Ja sam jedina praktikantkinja u delu Zapadne Australije. Pomažem u lekturi Epoch Times. Jednog dana malo pre roka, očekivala sam zadatak, ali se sa niskim nisam čula, pa sam ušla u aplikaciju za razmenu poruka koju koristimo i otkrila da me je odjavila, a da to nisam primetila. Brzo sam se ponovo prijavila i videla da su poslednje dve stranice spremne za lekturu i da su ljudi slali poruke pitajući se kuda sam otišla. Izvinila sam se zbog svog odsustva i brzo sam sve obavila uz pomoć drugog praktikanta koji je morao da mi lektoriše jednu od stranica jer nisam imala vremena.
Posle sam se osećala jako, jako loše jer sam uvek imala jaku želju da budem pouzdana, i osećala sam kao težak udarac na moje samopouzdanje kako nisam uspela u tom pogledu.
Kasnije te večeri, nakon što sam završila učenja preko interneta sa drugom praktikantkinjom, rekla sam joj šta se desilo. Prepoznala je tip vezanosti i nazvala ga ,,slava". Odmah sam znala da je u pravu, iako to nisam prepoznala kao slavu dok to nije rekla. Želeti biti pouzdan je dobra stvar, ali dublja motivacija u mom slučaju je bila loša. Sve se ticalo ugleda i slave.
Malo kasnije te noći, ležala sam u krevetu osećajući se uznemireno, pa sam usmerila pažnju ka unutra i počela da tražim svoju vezanost za slavu što sam dublje mogla. Odmah sam osetila da idem toliko duboko da sam se osećala kao da sam u kamenoj tamnici na najnižem nivou zamka. To je bilo ,,dno bureta".
Kada sam bila dole, mogla sam da vidim svoje najdublje predstave vezane za slavu. Pojavile su se kao izjave. Mogla sam da vidim reči. Materijalizovale su se ispred mene usporeno. Videla sam kako se pojavljuje pet izjava i jasno sam mogla da vidim da je svaka od njih lažna. Stajala sam tamo, posmatrala ih i razmišljala: ,,To nije istina. To je laž. Ni to nije tačno. Ne, to je takođe laž." Svi ove predstave su bile deo mog lažnog ja, i nijedna od njih nije bila istinita.
Odjednom su reči nestale i bila sam svesna Učiteljevog prisustva, mada nisam mogla da ga vidim. Prvo sam pomislila da treba da kleknem, ali onda sam shvatila da ne moram da klečim. Bilo je dovoljno što mi je um bio pun poštovanja i zahvalnosti. Zaspala sam posle ovoga.
Kasnije te noći, sanjala sam da postoji mesto u mom umu gde postoji mali krivudavi zid od krečnjaka. Zmija se sakrila uza zid tako što je svoj oblik tela uskladila sa krivudavim zidom i uskladila kožu sa bojom zida. Kada je to mesto bilo u senci, niko nije mogao da uoči zmiju. Ali u mom snu, svetlost je iznenada obasjala to mesto, i zmija je bila primorana da ode jer je bila izložena i više se tamo nije mogla sakriti.
Kada sam se probudila, mogla sam da se setim sna, ali nisam mogla da se setim usporenih reči. Moje razumevanje je da se ovo „zaboravljanje“ dešava kada je deo mene potpuno kultivisan i odvoji se.
Fundamentalna vezanost
Mislim da je slava za mene bila fundamentalna vezanost. Odrastajući u regionalnom gradu sa malom populacijom, čovek se lako može osećati pomalo slavnim. Moj tata je bio advokat, moje prezime je bilo jedinstveno, a ja imam tri brata, pa su me često prepoznavali. Ljudi bi rekli: "Oh, tvoj tata je taj advokat" ili "Oh, ti si njihova sestra."
Dakle, postojale su neke postnatalno stečene predstave o slavi. Ali takođe mislim da sam verovatno ušla u ovaj život sa već postojećom vezanošću za slavu. Kao dete, u jednom od svojih najranijih sećanja, popela sam se na majčinu komodu kako bih mogla da se ogledam u njeno trokrilno ogledalo. Bilo je zabavno jer mi se lice oslikavalo na sve strane. Ali takođe se sećam da sam mislila da mi je lice simetrično i da će mi biti od koristi u poslu. Čudno da dete tako misli!
Sećam se da je na jednoj od mojih tablica nastavnica osnovne škole napisala nešto poput: ,,Mislim da je posebna i da je treba tretirati drugačije od druge dece." Istina je da sam uvek imala tu skrivenu predstavu da sam nekako posebna i žudela sam za tim osećajem koji imam kada me neko tretira kao posebnu. Ali sam se takođe osećala zabrinuto i skeptično kada me neko tretira kao da sam posebna. Mislim da su i moje lažno ja i moje pravo ja reagovali na to iskustvo, pri čemu je moje lažno ja to prigrlilo i žudelo za njim, a moje pravo ja pokušalo da me upozori na njegovu opasnost.
Takođe, imam hroničnu naviku sanjarenja još od ranog detinjstva. Većina sanjarenja je da me intervjuišu na TV-u jer sam poznata.
Učitelj je rekao da je svako od nas mogao biti milijarder i elita sveta. Duboko u sebi, kad god sam pročitala taj deo Fa, osećala sam se kao da misli na mene i da sam predodređena za slavu. Ali mi je izuzetno drago što se to nije desilo jer bez sumnje znam da to ne bih dobro podnela i da bih izgubila de (vrlinu) i napravila velike količine karme.
Razumem san o odlasku zmije, nadam se da znači da sam sada u velikoj meri otpustila vezanost za slavu i da je Učitelj eliminisao stvorenje koje je bilo poveyano sa tom vezanošću. Nisam primetila nikakvu značajnu promenu na mojoj površini u ljudskoj dimenziji, ali razumem da je došlo do velikih promena u mikroskopskim nivoima.
Ovo su moja shvatanja na mom ograničenom nivou.
