Imao sam živopisan san pre tri meseca. U snu sam nacrtao krug veličine CD-a na poslednjoj stranici Džuan Faluna. Istrgao sam je iz knjige, ali kad to učinio, pocepao sam Učiteljevu fotografiju! U snu sam zaplakao.
Osećao sam nelagodu kada sam se probudio. Kako sam mogao pocepati Učiteljevu fotografiju? Šta je moj problem? Kada sam pogledao unutra, našao sam mnogo vezanosti, kao što je nedostatak fokusa kada čitam Fa, i nedržanje dlana uspravno kada šaljem ispravne misli. Iako sam se preispitao, nisam pronašao koren svojih vezanosti.
Ja sam koordinator u svom lokalnom okruženju već 20 godina. Ranije nikada nisam osećao da dajem previše za Dafu. Ali od nedavno više nisam želeo da radim nikakav koordinatorski posao. Osećao sam se kao puna posuda koja više ne može da primi u sebe. Samo sam reda radi radio tri stvari, i nisam svim srcem želeo da ih radim dobro..
Osećao sam ogorčenost kada bi me zamolili da pomognem u bilo čemu. Ostalim koordinatorima sam rekao da ne treba da zavise od mene. Pristali su i manje su dolazili kod mene. Međutim, nisam gledao unutra i usavršavao se. Moj stav se pogoršao. Kasnije, kada su me zamolili za pomoć, rekao sam: „Toliko sam bio zauzet radeći stvari po ceo dan da moje stanje kultivacije nije dobro. Molim vas, ne oslanjajte se na moju podršku. Zašto to ne uradite sami?" Moj ton je bio ogorčen.
Jednog dana, jedna koordinatorka je rekla: „Ti se pitaš, pa te molimo da napraviš aranžman, a mi ćemo učiniti sve što nam kažeš. Bio sam ljut kada sam ovo čuo. Rekao sam: „Zar mi ne nanosiš štetu ovim rečima?“ Odmah sam shvatio da je moj ton pogrešan, pa sam popustio i rekao: „Ne postoje uzori u kultivaciji. Morate uzeti Fa kao svog vodiča. Ako ovako razmišljate, štetite sebi i meni! Stare sile mogu ovo da iskoriste i da me progone! Čini se da ne mogu više da ostanem u ovom okrugu. Vratiću se u svoj rodni grad.” Počeo sam da se žalim na nju u svom srcu. Razvio sam strah od progona starih sila.
Počeo sam da vežbam 1997. godine i bio sam koordinator u svom rodnom gradu dok se nisam preselio u taj okrug pre nekoliko godina. U to vreme sam vežbao svim srcem i dušom. Imao sam jak osećaj odgovornosti. Podsticao sam kolege praktikante da kupuju računare, pristupe veb stranici Minghui i postave punktove za proizvodnju materijala. Takođe sam koordinirao postavljanje satelitskih antena za NTD TV, štampao sam banere i nalepnice. U početku smo delili informativne pamflete noću, ali kasnije je većina praktikanata, uključujući i starije, izlazila tokom dana da objašnjava činjenice licem u lice. Ne samo da smo razgovarali sa ljudima u obližnjim selima, pokrivali smo i okolne okruge.
Vratio sam se u svoj rodni grad, i na svoje iznenađenje, otkrio sam da stanje kultivacije lokalnih praktikanata nije dobro. Punktovi za proizvodnju materijala su skoro bili prestali sa radom. Praktikanti su retko delili materijale i retko su izlazili da razgovaraju sa ljudima o Falun Dafi. Sedam ili osam praktikanata je imalo abnormalna fizička stanja.
Praktikantima u obližnjim selima je bilo još gore. Oni su samo čitali Fa i nisu čitali nedeljnik Minghui. Činilo se da im niko nije štampao nedeljnik Minghui, a ionako ga ne bi čitali. Nekoliko praktikanata je htelo da uzme materijale za objašnjavanje istine, a oni koji su to učinili uzeli su samo nekoliko. Takođe nisu obraćali pažnju na bezbednost kada su koristili svoje mobilne telefone.
Srce mi je bilo teško i nisam želeo da se suočim sa tim. Stoga sam učestvovao u grupnom Fa učenju svake večeri u svom selu, ali ne i u nedeljnoj studijskoj grupi sa praktikantima iz obližnjih sela. Ponekad sam razmišljao o formiranju grupe za učenje Fa koja bi se sastojala od lokalnih koordinatora, kako bi se prvo oni poboljšali, a zatim motivisali druge praktikante. Ali ubrzo sam se predomislio i odustao od te ideje zbog sebičnosti, straha od nevolje i vezanosti za udobnost.
Pomislio sam: „Samo ću obaviti svoje da probudim više ljudi; ne želim više da radim koordinaciju."
Na ovaj način sam se izolovao od drugih praktikanata, baš kao što sam to uradio u snu. Odvajao sam se od celine i trčao sam protiv Učiteljevog zahteva da napredujemo zajedno kao jedno telo.
Znao sam da nešto nije u redu, ali sam se plašio da će drugi praktikanti ponovo postati zavisni od mene. Otkrio sam svoju vezanost za strah od progona, nevolje i nedaće. Pronalaženje korena ovih vezanosti i njihovo uklanjanje izgledalo je teško.
Hteo sam da spasem još ljudi. Stalno sam gledao unutra i pitao se zašto sam postao ovakav. Shvatio sam da mislim da sam iznad svih i da želim da čujem samo komplimente. Takođe sam pronašao svoju vezanost za obavljanje stvari, hvalisavost i ego.
Hteo sam da napravim proboj, ali nisam mogao da pronađem osnovni uzrok. Učitelj mi je dao nagoveštaj kada je video moju želju. Jednog dana, dok sam meditirao, iznenada sam shvatio gde sam pogrešio.
U svom novom članku („Probudite se“), Učitelj nam je rekao:
„Fa-ispravljanje nebeskih tela je završeno, i sada se prelazi na Fa-ispravljanje ljudskog domena. Većina učenika Dafe će slediti Učitelja u Fa-ispravljanju ljudskog domena.”
Pročitavši ovo, osećao sam se razočarano duboko u sebi. Mislio sam da će Dafa učenici tokom perioda Fa-ispravljanja dostići božanstvenost pre nego što se Fa-ispravljanje završi. Mislio sam da Fa-ispravljanje ljudskog sveta nema nikakve veze sa mnom. Nisam želeo da se pridružim Učitelju dok Fa bude ispravljao ljudski svet.
Shvatio sam da moj san odražava moj način razmišljanja. Iscepio sam krug koji sam nacrtao u knjizi, što je značilo da želim da skrenem sa puta koji je Učitelj uredio. Kako mogu doći do Ispunjenja? Da li me kvalifikuje ovakvo ljudsko razmišljanje?
Shvatio sam da je moj način razmišljanja veoma opasan! Kako da se vratim na svoj put?
Ne mogu izreći dovoljno da izrazim svoju zahvalnost Učitelju. Znam da je svaki moj korak bio pod njegovom pažnjom.
Pogovor
Teško mi je pisati članke jer nisam dobro obrazovan, a oduvek mi je bilo teško da pišem i kucam. Takođe sam pomislio: „Da li će ovaj članak biti od pomoći? Ne želim više da ga pišem." Hteo sam da odustanem od pisanja posle jedne stranice.
Onda sam pomislio: „Ne treba da se plašim teškoća i problema.“.
Takođe sam razmišljao o tome koliko je praktikanata na Minghui radiju govorilo o važnosti pisanja iskustava i neočekivanim prednostima pisanja. Tako da sam shvatio da nije važno da li je moj članak dobro ili loše napisan. Proces pisanja članka je proces samoispitivanja. To mi je omogućilo da pronađem svoje nedostatke i nečiste misli, i uklonim ih za vreme pisanja.
Dok sam razmišljao o ovome, osećao sam se veoma srećno i relaksirano. Činilo mi se da je žalost koja me je do nedavno mučila ostala negde daleko, kao u prethodnom životu. Osećao sam da sam prevazišao ovu nevolju.
Učitelj je rekao:
„... kultiviraš kao da si tek počeo...“ („Fa predavanje na Međunarodnoj Fa konferenciji šireg područja New Yorka 2009.",Predavanje na konferenciji IX)
Shvatio sam da mi je čast da učestvujem u koordinacionom radu. U procesu koordinacije imao sam više kontakta sa praktikantima. Susretao sam se sa mnogim stvarima, tako da sam imao više prilika za konflikte sa drugima, što mi je takođe davalo više mogućnosti da poboljšam svoj šinšing i da se asimilujem sa Fa. Zaista sam imao mnogo koristi od toga. Trebalo je da cenim priliku.
Konačno sam shvatio koliko je truda bilo potrebno Učitelju da mi pomogne da se oslobodim svake vezanosti. Učitelj me je vodio, prosvetljavao i štitio poslednjih 25 godina. Moja zahvalnost Učitelju je neopisiva.
