Pre mnogo godina, učestvovao sam u jedom projektu objašnjavanja istine. Suočili smo se sa ogromnim pritiskom i poteškoćama. Baš kada smo bili na putu da učinimo napredak, drugi praktikant, Lei, nam se pridružio i bio u poziciji da donosi važne odluke.
Lei je imao sasvim drugačije razumevanje projekta. Njagov način rada bio je potpuno drugačiji od našeg. Umesto da vidimo kako se stvari kreću napred u skladu sa našim nadama, njegovo učešće je bilo veoma ometajuće i sve je zakomplikovalo.
Кada smo pokušali da komuniciramo sa Leiom, on nas je ismevao. Nismo se svađali s njim. Umesto toga, samo smo pokušali da izdržimo i da sarađujemo. U važnoj fazi, kada nam je nedostajalo radne snage i resursa, morali smo da stavimo projekat na čekanje, što je na kraju dovelo do njegovog gašenja.
Кada smo diskutovali o tome zašto je projekat propao, Lei je okrivio nas i rekao da smo loše radili posao pre nego što je on došao. Razgovarali smo između sebe i, kako bismo izbegli eskalaciju sukoba, odlučili smo da ne treba da se svađamo sa njim ili pokušavamo da objasnimo situaciju drugim praktikantima. Držali smo se na distanci od Leija i trpeli svačije kritike i negativne komentare.
Kad sam mnogo godina kasnije uhapšen, policajac mi je rekao: „Čuo sam da si imao neke sukobe sa Leijem.“ Sećao sam se tog incidenta, ali nisam mislio da sam uradio nešto loše, jer nikada nisam rekao ništa negativno o Leiju tokom celog procesa.
Nakon što sam pušten, rekonstruisao sam incident iznova i iznova u mislima i pokušavao da se setim svih detalja. Ali još uvek nisam mogao da vidim gde sam pogrešio. Zamolio sam Učitelja da mi da nagoveštaj. Zatim sam se setio stiha „On je u pravu, a ja sam u krivu“ iz pesme „ Кo je u pravu, ko je u krivu“ u (Hong Yin III).
Isprva i dalje nisam mislio da grešim čak ni posle Učiteljevog nagoveštaja. Plakao sam kada sam pomislio na sve što sam pretrpeo tokom godina. Ali u isto vreme, takođe sam znao da ako je Učitelj rekao da grešim, mora da sam učinio nešto pogrešno. Nakon što sam se smirio, prihvatio sam činjenicu da sam pogrešio i bio sam spreman da se suočim sa tim.
Dok sam jednog dana učio Fa, pročitao sam:
„Vanjski pritisci sa kojima se suočavaju Dafa učenici su testovi, a u isto vrijeme i prilike da se bude još marljiviji, dok su unutrašnji sukobi i pritisci među Dafa učenicima, također, testovi i prilike da budemo još marljiviji..” („Čestitka Evropskoj Fa konferenciji“)
Momentalno sam shvatio. Osvrćući se na incident, shvatio sam da sam napravio puno grešaka i sagledao sam mnogo prilika u kojima sam mogao bolje da se nosim sa situacijom. Otpustio sam svoje zameranje Leiju i iskreno mu zahvalio što mi je pomogao da se unapredim.
Moj glavni zaključak iz incidenta je da ne treba da sudimo o stvarima na osnovu koncepta običnih ljudi o ispravnom i pogrešnom. Кad god postoji sukob, trebalo bi da pogledamo dalje od njega i pokušamo da aktivno pronađemo načine da sarađujemo jedni sa drugima kako bismo postigli zajednički cilj spasavanja ljudi. Da li sam u pravu ili ne, nije bitno. Кljučno je kako se unapređujem tokom sukoba.
Кada odlučujemo da li je nešto ispravno ili pogrešno, pozivamo se na standard na jednom određenom nivou. Ali gledajući na stvari sa višeg nivoa, mogli bismo otkriti da je naše prethodno razumevanje o ispravnom i pogrešnom potpuno neispravno. Ako insistiramo na svom „ispravnom“, to je samo po sebi pogrešno, jer to znači da ostajemo na istom nivou i ne napredujemo. Sada više ne mislim da je taj projekat bio potpuni neuspeh — to je bila prilika za kultivaciju.
