Zlatna i žuta
Ako postoji jedna boja koja je tradicionalno prihvaćena u svim zemljama i kulturama, to je definitivno zlatna. Ali ljudi danas često povezuju boju zlata sa metalom zlata (novcem). Neki čak odbacuju zlatnu boju, tvrdeći da njeno pominjanje znači da ljudi pokušavaju da se pohvale svojim bogatstvom. U stvari, osoba koja nije vezana za bogatstvo neće imati takvu pristrasnost; niti će pomisliti na novac kada ugleda zlatnu boju. Naravno, metal zlato je zaista povezan sa bogatstvom u našem društvu. I moraju postojati neki razlozi što taj metal zadržava tako visok status kroz istoriju.
Čak i u primitivnom društvu ili ranim fazama ljudske civilizacije, u različitim delovima sveta zlato je tretirano kao dragocena supstanca. Ljudi su u davnim vremenima cenili zlato iz poštovanja prema božanskom, a ne usled opsednutosti bogatstvom kao u modernom društvu.
O tome zašto su drevni ljudi poštovali zlato, naučnici se slažu da Egipatska civilizacija, jedna od četiri drevne civilizacije, koja ima obilje relikvija i istorijskih zapisa o zlatu, ima odgovor. Stari Egipćani su naučili iz svoje božanski nadahnute kulture da je zlato ostatak tela božanskih bića i da zbog toga traje večno, bez degeneracije.
Značenje zlata u zajednici kultivatora je drugačije od onog kakvo imaju savremeni ekonomisti ili fizičari. Na primer, prikazivanje Buda i bogova je često povezano sa zlatom. Ovo uključuje pozlaćene statue Bude jer se veruje da je Budino telo sačinjeno od zlata. Taoisti su u drevnim vremenima takođe govorili o „zlatnom eliksiru“ ili kultivaciji ka „zlatnom prosvetljenom biću“. Ove teorije su bile u skladu sa shvatanjima starih Egipćana. U stvari, koncept zlata koji se odnosi na Budu ili bogove je izvan tri domena i razlikuje se od „metala“ u pet elemenata (metal, drvo, voda, vatra i zemlja).
Iako zlato u ljudskom svetu nije tako čisto u poređenju sa onim u dimenzijama viših nivoa, njegovo božansko poreklo ga čini drastično drugačijim od svega ostalog u zemaljskom svetu. Kao rezultat toga, od davnina se verovalo da zlato ima moć isterivanja zla. U Bencao Gangmu (Kompendijum Materia Medica), klasiku koji je napisao poznati lekar Li Šidžen iz dinastije Ming, kaže se da zlato ima sposobnost da učvrsti duh, ojača koštanu srž i izbaci loš či (energiju) iz unutrašnjih organa. Kao simbol dimenzija višeg nivoa, zlato prevazilazi Pet boja pomenutih u ranijim delovima ovog serijala jer ima sveti karakter i plemenit karakter. Pored toga, zlato je izuzetno stabilno. Njegova relativna mekoća takođe označava stabilnost, večitost i neutralnost.
Iz perspektive hromatike, zlatna boja nastaje mešanjem različitih nijensi boja. Umesto da bude jednobojna, zlatna je impresija koja se zasniva na teksturi zlata. Zbog sličnosti sa žutom bojom, ljudi ih često spajaju i nazivaju tu boju „zlatno žutom“.
U Simingu, drevnom rečniku, Liu Si iz dinastije Han napisao je da je žuta boja sunca. U davna vremena ljudi su verovali u božanstva i u žutu boju. U Tongdian, enciklopediji iz dinastije Tang, pisalo je: „žuta boja je neutralna i lepa. Ona predstavlja božansku vrlinu i najveličanstvenija je.” Kao rezultat toga, kraljevska palata, hram predaka i druge carske zgrade često imaju žute krovove.
Boja zemlje je takođe žućkasta. Drevni rečnik Shuoven Jiezi je napisao: „Žuta je boja zemlje. U Pet elemenata, zemlja odgovara žutoj. Pored toga, svaki od pet elemenata takođe reprezentuje pravac. To jest, drvo je istok (zeleno), vatra je jug (crveno), metal je zapad (belo), voda je sever (crno) i zemlja je sredina (žuto).
Dakle, žuta predstavlja centar, povezuje vrlinu sa zemlje iznad i vrlinu sa zemlje ispod. Stoga se smatra za boju neutralnosti, izvan drugih boja. U Ji đingu se takođe kaže da je povoljno nositi žutu odeću. Kao rezultat toga, carevi od dinastije Sui na dalje, nosili su ovu boju i učinili je tradicijom.
(Nastaviće se)
