Ove nedelje, očekivao sam nešto od jedne osobe, ali nije ispunio obećanje. Bio sam ljut i iznerviran. Ipak, odlučio sam da budem strpljiv. Dok sam pokušavao da kontrolišem svoju vezanost, iskusio sam unutrašnju borbu sa svojom ljudskom sentimentalnošću i željom.
Otpuštanje vezanosti zvana ljutnja
Ne uznemiriti se i otpustiti priliku da pravda bude zadovoljena bilo mi je prilično teško. Nisam mogao da kontrolišem ljutnju u drugoj dimenziji. Bila je izuzetno jaka. Mislio sam da kao kultivator, spoljašnji razlog koji je izazvao moju emociju ili želju nije važan. Ono što je bilo važno je moja vezanost. Znao sam da moram da pronađem vezanost. Odgovor sam potražio kroz učenje Fa.
Bilo mi je teško da ostanem smiren kada sam učio Fa, pošto sam bio preplavljen ljutnjom. Ostao sam fokusiran, i nisam pokleknuo pred ljutnjom u sebi. Dok sam čitao Fa, pojavljivale su se misli koje bi mogle dodatno da me razljute. Ignorisao sam ih. Osim ljutnje, mnoge druge sentimentalnosti su pokušale da mi uđu u um.
Naravno, kako sam polako stekao kontrolu nad sobom, Fa mi je ušao u srce. Iako sam davao sve od sebe, i dalje sam imao sliku sebe kako, odmah posle čitanja Fa, lupam po stolu stisnutim pesnicama. Poricao sam da je deo mene.
Neko vreme bio sam na nepoznatoj teritoriji. Osećao sam da moram da pređem zamišljenu crvenu liniju da bih savladao svoju vezanost. Bilo je zastrašujuće pustiti ljutnju. Predpostavljam da je taj strah proizišao iz misaone karme, misaona karma je videla da joj je blizu kraj. Mislio sam, ako se neko uplaši dok čita Fa, mora se još više potruditi. Stoga sam nastavio da učim Fa, čitajući naglas da bih bio fokusiran, da ne mislim ni o čemu drugom.
Izgubio sam pojam o vremenu. Postojao je trenutak kad je jedina stvar u mom umu bila Fa. Učio sam i razumeo Fa. Bilo je to čudesno iskustvo. Takođe, dok sam čitao, Učitelj mi je pokazao mnogo strahova sakrivenih iza ljutnje. Jedan od njih je bio strah od neuspeha. Bilo je i nadmetanja, želje da se dokažem, ljubomora... Postalo mi je jasno da je, suprotno onome u šta sam nekada verovao, agresija ponašanje slabih.
Moje telo se opustilo dok je Učiteljevo Fa telo eliminisalo moju misaonu karmu, i sve oko mene se uskladilo. Osećaj sreće izvan ovog sveta ispunio je moje telo.
Ništa na ovom svetu nam ne može doneti potpunu sreću. Prva stvar koja mi je naišla na pamet je da ovo podelim sa drugim praktikantima koji još uvek nisu shvatili važnost samokontrole. Možda neki od vas, kao ja do nedavno, i dalje misle da je normalno da izgubite strpljenje. Ove praktikante želim da obavestim o mom iskustvu, ta iluzija mora biti razbijena. Ako ne možete da je probijete, onda je to zato što niste uložili dovoljno truda, i niste jasno videli njegovu pravu prirodu.
Ne pronalazi žrtveno jare za vezanost
Ako trud koji uložite dostigne standard, unutrašnja nelagodnost će nestati. Stoga, nema potrebe da za svoje patnje krivite spoljne faktore. Spoljni faktori su samo žrtveno jare za naše vezanosti.
Ovo iskustvo me je uzdrmalo. Kada sam se smirio, uspeo sam da rešim svako pitanje neobičnom racionalnošću, efektivnošću i saosećanjem.
Za mene, ovo je način da se omogući proboj na više nivoe, da se bude ogroman kao okean i nebo, da zaista pomognemo onima oko nas, i da sagledamo situaciju sa stanovišta drugog. Može im se čak i oprosti kada nam učine nepravdu. Možda nisu imali drugog izbora.
Naprotiv, da sam sledio svoje emocije, verujem da ne bih rešio nijedan problem. To bi možda izazvalo negativan efekat na projekat Dafe.
U naredna tri dana, imao sam simptome gripe. Najčudnije je bilo to što se nisam osećao bolesno. Jednom kada sam otkrio uzroke svoje nelagode - nepoznate i neobuzdane vezanosti - pokušao sam da je izbegnem, i dozvolim – ljudima koji su izazvali moju patnju – da pate – da im podelim moju patnju. Nos mi je cureo ceo dan, a kosti su me bolele. Ponekad me i glava bolela. Kao da imam grip. Ovi simptomi bi se iznenada pojavili. Onda bi prestali čim bih morao da radim na TV emisiji. Vratili bi se čim bi završio emisiju i seo ispred kompjutera.
Iako su to bili zamorni dani, moj šinšing je nastavio da se uzdiže kada sam učio Fa i bio u kontaktu sa drugima. Ovo je bilo zadovoljavajuće. Doživeo sam samokontrolu – ojačao svoju glavnu svest – čiste misli, bez neprijatelja, bez žaljenja, bez patnje... baš onako kako je bilo u prošlosti, ali u stanju mira.
Ljudi oko mene su takođe delovali srećnije, ne samo malo, već mnogo više.
