San o Crvenoj odaji, poznat i kao Priča o kamenu, je klasični kineski roman. U njemu se pominje dvostrano čarobno ogledalo jednog taoiste, koji je rekao da ono može da izleči bolest Jia Ruija.
Jia je jedan od likova u romanu. Razboleo se nakon što je poželeo prelepu ženu jednog rođaka i bio odbijen. Taoista mu je rekao da gleda u zadnju stranu ogledala, ali nikada u prednju. Jia je video kostur kada je gledao zadnju stranu, pa je ignorisao upozorenje i prevrnuo je ogledalo da bi tamo ugledao svoju rođaku kako mu maše. Uskočio je u ogledalo i imao noćni sastanak sa njom.
Nekoliko sati kasnije, Jiu je porodica pronašla mrtvog u krevetu. Njegov izlazak sa lepoticom ispostavio se samo kao iluzija u ogledalu.
Pouka ove priče je da mnoge stvari na ovom svetu imaju dve strane: iluziju i stvarnost. Ono što se čini divno može se ispostaviti da je sve samo ne divno. Požuda, na primer, može doneti kratkoročno zadovoljstvo na površini, ali može uništiti zdravlje ili čak život osobe na duge staze. Mnoge druge stvari koje ljudi traže u sekularnom svetu takođe su iluzije, kao što su bogatstvo, slava i osećanja, jer su sve prolazne i ne mogu biti odnete u grob nakon nečije smrti.
Mnogi ljudi su čeznuli da budu besmrtnici u dugoj istoriji Kine, ali nisu uspeli da sagledaju realnost iluzija za kojima su težili u sekularnom svetu. Kao rezultat toga, nisu bili u stanju da dostignu duhovno prosvetljenje.
Isti taoista koji je imao magično ogledalo takođe je napisao pesmu u kojoj opisuje neuspeh ljudi da sagledaju stvarnost njihovih zemaljskih težnji:
Svi ljudi žude da budu besmrtni,
ipak bogatstvu i rangu svako teži;
Veliki ljudi iz prošlosti, gde su sada?
njihovi grobovi su zakorovljeni.
Svi ljudi žude da budu besmrtni,
ipak srebro i rukavice oni cene;
I grizu za novac ceo život,
dok im smrt ne zapečati oči.
Svi ljudi žude da budu besmrtni,
ipak su završili sa ženama koje su venčali;
Koje se kunu da će zauvek voleti svog muža
ali se ponovo udaju čim on umre.
Svi ljudi žude da budu besmrtni,
ali imati sina im neće pomoći.
Iako je puno naklonjenih roditelja,
ko je ikada video stvarno odanog sina?
Prema tradicionalnoj kineskoj kulturi, samo vrlina i karma, a ne zemaljske stvari, prate osobu iz jednog ciklusa reinkarnacije u drugi. Da bi postao besmrtan, čovek se mora usredsrediti na poboljšanje svog karaktera i mora postati dobar čovek.
Iluzija naspram stvarnosti
Iako je napisan pre više od 200 godina, San o Crvenoj odaji i ogledalo ipak nude dragocen uvid u prirodu savremenog crvenog terora.
Od svog osnivanja 1921. godine, Komunistička partija Kine (KPK) prekriva Kinu svojim crvenim terorom. Situacija se pogoršala nakon što je preuzela vlast 1949. Da bi održala svoj gvozdeni stisak, KPK je pokretala jednu političku kampanju za drugom, što je rezultovalo desetinama miliona neprirodnih smrti i skoro zbrisalo hiljade godina civilizacije.
Kako je vreme odmicalo, KPK je koristila svoju mašinu laži, na primer kroz sistematsko zataškavanje i dezinformacije o epidemiji koronavirusa. Dok su mnogi ljudi prevareni lažima KPK, pažljiviji pogled nam pomaže da sagledamo drugu stranu čarobnog ogledala, tj. da identifikujemo stvarnost iza iluzija koje prikazuje propaganda KPK. Ispod je nekoliko primera.
Iluzija: KPK se često hvali svojom ekonomijom u „procvatu“, na primer time da je drugi najveći ekonomski entitet na svetu sa sve većim BDP-om.
Realnost: Kineski BDP po glavi stanovnika je samo delić onog u glavnim zapadnim zemljama. Kineski premijer Li Kećijang izjavio je maja 2020. da oko 600 miliona ljudi u Kini ima mesečni prihod od 1.000 juana (ili 150 dolara) ili manji.
Iluzija: KPK se takođe hvali kineskom naukom i tehnologijom, kao i proizvodnim kapacitetima.
Realnost: Značajan deo ovog „razvoja“ potiče od krađe intelektualne svojine, dok se proizvodnja odvijala po cenu ozbiljnog zagađenja i iscrpljivanja prirodnih resursa.
Iluzija: Osnovno i srednje obrazovanje je besplatno u Kini, a visoko obrazovanje postaje sve popularnije.
Realnost: I osnovno i srednje obrazovanje je besplatno u velikim zapadnim zemljama, dok kineski učenici moraju da plate školarinu u srednjoj školi. Štaviše, porodice koje nemaju hukou (registraciju domaćinstva) moraju da plate mnogo veću naknadu da bi poslale svoju decu u školu. Najzad, moderno kinesko obrazovanje se uglavnom fokusira na pro-KPK propagandu, umesto na razvoj integriteta i karaktera. To je dovelo do pada moralnih vrednosti posebno u poslednje dve-tri decenije.
Čak ni antikorupcijske kampanje nisu tako jednostavne kao što izgledaju.
Iluzija: stotine visokih zvaničnika KPK su smenjene i milioni nižih zvaničnika su pogođeni.
Realnost: ove akcije su preduzete uglavnom zbog sukoba među zvaničnicima KPK. U stvari, dve godine nakon što je KPK preuzela vlast, Mao Cetung je pokrenuo kampanju „tri protiv“, a zatim i kampanju „pet protiv“ da bi počistio ljude koje je smatrao pretnjom. Kako KPK nastavlja da progoni verske grupe, kao što su praktikanti Falun Gonga, iznedrila je sve više i više korumpiranih zvaničnika.
U stvari, i mnogi zvaničnici KPK znaju da je Partija trula do srži, ali računaju na vojsku da održi njenu vladavinu. Hoće li ovako ići?
Iluzija: Sa preko dva miliona aktivnog vojnog osoblja, Kina ima najveću vojsku na svetu.
Realnost: KPK je u stanju da kontroliše svoju vojsku ispiranjem mozga. Jednom kada ljudi shvate koliko je Partija zaista opaka, vojska bi se mogla pokazati beskorisnom – baš kao i bivši Sovjetski Savez koji se raspao preko noći uprkos svojoj vojsci od skoro četiri miliona.
