Rođena sam 1980-ih i počela sam da kultivišem Falun Dafu kada sam imala 12 godina. Bez obzira šta sam doživela, moja vera u Učitelja Lija i Dafu se nikada nije promenila. Zahvalna sam na njegovoj stalnoj zaštiti.
S obzirom na moje godine, prilično sam dobra sa računarima i štampačima, pa sam preuzela odgovornost za snabdevanje kertridža za štampače za lokacije za proizvodnju materijala u našem okrugu, kao i za jednostavno održavanje računara i štampača.
Objašnjavanje istine policijskim službenicima
Popodne 24. jula 2020. nekoliko službenika Odeljenja unutrašnje bezbednosti me je nezakonito uhapsilo na poslu. Držali su me u sobi za ispitivanje. Nisam znala mnogo o zakonu i uvek sam mislila da mi je nebitan. Ovo je bio moj propust.
Pretresli su mi kuću u 16 časova. Kada su me ponovo ispitivali u 18:30, jedan policajac je rekao: „Vidi koliko smo stvari odneli iz tvoje kuće i automobila. Evo, pogledaj listu.” Lista je uključivala preko 4.000 novčanica juana sa odštampanim porukama Falun Dafe, kancelarijskom opremom i informativnim materijalom o progonu.
Direktor je rekao: „Moraš dobro razmisliti. Samo za te letke, mogli bismo da te osudimo na nekoliko godina zatvora. Ali ovde imaš dosta stvari. Razmisli o tome."
Objasnila sam mu istinu i rekla mu o „kamenu skrivenih znaka“ i mnogim proročanstvima koja su govorila da će čovečanstvo čekati velike katastrofe. Rekla sam: „Pogledajte sve katastrofe koje se sada dešavaju. Mi pravimo ove materijale tako što živimo skromnim životima, tako da možete preživeti ove velike katastrofe. Nije ovo za nas, već za vas, da bi se više dobrih ljudi spasilo.”
Rekla sam mu da su QR kodovi koje su našli u mojoj torbi da mogu da probiju blokadu interneta. Podsticala sam ga da to proveri kada bude imao vremena i onda bi shvatio.
On je odgovorio: „Proverio sam iz više knjiga i materijala od vas. Treba odmah da priznaš. I da ništa nisi rekla, ja bih te isto tako osudio.”
Odbila sam da više odgovaram na njihova pitanja i nisam htela da im potpišem dokument kada su mi naredili. Smatrala sam da je nepružanje informacija i odbijanje da se bilo šta potpiše najbolji pristup.
Stavili su mi lisice i te noći me odveli u bolnicu da mi vade krv. Na putu do tamo nastavila sam da im objašnjavam istinu. Slušali su i nisu prekidali. U bolnici sam odbila da im dam krv, pa me nekoliko njih uhvatilo za ruke. Stalno sam vikala: „Falun Dafa je dobra! Falun Dafa je dobra!” sve glasnije. Nisu me sprečili da vičem.
Nakon što su me odveli u policijsku stanicu, stavili su me u malu sobu sa dve ženske službenice postavljene da me čuvaju. Kada su menjali smene, iskoristila sam priliku da kažem novim stražarima o progonu. Rekla sam: ,,Nikada ne bi trebalo da budeš protiv Falun Dafe. Dafa uči ljude da prate Istinitost-Blagost-Trpeljivost i da budu dobri. Nikad ne veruj propagandi na TV-u."
Sledećeg dana, policajci iz Odeljenja za unutrašnju bezbednost pitali su stražare da li sam razgovarala sa njima o Falun Dafi. Rekli su da jesam. Kada su ih pitali da li radim vežbe, odgovorili su sa da. Policajci su im rekli: ,,Ne bi trebalo da je slušate ili da je puštate da radi vežbe."
Nastavila sam da razgovaram sa njima, ali neki nisu bili otvoreni za ono što sam govorila. Zato sam prestala da pričam, smirila um, slala ispravne misli i gledala unutra. Na kraju sam malo više pričala sa onima koji nisu bili protiv onoga što sam rekla.
26. jula 2020. godine, rođak koji je policajac čuo je da štrajkujem glađu i došao je da me vidi. Rekao je: ,,Trebalo bi da jedeš. Tvoja situacija ne može da se reši za nekoliko dana. Ako nastaviš štrajk glađu, moraće da te silom hrane, što je veoma bolno. Došao sam da te vidim, ali možda neću moći za nekoliko dana." Pokušao je da nagovesti da ću možda biti zadržana na duži rok. Rekla sam da ću biti dobro i da ću moći da živim sa tim.
Nakon što je otišao, pomislila sam, mogu li da pustim sve u ljudskom svetu? Moj otac je imao blizu 70 godina, a ja sedmogodišnju ćerku. Onda sam mislila na sve u mojoj porodici. Rekla sam Učitelju duboko u sebi: Učitelju, mogu da otpustim sve. Nemam vezanosti. Bez obzira koliko godina mogu da završim u zatvoru, čak i do tačke gubitka života, nikada ne bih izdala Učitelja, Dafu, ili kolege praktikante! Odlučna sam da se kultivišem u Dafi! Prepustiću sve Učitelju i pratiću njegov aranžman!"
Hteli su ponovo da me ispitaju, a ja sam ih pitala zašto. Jedan oficir je odgovorio: ,,Od kada je tvoj rođak došao, želimo da ti pružimo još jednu šansu."
Rekla sam mu da i dalje odbijam da odgovorim na bilo šta. Policajac je rekao:,,Trebalo bi da iskoristiš ovu priliku. Ako se dobro ispovediš, oslobodićemo te. Ako nam ne kažeš kome te stvari pripadaju, onda sigurno nećeš izaći odavde."
,,I dalje odbijam da odgovorim ili potpišem bilo šta“, odgovorila sam.
Sledećeg dana, jedan stražar je pitao oficira obezbeđenja kada mogu da prestanu da me čuvaju. Šapnuo mu je: ,,Sutra ćemo je odvesti u pritvor."
Rekla sam sebi:,,Ne bi trebalo da budem tamo. Učitelju, molim vas pomozite mi!"
Oko pola sata kasnije, moj rođak je došao sa drugim policajcem, rekavši da nakon što potpišem njihov formular, mogu da odem kući. Mislila sam da će pokušati da me prebace na neko drugo mesto. Pogledala sam formular i videla da treba da me oslobode. Moje uzbuđenje je bilo iznad reči i mogao je da razume samo neko ko je imao slično iskustvo. Učitelj je tako saosećajan! To je zaista ono što je Učitelj rekao:
,,Kad učenici imaju dovoljno ispravnih misli Učitelj ima moć da preokrene plimu" (Hong Yin II)
Iznova i iznova sam govorila u svom srcu: Hvala, Učitelju! Hvala, Učitelju!"
Uzdižem se u Dafi
Nakon što sam se vratila kući, mislila sam da sam dobra jer sam uspela da napravim iskorak u svojoj kultivaciji. Međutim, rođak me je obavestio da sam i dalje u kućnom pritvoru. Moje muke još nisu bile završene, samo sam puštena na privremenu slobodu, a moj slučaj je morao da bude prosleđen tužilaštvu i sudu.
Pregledala sam Minghui da proverim relevantne pravne članke. Tek tada sam znala da postoji pravni forum. Postojao je odeljak za pitanja i odgovore koji detaljno opisuje relevantno pravno znanje. Odštampala sam ga, odabrala delove koji se odnose na mene i pažljivo ih pročitala.
Tek pošto sam ih pročitala, shvatila sam da treba da koristim zakon da se na pošten način suprotstavim progonu. Ovo je takođe bio najbolji način da se potvrdi Dafa i šokira zlo. Bilo me je sramota što sam to tek sad shvatila. Ni u jednom trenutku tokom moja tri ispitivanja nisam pomenula zakon.
Nekoliko dana kasnije, policija me je pozvala i odvela u istu sobu za ispitivanje. Hteli su da sedim u istoj gvozdenoj stolici kao i pre. Ali ovaj put sam rekla: „Neću sedeti tamo! Ta stolica je za kriminalce, ali ja nisam počinila zločin.”
Policajac je rekao da je to procedura, a ja moram da sedim. Rekla sam mu da to nikada neću učiniti, samo ću stajati da razgovaram s njim. On je odgovorio: „Da li moram ponovo da te prisiljavam?“ Pogledala sam ga pravo u oči i rekla mu da ne bude tako zao, a on je odgovorio: „Ne želim da budem ovako zao, ali ti ne sarađuješ sa nama. Samo sam stajala i gledala ga.
Okrenuo se, vratio do svog stola i upitao: „Ovo je tvoje četvrto ispitivanje. Imaš li šta da priznaš?"
Rekla sam: „Da, imam! Pre svega, član 35 Ustava kaže da ljudi imaju slobodu govora”.
„Ne smeš to da pominješ“, odgovorio je. ,,To je irelevantno za ovaj slučaj."
Nastavila sam: „Od 14 kultova koje je navela KPK, ne pominje se Falun Dafa. Stoga, praktikovanje Falun Dafe nije protiv zakona.” Zaustavio me je i rekao mi da odgovaram samo na njegova pitanja.
Pitao je: „Kome ćeš ih dati [materijale pronađene u mom autu]?“
Odgovorila sam: „KPK je potvrdila da od svih 14 kultova, Falun Dafa nije ni jedan. Dakle, ovo što me pitate nema nikakve veze sa ovim slučajem.” Postavljao je druga pitanja, kao na primer ko je još u mojoj porodici praktikovao Falun Dafu i sa kim sam često dolazila u kontakt. Dala sam mu isti odgovor.
Na kraju je upitao: „Šta još želiš da kažeš?“
Odgovorila sam: „Koji sam zakon prekršila? U kom stepenu? Kakvu sam štetu nanela društvu?"
Odštampali su zapisnik o saslušanju da ga potpišem, ali sam primetila da nisu zapisali ono što sam tražila od njih. Zato sam napisala: „Šta god sam rekla nije zapisano.“
Kada ga je pocepao, rekla sam: „Nisi napisao šta sam rekla, pa neću to potpisati.“ Dvojica službenika su razgovarala i dodala reči koje sam rekla o Dafi, a zatim su to ponovo odštampali. Ovaj put sam potpisala.
Smatrala sam da sam se ponela dobro. Međutim, nakon što sam se vratila kući i razgovarala sa drugom praktikantkinjom, rekla je da nisam baš saosećajna. Nisam se složila i mislila sam da sam uradila ono što je praktikant trebalo da uradi, plus nisam mrzela svoje ispitivače.
Nakon što sam pogledala relevantne Minghui članke, počela sam da uviđam svoje nedostatke. Moj način razmišljanja je bio pogrešan od samog početka od kada sam uhapšena. Tokom čitavog procesa samo sam sebe potvrđivala, pokazujući da nemam straha i da mogu dobro da prođem ovo suđenje. Od svog prvobitnog hapšenja do mog ispitivanja i pritvora, samo sam se fokusirala na to da li su počinili greh ili ne i da će dobiti odmazdu za ono što su uradili.
Ali bili su tako sažaljivi! Ne bi trebalo da im dozvolim da počine zločin protiv Dafe. Nisam razmišljala o tome iz njihove perspektive niti sam pokazala svoje saosećanje prema njima.
Možda, da sam mogla razmišljati o tome koliko su sažaljivi, onda bi ishod mogao biti drugačiji. Tokom ispitivanja, da sam samo razmišljala o tome kako da im pomognem ljubaznošću, onda ishod ne bi bio „kućni pritvor“. Kada sam ovo shvatila, osetila sam kako se moj šinšing uzdiže.
Napisala sam: „Zahtev za ukidanje kućnog pritvora“ i „Zahtev za vraćanje oduzetih stvari“, zajedno sa pismom direktoru policijskog biroa, Odboru za političko-pravna pitanja, licu zaduženom za Odeljenje za sprovođenje zakona i načelniku policijske stanice. Moj muž je dostavio dve prijave i pismo koje sam lično napisala načelniku policijske stanice. Rekli su da će to prijaviti svojim nadzornicima. Shvatila sam da imam svoj put ispred sebe i da treba da uradim ono što treba da radim sa saosećanjem.
Imati altruistički način razmišljanja
Tek nakon što sam izašla iz zatvora, saznala sam da je gospođa Lin (pseudonim) dala moje ime policiji, što je dovelo do mog hapšenja. Napisala mi je i rekla da me je izdala, nisam bila dirnuta. Nivo izdržljivosti kod svih je različit. Trebalo bi da je razumem i tolerišem. Zamolila me je da pomerim sve svoje stvari, ali nisam slušala i mislila sam da ću biti dobro, sve dok su moje ispravne misli jake.
Došla je izvan grada da se bavi prodajom svoje kuće i ostala u našem kraju nekoliko dana. Njena kaucija je bila godinu dana i još nije istekla, pa je morala da se vrati u svoj rodni grad. Stupila sam u kontakt sa njom i pomogla joj da premesti neke Dafa materijale. Međutim, neke sam ostavila u autu i kada je policija pretresla, našla ih je.
Iskreno sam je poštovala i verovala sam da je veoma dobro razumela principe Fa. Tako da sam se uvek radovala njenom povratku. Bila sam kod nje mnogo puta, što se svelo na moju sentimentalnost. Noć pre nego što sam uhapšena, pozvali su je ljudi iz Unutrašnjeg obezbeđenja i izdala me zbog svog straha. Puštena je u 16 časova sledeći dan.
Nisam joj zamerila, već sam koristila svoje saosećanje da je razumem. Kada sam podelila svoja razmišljanja sa drugim praktikantima, jedna praktikantkinja mi je rekla da treba da ukažem na njene greške. Nisam se slagala i verovala sam da će ona prepoznati sopstvene greške. Ali ova praktikantkinja se nije složila, rekavši da, da joj je bilo jasno, i da je shvatila ozbiljnost ovog problema, da se ne bi usudila da me izda. Ako još uvek nije bila jasna po ovom pitanju, ko zna da li bi to ponovila?
Odgovorila sam: ,,Nisam je mrzela od početka."
„Bila si sebična“, odgovorila je praktikantica. „Da bi bila istinski odgovorna za biće, ne bi trebalo da imaš sebične misli, samo misli koje joj idu u korist, ne razmišljajući ni o čemu drugom.” Složila sam se.
Tako sam počela da joj pišem pismo u 20 časova i završila u ponoć. Proverila sam svoju formulaciju i pokušala da se izrazim ljubazno, a da ne izgubim dostojanstvo. Nakon što sam ga poslala, osećala sam se veoma opušteno i iskusila unutrašnje značenje istinskog altruizma.
Čvrsto kultivisanje na svom putu
Ja sam samo rečima govorila o svojoj kultivaciji, tako da nisam primetila bilo kakvo poboljšanje u svom šinšingu. Sada verujem da je to veoma važno (i takođe jednostavno), što se svodi na svaku moju misao i akciju - bez obzira da li je altruistički ili ne.
Na primer, kada mi se nije dalo da radim vežbe, to je bila sebična misao, jer je to bilo za moju udobnost, bez razmišljanja o izvođenju vežbi za živa bića u mom svetu. Kada sam oklevala da šaljem ispravne misli, i to je bila sebična misao, kao da mi nije stalo da otklonim zlo iza kulisa, tako da veliki broj živih bića nije mogao biti spasen.
Kada sam koristila samo jedan standard da vidim sve u svom svakodnevnom životu, da vidim da li je to altruistično ili sebično, sve se pokazalo tako jednostavno.
Jedne noći, moja svekrva je napravila par lepinja za sebe i moju porodicu. Kada je jelo bilo gotovo, uzela sam ih nekoliko, a onda smo moja ćerka i ja otišli gore da jedemo. Nakon što je moj muž završio sa jelom, i on je došao gore. Posle kratkog vremena, on me je pitao: „Gde su one lepinje koje ste uzeli? Daj mi malo.”
Bila sam nezadovoljna i počela sam da govorim: „Zašto nisi završio jelo dole? Sačuvala sam ove lepinje za doručak.” Nije ništa rekao i otišao je u svoju sobu.
Ovo nije bilo u redu! Da li sam bila pažljiva prema njemu? Mislila sam samo na sebe. Tako sebična! Otišla sam u njegovu sobu i pitala: „Hoćeš li lepinje? Dozvoli mi da ti ih donesem.” Dala sam mu lepinju i rekla: „Nisam se dobro kultivisala, bila sam previše sebična. Nisam mislila na tebe.” Iako sam promenila svoj stav, uopšte se nisam osećala srećnom i još uvek je trebalo da pređem dug put da se poboljšam. Nastojaću da se dobro kultivišem i što pre dođem do altruističkog nivoa.
Molim Vas da ukažete na bilo šta neprikladno.
