Imao sam sreću da počnem da se kultivišem u Falun Dafi 1999. godine, i do sada se kultivišem više od 20 godina. Često osećam da sam veteran među praktikantima, i moje razumevanje Fa principa je dublje nego kada sam počinjao. Međutim, nedavno se dogodilo nekoliko stvari koje su me navele da shvatim da sve vreme treba da se odnosim prema sebi kao prema novom praktikantu i da radim dobro i solidno na onome što je ostalo na mom putu kultivacije.
Jasno sam mogao da osetim da sam postao neosetljiv na mnoge stvari u kultivaciji i da retko uspevam da pronađem sopstvene vezanosti. Činilo se da sam ušao u stanje praznog hoda i čekanja da dani prođu.
Nedavno su praktikanti oko mene razgovarali o zameranju. Pogledao sam unutra da vidim da li i ja imam ovu vezanost. Otkrio sam da sam zaista ljut na svoju ženu praktikantkinju i svog lidera projekta. Nevolja je nastala zbog dugotrajnog nezadovoljstva određenim stvarima i zbog toga što sam osećao da mi se nanosi nepravda. Moji problemi u tom pogledu su bili veoma ozbiljni. Kad sam otkrio da se u meni nakupila ogorčenost, bio sam šokiran. U mislima sam imao veliki znak pitanja: „Zašto nisam bio svestan da se moja ogorčenost već nakupila u tako ozbiljnoj meri? Koje druge probleme imam u svojoj kultivaciji?”
Shvatio sam da sam popustio u kultivaciji. Olabavio sam svoje zahteve prema sebi u određenim fundamentalnim aspektima. Slede neki detalji procesa kroz koji sam prošao. Ispravite me ako je nešto neprikladno.
Redovno čitanje članaka o kultivaciji na Minghui.org
Progon je počeo nedugo nakon što sam dobio Fa, a Minghui.org mi je bio veoma važan. Preuzimao sam sve važnije članke sa iskustvima kultivacije ili ih štampao. Svaki put kada bi bilo novo predavanje ili stihovi Učitelja, ja bih to odštampao i pobrinuo se da svaki praktikant u mojoj blizini ima primerak.
Posle odlaska iz Kine, sve ređe sam čitao Minghui. Ponekad mi se činilo da mnogi članci govore o stvarima u Kini i da nemaju mnogo veze sa praktikantima van zemlje.
Nedavno sam počeo da čitam iskustva iz kultivacije na Minghui u određeno vreme svakog dana i osetio sam da se vraćam u sredinu kultivacije. Doživeo sam dragocenost Minghui.org. Dok sam čitao članke, pojačala je moja želja da spasem živa bića. Kada sam nailazio na testove šinšinga, uspevao sam da imam jače ispravne misli.
Uzmimo, na primer, praktikantkinju prema kojoj su njeni rođaci nepravedno postupali, a ipak je sebi postavljala stroge zahteve i ophodila se prema njima ljubazno, a čak se i brinula o njima tokom dužeg vremenskog perioda. Svojim postupcima pomogla je svojoj porodici da spozna dobrotu Dafe iz dubine svog srca. Iako nisam imao slično iskustvo, takva iskustva se mogu doživeti ako se kultivišemo u porodičnom okruženju. Postoje sličnosti u našim porodičnim ulogama i odgovornostima.
Pronalaženje uzroka sukoba u sebi
Učitelj je rekao:
„Kad se sretnete sa konfliktom, nije važno da li ste u pravu. Treba da se upitate, “Šta s moje strane nije u redu u ovoj situaciji? Može li uistinu biti da nešto nije u redu s moje strane?” Svi treba da mislite na taj način, a prva misao treba da vam bude da preispitate sebe i pokušate da pronađete problem. Svako ko nije ovakav, zapravo nije pravi kultivator Dafe. To je magična alatka u našoj kultivaciji. Ovo je svojstvo koje razlikuje kultivaciju učenika Dafe. Sa čime god se susreli, prva misao treba da bude da preispitate sebe, i to se naziva “gledati unutar.” („Šta je učenik Dafe“, Predavanje na konferenciji XI)
Dospevši dovde gde sam, duboko sam iskusio značaj i moć „gledanja unutar“. Ali takođe sam osećao da je jedan važan razlog mog opuštanja u kultivaciji bio taj što nisam gledao unutar svaki put kada bih se susreo sa problemima, tako da su se mali testovi u mojoj kultivaciji nakupljali u velike testove, toliko da je u meni počela da narasta ogorčenost.
Radim puno radno vreme na jednom projektu. Ponekad nakon povratka kući moram da brinem o domaćim zadacima moje dece i učestvujem u sastancima sa kolegama. Zbog toga sam osećao da je vreme zaista prekratko, pa sam morao da smislim kako da smanjim trajanje obroka. Sa suprugom sam postigao dogovor da obroci mogu da traju samo 20 minuta. Međutim, to je bilo zaista teško postići. Obično mi je trebalo 30 do 40 minuta da jedem, a ponekad i duže. Zbog toga sam joj često zamerao da je vezana za običan život i da nam je previše zakomplikovala obični život. Povrh svega, moji zubi nisu tako sjajni i stvarno me bole ako jedem nešto tvrdo. Kad bi žena spremila hranu koja mi se ne dopada, u mom srcu bi raslo nezadovoljstvo.
Veoma dugo sam mislio da sam „razuman“ i podsećao sam ženu da se oslobodi vezanosti za običan život. Kao što se da očekivati, naši problemi nisu rešeni i nagomilali su se ozbiljni sukobi i pritužbe. Konačno sam shvatio svoj problem: trebalo bi da zahtevam više od sebe, a manje od drugih kada naiđem na probleme. Trebalo bi da rešavam problem počevši od sebe.
O trajanju obroka odlučuje osoba koja jede, a ne osoba koja je pripremila obrok. Razlog zašto nisam mogao da ustanem od stola je moja vezanost za hranu. Nakon što sam ovo shvatio, bilo mi je veoma lako da kontrolišem koliko mi treba za obrok. Bez obzira da li je hrana tog dana ukusna ili ne, merio sam trajanje obroka. Kada bi isteklo 20 minuta, napustio bih sto da radim stvari koje sam želeo da radim, ne želeći više da budem halapljiv. Ako bi hrana tog dana bila tvrda, izabrao bih mekša jela. Kad nije bilo drugog izbora, prelio bih pirinač s malo supe od povrća i samo tako jeo. Nisam zahtevao ništa od drugih i nije bilo loših osećanja u mom srcu.
Uhvatiti svaku misao koja me muči
Kada bih uveličao svaku misao koja me je mučila, u pozadini sam mogao da nađem veoma krupne probleme.
Nedavno sam se uselio u kuću staru 100 godina. Na spratu živi 18-godišnja Amerikanka. Velika je i teška, a kada hoda iznad, čujem kako drveni pod škripi kao da će se polomiti. Zaista sam se brinuo da će se pod urušiti.
Moje srce je uvek bilo veoma uznemireno. Stalno sam mislio da treba da je nateram da se iseli. Ali naterati stanara da ode je veoma problematična stvar. Bio sam uznemiren. Otkrio sam da imam neke vezanosti: za kuću i za to da sam nestrpljiv kada se bavim određenim stvarima. Ali sam i dalje razmišljao o ovome kada sam radio vežbe ili učio Fa. Bilo je to kao kamen na srcu.
Sećam se da sam jednom pozdravio kolegu u kancelariji i osetio da odbojnost. On je mladić koji je odrastao u zapadnom društvu i dobro je obrazovan, tako da je relativno ljubazan i uslužan. Njegov izraz lica me je naterao da shvatim da sam suviše strog prema njemu. Pomislio sam na moju stanarku na spratu. Znao sam da sam bio strog i prema njoj.
Upitao sam se: „Zašto sam tako strog prema njoj? Nisam je ranije poznavao i nisam ranije imao zamerke prema njoj. Jedino što znam o njoj je da je punačka i da gore škripe daske na podu dok hoda.“
Nastavio sam da gledam dublje i spoznao svoju predstavu: zbog njene krupne građe, nije mi se dopala. Našao sam dva problema u vezi sa sobom: jedan je moja ideja da je „vitkost lepota“. Ne znam odakle je došla ova predstava, ali znam da me je to navelo da se prema njoj ophodim drugačije. Ova predstava proizvodi da mi nedostaje ljubaznost kada imam posla sa ljudima koji imaju oprečno mišljenje. Drugi problem je što sudim o ljudima prema njihovom izgledu.
