Kuma mog oca je imala „istinsku poremećenost“ u poslednje tri godine svog života. Moja baka mi je pričala priče o njoj, a ja sam takođe bio svedok nekih od izuzetnih stvari koje je uradila. Želeo bih da podelim njeno iskustvo kao dokaz da „istinska poremećnost“ zaista postoji.
Otplata karme
Kuma je živela u istom selu kao i moja prababa. Njena svekrva je rano umrla, pa je njen svekar živeo sa njima. Davala mu je pristojnu odeću za nošenje, ali lošu hranu i nije se dobro ophodila prema njemu. Njen svekar je radio na njihovoj njivi po ceo dan, ali se vraćao kući da jede tek nakon što bi svi u porodici već jeli. Kako je vreme prolazilo, postao je veoma mršav.
Jedne godine tokom kineske Nove godine, kuma je iznenada počela da se ponaša čudno. Obišla je svačiju kuhinju u selu, popila tri merice hladne vode iz njihovog rezervoara za vodu, a zatim se poklonila najstarijoj osobi u svakoj porodici, zahvalivši što su joj dali da pije njihovu vodu. Takođe se pobrinula da opere činiju koju je koristila i vrati je pre nego što ode u sledeću kuću.
Nije običaj da Kinezi piju neprokuvanu vodu, pogotovo zimi, pa su se svi šokirali kada su videli šta ona radi. Govorila je ljudima: „Hvala vam na vodi koja čisti moje srce. Loše sam se ponela prema svekru i napravila veliku grešku. Bogovi na nebu me kažnjavaju, i moram piti hladnu vodu iz svakog domaćinstva u selu da očistim svoje srce. Pogrešila sam. Ako mi oprostite, ja ću ustati. Ako mi ne oprostite, klečaću ovde dok mi ne oprostite."
Bila je bosa, kose podignute u konjski rep na vrh glave, a nosila je samo bele pantalone i belu bluzu. Zimi je išla od kuće do kuće samo u laganoj jakni. Objasnila je da je kažnjavaju bogovi i da zato ne treba da nosi zimski kaput.
Poremećena, ali ne i glupa
Istovremeno, ona je i dalje savršeno dobro kuvala obroke za svoju porodicu. Kada bi svi završili sa jelom, popila bi ostatke supe nakon što bi se svakodnevno izvinila svom svekru. Zatim je oprala sudove i ponovo istrčala napolje. Niko je nije mogao zaustaviti.
Svake noći, čak i zimi, spavala je u plastu sena. Čim bi sunce izašlo, otišla bi kući da obavi sve kućne poslove.
Njena porodica je htela da je odvede u bolnicu da joj leče duševne probleme, ali niko, čak ni mladić, nije bio dovoljno jak da je odvuče tamo, pa su je jednostavno ostavili na miru.
U proleće, kada bi počeli radovi na imanju, nosila je balegu, okopavala njive i radila sve prljave poslove koje ranije nije radila. Nakon što je završila težak posao za svoju porodicu, pomagala je drugim porodicama. Kad nije bilo posla, trčala je po selu, bila kiša ili sunce. Što je vreme bilo lošije, češće je istrčavala. Pokupila bi i šljunak i cigle na putu i odložila ih sa strane. Kada bi joj prosjaci zatražili hranu, odvela bi ih kući i dala im hrane koliko hoće.
Prema drugima se ponašala veoma velikodušno, ali je bila okrutna prema sebi. Zimi su joj se noge mrzle jer je retko nosila cipele napolju. Magareća balega na putu bila je zaleđena kao kamen, ali ona je to podigla i pojela. Niko joj to nije mogao oduzeti. Rekla je da jede "ukusne ćufte!" Pila je i životinjski urin. Seljani su prestali da vezuju svoje mazge i konje napolju kako životinje ne bi ostavljale izmet na ulici.
Njena porodica ju je zatvorila u njenu sobu kako bi je sprečila da izađe. Ali brzo je uspela da otključa bravu. Nikakvi konopci nisu mogli da je obuzdaju, a čak su i lanci bili beskorisni. O praznicima je hranila pse svojom porcijom praznične hrane.
Iako se činilo da je izgubila razum, uopšte nije bila glupa. Kada su joj se sinovi klanjali na kinesku Novu godinu, rekla im je da treba da poštuju starije i da ne rade ono što je ona ranije činila svom svekru.
Natprirodne sposobnosti
Tri godine kasnije, istog dana kada je poludela, nije izjurila napolje nakon pranja sudova. Umesto toga, prokuvala je lonac vode, oprala kosu i telo, presvukla se u normalnu odeću i obula cipele i čarape. Nakon toga je ošišala kosu i začešljala je kao tri godine ranije.
Kada je moj otac imao samo mesec dana, teško se razboleo. Lekari nisu imali ništa što bi mu moglo pomoći. Kada nije bilo nade, moji baka i deda su odveli mog oca kod moje prababe. Onda je stigla kuma i rekla da će ga izlečiti ako je prihvate za kumu mog oca. Tri puta je dunula u glavu mog oca. Zaplakao je i bio je izlečen, tek tako.
Izgleda da bila i vidovita. Na vrhuncu Kulturne revolucije, moj otac je otišao u kuću prababe da se sakrije od haosa u gradu. Jedne noći, kuma je otišla u njihovu kuću i rekla ocu: „Neko će srušiti hram za tri dana, zato ne idi tamo!“ Tri dana kasnije, hram je zaista uništen.
Moje sećanje iz detinjstva na kumu
Bio sam veoma mlad kada sam je prvi put sreo. Prema tradiciji, kuma mog oca je moja baba-kuma. Roditelji su me odveli u njenu kuću da je posetim. Dala mi je veoma slatku breskvu i rekla mojoj majci: "Ovo dete je blagosloveno."
Tog dana je za ručkom pojela činiju knedli, ali je nakon toga potpuno prestala da uzima hranu. Za svaki obrok je pila samo malu činiju vode. Zabrinuti, moji roditelji i baka su me ponovo odveli kod nje. Sedela je ispod venjaka od grožđa u svom dvorištu. Kada nas je videla, ustala je da nas pozdravi. Hodala je i pričala isto kao i poslednji put kada sam je video i činilo se da nije izgubila na težini. Kada je večera bila gotova, rekla je: „Ne mogu vam više praviti društvo.“ Zatim je otišla u svoju sobu. Tada sam je poslednji put video.
Tokom jesenjih praznika, njeni unuci su dolazili kući sa svojim ženama i decom. Kuma je u noći 15. avgusta sa svima sedela u dvorištu i gledala kako njena porodica jede lubenicu. Pre odlaska na spavanje zagrlila je svako dete. Sledećeg jutra njena porodica je otkrila da je preminula.
Kada sam bio na fakultetu, tražio sam objašnjenje kako kuma može postati mentalno poremećena, a onda se oporaviti bez lečenja. Nijedna knjiga u biblioteci fakulteta nije mogla da odgovori na moja pitanja dok nisam pročitao Džuan Falun, autora Li Hongdžija, osnivača Falun Gonga. Shvatio sam da je kuma možda imala „istinsku poremećenost“. Zahvaljujući učenju Falun Gonga, sada razumem kroz šta je kuma prošla.
