potpiše izjavu i obeća da će se odreći Falun Dafe. Barbara je odlučno odbila da potpiše. Ovaj incident me je duboko dirnuo.
Mnogi praktikanti su se plašili da izađu da dele informativne materijale o Falun Dafi kada je progon bio najjači. Otišla sam do Barbarine kuće sa informativnim materijalom i nalepnicama, pitajući je da li ih želi. Prihvatila je sve materijale. Drugom prilikom ju je udario automobil. Na prednjem delu automobila je ostalo ulubljeno, ali ona uopšte nije bila povređena. Ovakva dobra praktikantkinja nije mogla da odbije odluku njene dece tokom njene karma bolesti, pa su je deca iznova vodila u bolnicu. Ali njene misli su bile ispravne i svaki put bi prebrodila karmu bolesti.
Unapređenje i kultivacija
Izgledalo je da pomažem Alisi i Babari. U stvari, i ja sam se kultivisala. Otpustila sam mnoge vezanosti dok sam im pomagala, posebno vezanost za strah, plašeći se da će me njihova deca prijaviti policiji, da mi neće dozvoliti da uđem u kuću i da ću izgubiti obraz. Takođe sam se oslobodila vezanosti za strah od nevolje i vezanosti za udobnost. Učitelj je rekao: „Stvari onog do tebe su tvoje sopstvene stvari, a tvoje stvari su njegove. („Predavanje Fa na konferenciji u Vašingtonu”, Sabrana predavanja širom sveta 2) Mi smo pravi praktikanti i imamo direktnu korist od Dafe. Ne možemo samo dobijati od Dafe, a ništa ne davati. Popravljam se i ostajem vredna. Iako je to bio težak posao, u srcu mi je lako.
