Pored našeg mesta za vežbanje nalazi se niz velikih stabala manga. U maju i junu kada radimo vežbe čuje se zvuk zrelog voća kako pada na zemlju. U vetrovitim ili kišnim danima, zemlja je prekrivena zrelim mangom.
Dolazim na ovo mesto za vežbanje više od 10 godina, ali do prošle godine nisam obraćao pažnju na mango.
Poziv za buđenje
Prošle godine sam se pridružio Globalnoj platformi za spasavanje telefoniranjem. Jedan incident se dogodio dva meseca nakon što sam počeo da upućujem telefonske pozive policiji, tužilaštvu i sudskom osoblju u Kini za razjašnjavanje istine.
Jednog dana posle grupnih vežbi, krenuo sam prema svom autu kao i obično. Primetio sam veliki mango kako leži na zemlji. Sagnuo sam se i pažljivo ga pogledao. Činilo se da je mango upravo pao sa drveta. Bio je svež, čist i blago napukao od udarca u zemlju.
Uzeo sam ga i odneo kući. Bio je tako ukusan! Bio je bolji od manga na pijacama.
Sledećeg jutra sam stigao kasno, i drugi praktikanti su već meditirali. Upravo tada sam začuo glasno „tup“. Ispred mene je ležao sveže pali mango. Podigao sam ga i odneo u auto. Onda sam požurio da se pridružim ostalima.
Treće jutro sam namerno stigao nešto ranije. Čim sam izašao iz auta, počeo sam da tražim pale mangoe.
Skoro odmah, mango je pao pravo ispred mene. Kakva sreća, pomislio sam! Pokupio sam ga. Još jedan je pao na zemlju. Onda još jedan. Bio sam jako sretan. Ubrzo nisam mogao sve da ih nosim. Vratio sam se u auto i uzeo peškir. Uzeo sam oko dvanaest manga i umotao ih u peškir. Skoro da sam zaboravio na vežbe.
Sledećih nekoliko jutara, u mom fokusu na vežbalištu je bio mango. Ponekad bi farovi automobila osvetlili mango na parkingu. Plašio sam se da ga pregazim pa bih prvo izašao iz auta da ga pokupim, a zatim parkirao auto.
Nakon vežbi, obično čitam Fa sat vremena ako nemam časove u 8 sati ujutro. Čitao sam Džuan Falun dok sam šetao pored stabala manga. Pošto sam počeo da berem plodove manga, obraćao sam pažnju na zvuke pada voća dok sam čitao.
Jednog dana sam pročitao:
„Neko ko je zaista odlučan da se kultiviše može da izdrži, a kada se suoči sa raznim interesima, može da ostavi po strani svoje vezanosti i olako ih shvati.“ („Podučavanje Fa i odgovaranje na pitanja u Đinanu“, Džuan Falun Fajie)
„Kultivacija kroz vežbe nije sama po sebi teška, a nije ni unapređivanje nivoa. Neko kaže da je teško zato što ne može da se oslobodi svojih ljudskih vezanosti. Jer je veoma teško odreći ih se kada imate opipljive koristi. S tim koristima pred sobom, recite mi, kako se osloboditi te vezanosti? („Podučavanje Fa i odgovaranje na pitanja u Đinanu“, Džuan Falun Fajie)
Bio sam šokiran. Zar Učitelj ne govori o meni? Pomislio sam da više ne bi trebalo da skupljam mango.
Upravo u tom trenutku čuo sam veoma glasan „tup udarac“. Pomislio sam: "Mora da je veliki mango!" Ponovo sam pročitao taj odlomak Fa i rekao sebi: „Nemoj brati mango!“
Onda sam pomislio: „Ovo će biti poslednji put. Kao da sam bio omađijan. Prišao sam i nežno ga podigao. Nosio sam ga do auta kao da je to neko blago. Tešio sam se: „Obično ne obraćam pažnju na hranu. Ovo voće će istrunuti ako ga niko ne pokupi.” Pa sam pogledao okolo i pokupio još nekoliko. Dok sam jeo mango kod kuće, otkrio sam da uopšte nema ukus! Konačno sam se probudio i shvatio da sam pogrešio.
Učitelj nam je rekao:
„...Ponekad ti se čini da nešto treba da bude tvoje, a i drugi ti kažu da je tvoje. Ali zapravo nije. Veruješ da jeste, ali ispašće da nije. To će otkriti možeš li se pomiriti s takvim stanjem. Ako ne možeš, to je vezanost. Ovaj metod se koristi da se oslobodiš vezanosti za sopstveni interes. To je suština. Pošto obični ljudi ne shvataju ovaj princip, oni se takmiče i bore za sopstvene interese.” (Predavanje 7, Džuan Falun)
Učitelj je takođe rekao:
„Samo kada ne možete da vidite stvarnost, to se računa kao kultivacija. Tako da zaista nije lako živeti po standardima kultivatora i težiti božanstvenosti dok živite u iluzornom svetu koji je prepun iskušenja.” („Fa predavanje na Fa konferenciji u Njujorku povodom proslave 25. godišnjice širenja Dafe“)
Više puta sam recitovao ova dva pasusa. Nisam bio siguran da li ću moći da odolim da sledećeg dana pokupim još manga. Mislio sam da me nije briga za slavu i dobit običnih ljudi i da nisam u iskušenju pred koristima. Ipak, duboko u srcu, gajio sam sećanja iz detinjstva na branje palog manga.
Kada sam sledećeg jutra stigao u park da radim vežbe, staza do mog automobila bila je obložena palim mangom. Ignorisao sam ih. Kada smo počeli da radimo sedeću meditaciju, čuo sam zvuk manga koji pada. Ignorisao sam to i više nisam čuo. Položio sam test. Otpustio sam svoju duboku vezanost!
Učestvovao sam u platformi godinu dana. Kada je ponovo došla sezona manga, činilo se da je još više manga na zemlji u parku. Ponekad su prekrivali parking. Podigao sam ih i stavio sa strane da ih drugi ljudi lako vide i odnesu.
Lavanda u cvatu
Cveće lavande je nedavno počelo da cveta u bašti ispred moje učionice. Obično ne obraćam pažnju na cveće, ali me je privukla lavanda. Posle časa sam stajao pored bašte i dugo gledao u cveće. Onda sam upitao učenika koji je sedeo pored prozora: „Mogu li dobiti malo ovog cveća?“ Učenik je rekao da i dao mi makaze.
Kada sam otišao kući, izvadio sam vazu koju mi je dala sestra i stavio cveće u nju. "Baš divno!" Rekao sam, dok sam im se divio.
Nedelju dana kasnije, u bašti ispred druge učionice u kojoj sam držao čas, primetio sam kako cveta lavanda. Ovo cveće je izgledalo još lepše. Ponovo sam bio privučen.
Posle časa sam zamolio predsednika odeljenske zajednice za makaze. „Lavanda u bašti je tako lepa. Hteo bih da odnesem malo kući, "a onda sam pitao: "Da li je to u redu?" Znao sam da me neće odbiti, pošto sam nastavnik. Pitao sam ga samo da bi cela stvar izgledala legitimno. "Naravno!" Dao mi je makaze. Posekao sam više cveća nego prošli put.
Kada sam vraćao makaze, drugi učenik, koji je često pravio probleme, iznenada je viknuo: „Hej! Naš nastavnik krade cveće! ”
Učenici koji su ručali u učionici odmah su utihnuli. Svi su me gledali. Osetio sam da mi se lice usijalo. „Pitao sam predsednika razreda i on je rekao da je u redu“, rekao sam, pretvarajući se da je sve u redu.
„Ako devojka krade cveće, ukraće nečijeg muža kad poraste!“ Problematični student reče. „To mi je baba pričala!“ dodao je on. Nisam bio uznemiren. Znao sam da sam kriv. Bilo je prilično neprijatno. Srećom, učenici su ubrzo bili ponovo fokusirani na svoj ručak.
Tog dana sam imao drugačije mišljenje o ovom učeniku. On je hiperaktivno dete. Tokom časa jeo je, igrao se mobilnim telefonom, često menjao mesto i uznemiravao druge učenike. Kritikovao sam ga i morao sam da ga vraćam na mesto. Ali tog dana je bio u pravu. Iako je često pravio probleme, on zna šta je dobro, a šta loše.
Zbog ovog incidenta, bilo mi je neprijatno da ponesem cveće na parking. Učenik koji „pravi probleme“ je tada sa entuzijazmom pokušao da mi pomogne. Na kraju je našao plastičnu kesu u koju sam stavio cveće.
Na putu kući nisam osećao lakoću. Kao nastavnik dao sam loš primer celom odeljenju. Pokazao sam pohlepu. Još gore, osramotio sam ime Falun Dafe praktikanta!
Kod kuće sam stavio cveće u vazu i fotografisao. Poslao sam fotografiju svom sinu i ćerci. Hteo sam da im ispričam ovu priču. Pohvalili su cveće i rekli da je lepo. Pitali su me gde sam ga nabavio.
„Ubrao sam iz bašte ispred učionice“, odgovorio sam.
„Da li je u školi dozvoljeno branje cveća?“ Moj sin je vratio ikonu medvedića sa pitanjem i znakom uzvika.
„Jedan učenik je vikao da nastavnik krade cveće. Bilo me je sramota. " Objasnio sam. „Bio je u pravu“, rekao sam. „Kao nastavnik, ne bi trebalo da uzimam školsko cveće. Sledeće nedelje ću se izviniti razredu i obećati da to više neću činiti.”
Sledeće nedelje sam napisao sledeću priču i podelio je sa svojim sinom i ćerkom:
Posle su mnogi studenti tužili učenika koji je rekao da kradem, i tvrdili da je tog dana ubrao dva velika struka lavande i odneo ih kući.
„Pitao sam učenika da li je poneo cveće kući zato što je mene video kako to radim. On je glasno odgovorio: „Tako je!“
„Ne bi trebalo da dajem loš primer učenicima. Moja je dužnost da im kažem da urade pravu stvar. Ne bi trebalo da to pustim da bih sačuvao obraz. Odlučio sam da popravim situaciju.”
Predsednik odeljenja je progovorio: „Nastavniče, vi niste pogrešili, zar ne? Pitali ste za moju dozvolu pre nego što ste ubrali cveće.”
„Da je to vaša bašta, a vi ste mi dali dozvolu, onda to ne bi bio problem“, objasnio sam. „Ali ovo je školsko vlasništvo i ne pripada nijednoj osobi.
„Ali mi zalivamo baštu“, rekao je učenik.
„I dalje ne pripada vama. Stolovi i stolice u ovoj učionici nisu vaše lično vlasništvo“, rekao sam.
„Ako vidimo prelepo cveće u parku, možemo li da ga uberemo i odnesemo kući?“ pitao sam učenike.
"Ne, ne možemo!" Svi su uglas rekli.
"Tako je!" Rekao sam. „U javnim parkovima postoje znakovi da se ne oštećuje cveće i drveće. Ako berete cveće, onda svesno kršite zakon.”
Dok sam govorio, sve više sam se stideo. Nije li to ono što često govorim policajcima u Kini i tužiocima kada im telefoniram?
Rekao sam: „Ovo je javna škola. Niko ne treba da uzima javnu imovinu za svoju, čak ni direktor škole ili nastavnici.”
„Želeo bih da se zahvalim učeniku koji je ukazao na moje pogrešno delo. Da me nije zaustavio, možda bih to uradio ponovo i ponovo“, rekao sam iskreno.
Saosećanje prema policiji, tužiocima i sudskom osoblju
Učitelj nam je rekao:
„Sopstveni interes navodi neke ljude da koriste nedozvoljene načine kako bi uzeli stvari koje pripadaju drugima. Ovi ljudi misle da su obavili dobar posao. Istina je da oni stiču korist u zamenu za svoju vrlinu – samo što to ne znaju. Kod praktikanta to bi se moralo skinuti s njegovog gonga. Kod nepraktikanta, to bi se moralo oduzeti od njegovog očekivanog životnog veka, ili nečeg drugog. Ukratko, računi se moraju namiriti. To je načelo univerzuma..” (Poglavlje III, Kultivacija šinšinga, Falun Gong)
Kada telefoniram policiji, tužiocima i sudskom osoblju u Kini, često im kažem: „Progon Falun Dafa praktikanata nije samo protivan kineskom ustavu, već je i ozbiljno krivično delo na međunarodnom planu. Kada KPK bude optužena za svoje zločine, vi ćete biti smatrani odgovornim – tada nećete moći zaštititi sebe, a kamoli svoju porodicu.”
Pokušavam da saosećam sa ovim policijskim, tužilačkim i pravosudnim osobljem i pokušavam da ih razumem. Iz Fa znam da dobro i zlo koegzistiraju. Ovi ljudi se ne razlikuju toliko od mene, iako sam ja odrastao u slobodnom društvu. Kada su učestvovali u progonu, aktivno ili pasivno, borili su se da naprave izbor između dobra i zla.
Izabrali su zlo jer ih niko nije mogao uputiti. Nisu mogli da se bore protiv sredine u Kini, i predali su se tiraniji i odlučili da stave ličnu korist na prvo mesto.
Kao što je Učitelj rekao:
„Takvi su ljudi kad žive na ovom svetu. Ljudi su tako jadni! A ljudi ipak naprosto ne mogu da vide kroz ovu tzv. “realnost,” niti to žele.“ („Predavanje Fa na sastanku sa azijsko-pacifičkim učenicima,“ Predavanje na konferenciji VI)
Učitelj nam je takođe rekao:
„Mi smo kultivatori i treba da koristimo isključivo dobru, a ne lošu stranu.“ (Predavanje na konferenciji u Švajcarskoj)
Sve što mi Dafa praktikanti možemo je da iskoristimo saosećanje koje smo odgajili da probijemo ljušturu ovih ljudi i pomognemo im da shvate da moraju da izaberu dobro kako bi imali koristi na duge staze.
Na dva kraja telefonske linije, jedan je kultivator koji je na putu ka božanstvu, a na drugom kraju je neko koji čeka da bude spasen. Verujem da će moj trud i upornost odvesti više ljudi u svetlu budućnost.
Završna reč
Na mom putu kultivacije, kad god sam izgubljen, Učitelj mi često daje nagoveštaje kako bih se mogao probuditi na vreme i ispraviti se.
Zahvalan sam svima koje sam sreo na svom putu. Oni su stvorili okruženje za moju kultivaciju.
Želeo bih da podelim svoje priče sa kolegama praktikantima. Nema male stvari u kultivaciji. Ništa nije slučajno. Trebalo bi da iskoristimo svaku priliku da se poboljšamo. Kada primetim sopstvene ljudske vezanosti, važno je da pogledam unutra i kažem sebi: „Stani!
