Bio sam veoma ponosan na veštine koje sam imao i osećao sam da se ističem među običnim ljudima. Nakon što sam pročitao članak urednika Minghui Laskanje i demonsko uplitanje iz vlastitog uma i razmišljanja praktikanata o tom članku, shvatio sam da moje nadobudno mišljenje utire put za negovanje samozadovoljstva i smetnje.
U ovom času ne mislim da sam se mnogo marljivo kultivisao. Uvek sam mislio da sam vredan i izuzetan. 2015. godine, kada sam podneo tužbu protiv Đijang Cemina, bivšeg šefa Komunističke partije Kine koji je pokrenuo progon Falun Dafe 1999. godine, pet policajaca je došlo u moj dom da me maltretira. Poslao sam ispravne misli da se oduprem progonu i objasnio sam im istinu. Kada su otišli, pomislio sam da je to rezultat moje marljivosti, moje upornosti u slanju ispravnih misli i snage mojih ispravnih misli.
Retrospektivno, shvatio sam da previše visoko mislim o sebi i potpuno sam zaboravio da me Učitelj štiti, kao i kolika je moć Dafe, koja mi je pomogla da izbegnem hapšenje. Bez Učitelja i Fa, i bez Učitelja koji me jača, da li je postojala razlika između moje marljivosti i napornog rada običnih ljudi? Ne bih mogao ništa da postignem sam bez sposobnosti koje mi je dao Učitelj.
Hteo sam da povratim prvobitnu marljivost kako bi moje ispravne misli ojačale i stare sile ne bi mogle da me progone. Problem je bio u tome što se moje polazište zasnivalo isključivo na onome što bi mi najviše koristilo. Shvatio sam da bi moja sebičnost mogla biti glavna prepreka koja me sprečava da ostanem vredan.
Sada razumem da negovanje samozadovoljsta počinje sa visokim mišljenjem o sebi i nepravilnim postavljanjem nečijeg odnosa prema Dafi. Počinje udovoljavanjem nečije želje da se pokaže. Kada neko ima takav način razmišljanja, to slabi njegovo poštovanje prema Učitelju i Dafi — to je nešto na šta svi treba da obratimo pažnju i šta treba da izbegavamo.
