Nešto mi se desilo pre sedam godina što mi je dalo mnogo dublje razumevanje negiranja progona.
U oktobru 2016, mnogi praktikanti Falun Dafe u našem gradu su uhapšeni, uključujući i mene. Prva pomisao mi je bila da ovo nije fer: ,,Zašto me opet proganjaju? Šta treba da uradim da to izbegnem?"
Dok sam razmišljala o ovome, celo telo je počelo da mi drhti. Iznenada sam shvatila da moje misli nisu u skladu sa Fa, i imala sam sebičnost i strah. Zato sam poslala ispravne misli da eliminišem ove vezanosti.
Posle nekog vremena, um mi se stabilizovao i prestala sam da drhtim. Počela sam da gledam unutra. Setila sam se članka koji sam nedavno napisala na osnovu mog razumevanja da Dafa učenike ne treba proganjati. Pomislila sam: ,,Da li je moje razumevanje principa Fa bilo pogrešno? Upravo su me odveli u policijsku stanicu i proganjaju me!"
Dok sam razmišljala o svom razumevanju principa Fa, zaključila sam da je ono što sam napisala u svom članku tačno. Imala sam čvrstu veru u Učitelja i Fa i nisam priznala ništa od aranžmana starih sila. Iako su me odveli u policijsku stanicu, sve je to bio test, i stvari će se promeniti nakon što se sama promenim. Na kraju, gde god da sam bila, to je bilo moje okruženje za kultivaciju.
Međutim, ništa se ne dešava slučajno. Još uvek sam imala ljudske vezanosti, oblasti u kojima nisam bila u skladu sa Fa, i morala sam da se uzdignem – mora da se zato desio test! Morala sam da pogledam unutra, eliminišem svoje nedostatke, poboljšam se i pretvorim lošu stvar u dobru stvar.
Kao Dafa učenici, uvek treba da pogledamo unutra i kultivišemo sebe, bez obzira na okolnosti. Nakon što sam ovo uradila i eliminisala svoje vezanosti, postala sam još čvršća u Fa. Moja vera u Dafu i Učitelja je postala solidnija, a principi Fa su mi bili jasniji. Uklonila sam svoju sebičnost i strah. Nije mi bilo toliko bitno da li sam unutra ili van policijske stanice. Doživela sam ogroman unutrašnji spokoj i prosvetljena principom Fa da su i dobre i loše stvari zapravo dobre stvari.
Moje saosećanje nastaje dok recitujem Fa
Nisam osećala odbojnost prema policajcima jer sam znala da sva svesna bića čekaju spas preko Dafe – samo su zaboravili svoje prvobitne namere kada su došli u ljudski svet. Činjenica da su učestvovali u progonu učenika Dafe opteretila bi ih teškim karmičkim dugovima i čak ugrozila njihovu šansu da budu spaseni.
Iako im nisam zamerila, moje saosećanje još uvek nije bilo dovoljno jako – želela sam da ih spasem ali nije mi bilo urgentno da to uradim. Zato sam recitovala Učiteljevu pesmu iznova i iznova:
"... No oni koji bivaju uništeni su živa bića,
Svi životi su s nebesa,
Koji su se spustili na ovaj svijet kako bi iščekivali Fa.
Dok boravite u ljudskom svijetu,
Nemojte biti obmanuti lažima [Partije]....“ (Hong Ying)
U početku sam brzo recitovala, puštajući Fa da mi ispuni celo telo i na makro i na mikro nivou. Onda sam polako recitovala, osvrćući se na duboko značenje svake reči. Policajci hapse učenike Dafe, da bi se u budućnosti suočili sa uništenjem! Zamišljala sam scene bezbroj policajaca koji pate u agoniji na svom putu uništenja. Bili su duboko otrovani lažima i izgubili su se usled iskušenja slave i bogatstva. Bilo je zaista žalosno! Moje saosećanje se pojavilo, i nisam mogla da ne zaplačem.
Objašnjavanje istine policajcima
Tokom ispitivanja, odbila sam da sarađujem, ili sam ćutala, ili razgovarala sa njima o Falun Dafi. Niko od policajaca me nije maltretirao. Kada je samo jedan policajac bio u sobi, on bi me u tišini slušao ili bi mi postavljao pitanja o stvarima koje nije razumeo. Jedan policajac mi je čak ljubazno rekao da su kamere u sobi. Bilo mi je drago što su spremni da čuju istinu i imaju dobre misli, koje će postaviti temelj za bolju budućnost.
Oko 8 sati uveče stigao je policajac iz gradskog biroa za javnu bezbednost. Delovao je kao nadređeni i u početku je govorio na neprijateljski način. Rekao je da je došao posebno da me vidi i da razmišljaju da me vode u pritvor. Odlučno sam to demantovala u mislima i pomislila: ,,To što kažeš se ne računa. Računa se samo ono što Učitelj kaže! Pratim samo put koju je uredio Učitelj, i odbacujem sve ostale aranžmane!"
Onda sam pomislila da ne treba da dozvolim da sebična bića počine zločine nad Dafom, pa sam počela da mu objašnjavam istinu o Falun Dafi. Njegov ton je omekšao, i postavio mi je neka pitanja. Na kraju je rekao da uživa da razgovara sa mnom i da voli da čuje šta imam da kažem. Onda je otišao, i shvatila sam da je još jedan život postavio temelj za bolju budućnost.
Povratak kući posle potpunog poricanja progona
Ubrzo nakon što je policajac iz gradskog biroa javne bezbednosti otišao, premeštena sam iz sobe za ispitivanje u dežurnu sobu, gde je bilo mnogo policajaca. Rekli su mi da ako potpišem garantnu izjavu da se odričem Dafe, pustiće me, u suprotnom ne. Nepokolebljivo sam odbijala da sarađujem, održavajući veru u Učitelj i Dafu, istovremeno negirajući sve što nije priredio Učitelj. Nastavila sam da im objašnjavam istinu.
Pokazali su mi spisak stvari koje su mi zaplenili iz kuće i rekli da će me pustiti ako potpišem, u suprotnom ne. Situacija je delovala veoma napeto u tom trenutku. Mogla sam da vidim da lista ima samo detalje o zaplenjenim predmetima i da nema nikakve neučtive primedbe o Učitelju ili Fa. Ljudska misao mi je palo na pamet: ,,Znam da ne bi trebalo da se pridržavam njihovih naređenja ili uputstava, ali ako potpišem izjavu, mogu da idem kući..." Moje misli su počele da odstupaju od Fa, i moje uverenje se pokolebalo tokom ove intenzivne bitke u mom umu.
Shvativši da je moje stanje uma pogrešno, brzo sam pogledala unutra da se ispravim. Otkrila sam svoju vezanost za sebe i snažnu želju da odem kući. Držati se te želje da odeš kući je isto što i priznavati progon od strane starih sila! Mogla bih da se kultivišem u Dafi i pomognem Učitelju da spasi svesna bića gde god bila.
Kako su mi se misli vraćale na ispravan put, Učitelj mi je dao nagoveštaj koji me je podsetio da smo moj muž (koji je takođe praktikant) i ja uhapšeni u isto vreme. Ako bih potpisala izjavu i krenula kući, policija bi mogla da iskoristi izjavu kao dokaz protiv njega, što bi nanelo zlo i njemu, kao i policajcima! Od ove spoznaja sam se naježila i učinila me je još odlučnijom da se marljivo kultivišem. Svaka moja misao, svaka reč, i svaka akcija mora biti u skladu sa Fa. Ne bi trebalo da potpišem izjavu, čak i ako bi to značilo da ću završiti u zatvoru. U isto vreme, međutim, verovala sam da neću ići u zatvor jer sam odlučno pratila put koji je uredio Učitelj – ispravan put oslobođen bilo kakvog progona.
Kada sam se istinski prosvetlila u principe Fa i učvrstila svoje razumevanje, to je bilo baš onako kako nas je Učitelj naučio:
„Teško je izdržati, ali ti to možeš da izdržiš. Teško je izvesti, ali ti to možeš da izvedeš.” I zapravo je tačno tako. Zašto ne probate kad stignete kući? Kad bude trebalo prebroditi ozbiljnu poteškoću ili iskušenje, probajte. Kad je teško izdržati, probajte da izdržite. Kad izgleda nemoguće i kažu da je nemoguće, probajte da vidite je li nemoguće. Ako uspete, baš kao onaj umorni putnik, ugledaćete „senku vrba, cvast cveća i mesto da se glava položi.” Džuan Falun
Vratila sam se kući te noći bez saradnje sa policijom. Zahvalna sam na Učiteljevoj saosećajnoj zaštiti, što me je probudio u ključnom trenutku, i što mi je pomogao da steknem dublje razumevanje principa Fa.
Kasnije mi je rečeno da je, pre nego što je policajac iz gradskog biroa javne bezbednosti otišao te noći, već bio odlučio da me pusti. Moja sebičnost me je držala u policijskoj stanici još tri sata.
Ništa nam se slučajno ne dešava. Dafa učenici, iskoristimo svaku priliku da se marljivije kultivišemo i uzdižemo!
