Komunistička partija Kine (KPK) objavila je 30. novembra 2022. da je njen bivši lider Đijang Cemin preminuo tog dana. Prema savremenim krivičnim zakonima, uobičajeno je da umrlo lice više ne može biti krivično odgovorno. Zbog toga Adolfu Hitleru nije suđeno na Nirnberškom procesu – on je izvršio samoubistvo.
Međutim, posthumna suđenja (održana nakon smrti optuženog), iako retka, imaju presedane i u drevnim i u modernim vremenima. Jovanka Orleanka (1412-1431), zaštitnica Francuske, osuđena je kao jeretik i pogubljena. Zvanična žalba je podneta decenijama kasnije, a njena presuda je poništena 1456. Manente degli Uberti (1212-1264), italijanski aristokrata i vojskovođa, ekshumiran je i suđeno mu je za jeres 1283. Proglašen je krivim, i na njegovim posmrtnim ostacima je izvršeno posthumno pogubljenje. Henriju Plameru (1832-1864), odmetniku na američkom Zapadu koji je optužen za ubistvo nekoliko ljudi, suđeno je posthumno (što je kasnije proglašeno neregularnim), 1993. Sergej Magnicki (1972-2009), poreski savetnik i advokat iz Rusije, osuđen je za utaju poreza 2013. godine, nekoliko godina nakon što je umro u zatvoru 2009. Ova presuda izazvala je osudu međunarodne zajednice. Kongres Sjedinjenih Država je krajem 2012. godine usvojio „Magnitskijev zakon“ koji je imao za cilj da kazni ruske zvaničnike odgovorne za njegovu smrt. Zakon je kasnije proširen na prekršioce ljudskih prava uopšte. Nekoliko drugih zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanadu i Evropsku uniju, sledilo je njihov primer u donošenju sličnih zakona.
Gore navedeni primeri ukazuju na to da smrt okrivljenog ne isključuje nužno krivično gonjenje. Počinioc se može posthumno osuditi, ili se protivpravna osuda može poništiti.
Pored sudske kazne, postojali su i drugi oblici posthumnog kažnjavanja nasilnika. Na primer, Čin Hvej, kancelar u dinastiji Song, bio je jedan od najozloglašenijih carskih zvaničnika u drevnoj Kini. Nakon što je umro 1155. godine, Čin je dobio dve pogrdne posthumne titule, od kojih je jedna bila miu čou (izdajnik, od cara Ningzonga 1206) i druga miu hen (opak i brutalan, od cara Lizonga 1254). U Istoriji dinastije Song uvršten je u knjigu „Biografije izdajnika“.
Imajući u vidu gore navedeno, verujem da je pravedna i ispravna ocena zločina koje je počinio Đijang, koji je u julu 1999. godine naredio progon Falun Gonga i predvodio naciju korupcijom, može da ga zacementira kao jednog od najkorumpiranijih, najpromiskuitetnijih zlih vođa u istoriji.
Minghui je nedavno objavio brojne članke o Đijangu, uključujući „Đijang Cemin je odgovoran za kinesku široko rasprostranjenu moralnu korupciju“, „Đijang Ceminovo nasljeđe Kini: Neprocenjivo uništenje“ i „Đijang Ceminova đačka knjižica je puna jedinica.“
U ovom serijalu od tri dela, želeo bih da podelim svoja razmišljanja o tome zašto i dalje moramo da smatramo Đijanga odgovornim nakon njegove smrti.
3. Prilika za iskupljenje za one koji su umešani u progon
Falun Gong praktikanti i njihove porodice su pretrpeli ogromne patnje tokom protekle 23 godine progona. Ali oni koji snose najveće gubitke – i pravno i moralno – verovatno su zvaničnici KPK, policajci, sudije, tužioci i mnogi drugi kojima je KPK manipulisala da učestvuju u progonu. Kao rezultat obmane, prinude i namamljivanja od strane režima, ovi pojedinci su radili protiv svoje savesti i prodali svoju dušu opakoj KPK. Oni će se na kraju suočiti sa pravnim posledicama i moralnom osudom.
Praktikanti Falun Gonga slede principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti da bi bili bolji građani i oni nemaju neprijatelje. Tokom godina, oni su dali sve od sebe da objasne ljudima, uključujući i one koji su ih zlostavljali, šta je Falun Gong, zašto je progon neosnovan i zašto bi trebalo da prestanu da progone nevine praktikante.
Privođenje Đijanga pravdi dalo bi počiniocima još jednu priliku da preispitaju i pokaju se za ono što su pogrešili. Dokle god su živi, to je znak da im božansko daje prilike da se pokaju. Onima koji će biti zaduženi za krivično gonjenje Đijanga i okončanje progona i KPK takođe će biti dozvoljeno da se pokaju ako su još živi.
Pokajanje onih koji učestvuju u represiji
Kineska izreka da se „dobro nagrađuje dobrim, a zlo se vraća zlim“ u skladu je sa univerzalnim vrednostima uzročno-posledičnih odnosa. Stoga će svako ko je umešan u progon pre ili kasnije morati da otplati svoje karmičke dugove. Pošto je u progonu ciljano na nevine Falun Gong praktikante samo zato što podržavaju svoju veru i njene principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti, posledice za počinioce mogu biti teške. Ako propuste priliku da se pokaju dok su živi, greh i strašne posledice ne mogu se ni zamisliti.
Zbog toga je bolje da ti počinioci ugrabe priliku da se pokaju dok su još živi. Važno je istaći da je to pokajanje božanskom. Ovo je, dakle, veoma ozbiljno i treba to učiniti iz sveg srca. Ako je neko zaista iskren, mogao bi da navede detalje o nedelima počinjenim nad praktikantima i pruži informacije o drugim uključenim počiniocima. Oni takođe mogu detaljno da navedu šta ih je navelo da krenu protiv svoje savesti da progone praktikante. Falun Gong praktikanti su nevini i dobri građani, a ova praksa unapređuje um i telo bez ikakve štete. Šta je ove počinioce učinilo neprijateljskim prema Falun Gongu i njegovim praktikantima? Detaljnim ispitivanjem njihovog misaonog procesa, počinioci bi mogli da shvate koliko su Đijang i KPK bili zlobni kad su ih odveli na krivi put. To bi pomoglo javnosti, uključujući i same počinioce, da shvate koliko je ovaj progon grešan – protivzakonit, nemoralan i nikada ne bi trebalo da se ponovi.
Prilika za lidere KPK posle Đijanga
Procedura privođenja Đijanga pravdi je takođe upozorenje i šansa za vrhovne lidere KPK posle Đijanga, koji tek treba da objave kraj progona Falun Gonga.
Pošto je represija protivna univerzalnim vrednostima i inicirana je od strane Đijanga i KPK, svi lideri posle Đianga biće proglašeni krivim za malverzacije, ili čak optuženi da su Đijangovi saučesnici pošto reprezentuju KPK. Štaviše, Đijangov režim je izmislio bezbroj laži da bi oklevetao Falun Gong, potkopao tradicionalne vrednosti i prikrio činjenice, čineći ljude nesposobnim da razlikuju dobro od lošeg. Ova propaganda mržnje se i dalje nastavlja nakon Đijangove ere, a Đijangovi naslednici su takođe odgovorni što nisu ispravili stvari.
Štaviše, kineska kultura se fokusira na harmoniju neba, zemlje i čovečanstva. Dok dinastije ili vladajuće stranke dolaze i odlaze, osnovne moralne vrednosti u vezi sa dobrim ili zlim ostaju nepromenjene. Bilo ko ili bilo koja grupa koja ugrožava moralne temelje čini najteže grehe.
U kineskoj kulturi postojala je izreka da niko ne može da prkosi volji neba. KPK je osuđena na propast po volji neba. Ako neki vođa KPK zaista želi da dezintegriše KPK, stvari možda nisu tako strašne kao što se misli. Pretpostavimo da vođa KPK nakon Đijanga nije zainteresovan za komunizam sam po sebi i ne želi da postane žrtveni jarac zbog Đijangovih zločina, zašto ne preduzme akciju da zaustavi progon? Uz odgovarajuće akcije, mogao bi izbeći sudbinu potonuća sa KPK.
U stvari, svi lideri KPK posle Đijanga trebali su odavno prekinuti veze sa Đijangom još pre njegove smrti. Sada kada je Đijang umro, mnoge propuštene prilike su postale prošlost. Jedino što je preostalo je privođenje Đijanga pravdi i preduzimanje dugotrajnih radnji pomenutih u 2. delu ovog serijala. Tek tada pokazuju odgovornost za sebe, kinesku naciju i buduće generacije.
4. Detaljna preporuka
Kao Falun Gong praktikant koji živi u Kini i koji je prošao kroz 23 godine represije, imam neke predloge kako da kineski lideri krenu napred u ovom pravcu.
Prvo, progon Falun Gonga se nastavio nakon što je Đijang otišao sa mesta predsednika Kine 2003. godine, što znači da su svi lideri lideri KPK posle Đijanga bili na strani njegove politike progona. Kao takvi, važno je da svečano objave da prekidaju veze sa Đijangom i njegovom represijom.
Drugo, na osnovu tradicionalne kineske kulture, mogli bismo redefinisati kinesku vladu u onu čija je misija da izvrši nebesku volju. Drugim rečima, tradicionalna kineska kultura bi trebalo da bude istaknuta u vladavini Kinom, a ateizam i materijalizam KPK bi trebalo da budu potpuno odbačeni.
Treće, najviši kineski lider ima odgovornost da usmerava ljude da neguju humanost i vrlinu. Pored razmišljanja o sebi i kajanja za svoje greške, takvi lideri takođe treba da izvrše nepristrasnu ocenu Đijanga kako bi obrazovali javnost o njegovim zločinima.
Četvrto, potrebna je posebna agencija ili radna grupa koja bi istražila šta je Đijang uradio nakon što je postao vladin zvaničnik, posebno nakon što se popeo na najvišu poziciju. Pošto je Đijang bio šef države, trebalo bi da bude ocenjen na osnovu onoga što je uradio i njegove odgovornosti za ono što se dogodilo u Kini tokom njegovog mandata. Na osnovu istrage, sve počasti koje mu je država dala mogle bi biti oduzete i on bi trebao biti optužen i procesuiran. U zavisnosti od situacije, imovina koju je stekao zloupotrebom ovlašćenja mogla bi biti u potpunosti ili delimično oduzeta.
Peto, ti naslednici Đijanga takođe treba da se pokaju zbog toga što su svojim malverzacijama naneli štetu zemlji i obmanuli javnost. Mogu se pokajati i dozvoliti drugima koji su uključeni u represiju da učine isto.
Šesto, u ime nacije, naslednici Đijanga bi trebalo da se zvanično izvine osnivaču, Li Hongdžiju, i praktikantima Falun Gonga. Na osnovu temeljne, detaljne istrage i statusa pokajanja onih koji su bili uključeni u progon, mogle bi se tražiti odgovarajuće pravne posledice.
5. Zaključak
Hiljadama godina, tradicionalne vrednosti su bile čuvane u Kini. U stvari, 89 kineskih careva je objavilo svečano pokajanje, a neki su to čak učinili više puta. Na primer, kralj Čeng iz Džoua objavio je 260 takvih proglasa, dok je Taizong iz Tanga objavio 28. Istorijski zapisi pokazuju da je, počevši od Jua Velikog, većina kraljeva i careva objavljivala „pokajanja“ osim prvog cara iz dinastije Čin i cara Janga iz Suija.
Ali KPK je sve ovo odbacila i nikada se nije pokajala za svoje greške i zločine. Umesto toga, napala je svakoga ko je cenio tradicionalnu kulturu. Promovišući klasnu borbu, podstičući mržnju i brutalnost, KPK je uspešno potiskivala jednu grupu za drugom. Đijang se posebno zakleo da će iskoreniti Falun Gong i njegove principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti za tri meseca. Čineći to, postavio je sebe i svoje sledbenike (uključujući članove KPK) na opasan put – onaj koji će istorija osuditi.
Zbog toga je od ključne važnosti da bude jasan značaj privođenja Đijanga pravdi čak i nakon njegove smrti. Živeći u ovoj eri istorije, imamo priliku da učinimo nešto. Akcije zasnovane na našoj savesti vodiće svetlijoj budućnosti; u suprotnom bi moglo biti mnogo posledica kao što su SARS, COVID i druge tragedije.
