Trenutno još uvek postoje neki praktikanti čiji porodični odnosi nisu tako dobri. Shvatila sam da je ,,konfliktni način razmišljanja" jedan od razloga za to.
Kada je Kineska komunistička partija tek počela da progoni Falun Dafu, mnoge porodice praktikanata su se toliko plašile da su se energično protivili praktikantima koji čitaju Dafa knjige ili objašnjavaju istinu. Sa jakom verom, većina nas je istrajala sa ispravnim mislima i Učiteljevim blagoslovima. Vremenom se celokupno socijalno okruženje takođe poboljšalo kada su ljudi počeli da shvataju činjenice zahvaljujući našim naporima za objašnjavanje istine.
Iako je okolina opuštenija, ,,konfliktni način razmišljanja" nekih praktikanata Dafe i dalje traje. Oni nedostatak razumevanja i podrške svoje porodice za praksu doživljavaju kao odraz njihovog straha od progona, misleći: ,,Možda se plašite, ali ja ne. Pošto ne mogu da te nateram da razumeš, ostaću pri tome." U stvari, često, strah članova naše porodice nije taj koji izaziva tenzije u našim odnosima, već naš sopstveni ,,konfliktni način razmišljanja" koji ga izaziva.
Na primer, jedan praktikant insistira da se Fa uči ujutru i ništa ne može da ometa tu rutinu. Kada ga je porodica zamolila da kupi soja sos u supermarketu, nije želeo da ide jer je mislio da može da obavi posao popodne, a kupovina ujutru bi se umešala u njegov raspored za učenje Fa. Koliko sam razumela, Učitelj nije insistirao da učimo Fa ujutru. Porodica ga je samo zamolila da kupi soja sos, ali on je to protumačio kao da mu porodica ne dozvoljava da uči Fa. Prirodno je da su oni bili nezadovoljni.
Sa slanjem ispravnih misli u predviđenim terminima, četiri puta dnevno, to se ponekad poklapa sa večerom. Neki praktikanti biraju da pošalju ispravne misli umesto da večeraju sa svojim porodicama. Iako se ohrabruje ozbiljno shvatanje slanja ispravnih misli, za obične ljude, večera sa celom porodicom je veoma važna. Ako uvek gledamo na stvari sa svoje tačke gledišta i gledamo sa visine na ono što drugi misle da je važno, mi ne potvrđujemo Dafu, iako možda mislimo da to radimo.
Ako stvari potraju ovako dugo, sigurno će doći do porodičnih sukoba. Ne kažem da ne treba da shvatamo Dafu ozbiljno, ali ako se ovako ponašamo dugo vremena, kako možemo očekivati da će naša porodica reći da je Dafa dobra? Zar mi sami ne pravimo nepotrebne gubitke?
Ako, umesto toga, prvo kupimo soja sos, a kasnije nađemo vremena za čitanje, ako večeramo sa porodicom i pošaljemo ispravne misli posle toga, izbeći ćemo porodične sukobe s obzirom da stvari razmatramo sa njihove tačke gledišta. Kada naša porodica misli da postajemo bolji ljudi kao rezultat vežbanja Dafe, zar time ne potvrđujemo Fa? Naravno, ako je vreme večere uvek u vreme slanja ispravnih misli, možemo o tome razgovarati sa našom porodicom i prilagoditi stvari.
Praktikanti koji su u sukobu obično misle da je to ,,smetnja od zla" koje izaziva probleme u njihovoj porodici, ali pravi problem je možda njihov pristup jer ne razmišljaju iz perspektive članova svoje porodice.
Svekar praktikantkinje joj je našao dobro plaćen posao, ali to je omelo njeno učenje Fa, pa je dala otkaz. Njen svekar se naljutio i pomislio da nije dobra i nije je više podržavao da vežba Dafu. Ona je taj posao videla kao smetnja za njenu praksu. Međutim, po mišljenju drugih ljudi, njen svekar se veoma potrudio da joj nađe dobar posao, a ona je dala otkaz ne govoreći ništa niti razmišljajući šta bi njen svekar pomislio. Naravno, on ne bi bio srećan. Drugi bi takođe pomislili da nije učtiva. Moramo da budemo postojani u našoj kultivaciji na način koji drugi mogu da razumeju, a ne na krut način.
Učitelj je rekao:
,,Ako uvek u srcu nosiš samilost i dobrotu, kad naiđeš na problem, to će ti dati prostora da amortizuješ tenziju. Uvek budi blag i ljubazan prema drugima, i misli prvenstveno na njih pre nego što nešto učiniš. Uvek kad nastane problem, najpre razmisli da li će ono što učiniš odgovarati drugima, ili će im škoditi, pa nećeš pogrešiti." Džuan Falun
Običan čovek želi da živi dobro i udobno i sve u svakodnevnom društvu smatra važnim, a praktikant ne. Ovo su suprotstavljeni načini razmišljanja, tako da moramo da vidimo stvari očima nepraktikanta da bismo stvari izgladili. Na taj način oni osećaju da smo mi dobri i da je Dafa dobra. Ovo takođe potvrđuje Dafu.
Neki praktikanti bi mogli reći da će njihove porodice biti srećne samo ako prestanemo da se kultivišemo. Da li to znači da svi treba da prestanemo da se kultivišemo? Naravno da ne. Kroz svoja lična iskustva, otkrila sam da mnogi sukobi nisu uzrokovani strahom članova porodice, već time što praktikanti ne uzimaju u obzir druge, ili ne mogu da se oslobode sopstvenih vezanosti.
Kao drugi primer, praktikantkinja koja je obavljala sve kućne poslove mislila je da joj dobro ide. Međutim, imala je naviku da se odmara posle večere i pere sudove nekoliko sati kasnije. Njen muž nije bio srećan. Pomislila je u sebi: ,,Ionako perem sudove. Dokle god to radim, nije važno da li ću to uraditi malo kasnije." Međutim, to je njenom mužu smetalo i često izazivalo probleme u njenoj kultivaciji.
Kasnije se popravila i počela da pere sudove odmah posle svakog obroka. To je zadovoljilo njenog muža i nije se toliko mešao u njenu kultivaciju. U isto vreme, nestala je dugogodišnja navika njene ćerke da ne čisti svoju sobu. Bila je veoma iznenađena i rekla: „Ovako funkcioniše kultivacija: Jednom kada se poboljšaš, sve oko tebe će se promeniti na bolje.”
Dugo vremena neki od nas nisu shvatili da je sopstvena vezanost za „konfliktni način razmišljanja“ ono što stvara porodične tenzije. Na površini, mi pokušavamo da odbranimo Dafu, ali, u stvari, ne. Moramo da radimo stvari kako Dafa zahteva od nas, uzimajući u obzir druge. Kada su članovi naše porodice srećni i imaju dobar odnos sa nama, sigurno će imati pozitivan stav o Dafi.
Gore navedeno su moja lična shvatanja. Ispravite me ako nešto nije u redu.
