Kada se prisetim svog puta kultivacije, shvatam da poslednjih godina nisam mnogo napredovao, jer dubinski nisam razumeo kultivaciju. U mnogim aspektima bio sam ,,prosečan" u kultivaciji.
Već duže vreme sam kao što Učitelj kaže:
,,Što se tiče prosečnog kultivatora, to je „prosečan čovek koji je čuo Tao” i onaj kome će biti dobro bilo da izvodi, ili ne izvodi kultivaciju; velika je verovatnoća da on neće uspeti u kultivaciji. Džuan Falun
Pošto dugo nisam bio marljiv, sada shvatam da nisam doživeo nikakvo dublje stanje smirenosti kad sam meditirao.
Učitelj je rekao:
,,Kad u budućnosti budete učinili napredak, ako ponovo budete slušali ovaj snimak, nastavićete da napredujete, a ako ga konstantno budete preslušavali, uvek ćete iznova sticati nova razumevanja. Čitanjem ove knjige postižu se još bolji rezultati " Džuan Falun
Dugo sam osećao ,,da se ne poboljšavam" niti ,,stičem nova razumevanja". Zašto sam onda bio prosečan praktikant toliko dugo? Da li je to zato što su moja vera i razumevanje bili previše površni?
Učitelj je rekao:
,,U kultivaciji, ti sam ne činiš pravi, solidan napredak, koji bi rezultovao velikim, fundamentalnim promenama u tebi. Umesto toga, ti se oslanjaš na moju moć i koristiš moćne spoljne faktore. Ovo nikad neće moći da transformiše tvoju ljudsku prirodu u Buda-prirodu. Kad svako od vas bude mogao da razume Fa iz dubine sopstvenog srca, to će zbilja biti manifestacija Fa, čija moć nema granica – ponovno pojavljivanje moćnog Buda Fa u ljudskom svetu! " Bitno za dalje napredovanje
,,Bez Učitelja pored sebe, nemaš zanimanja za kultivaciju, kao da se kultivišeš za Učitelja i kao da si ovim putem pošao radi neke koristi. Ovo je glavna slabost prosečne osobe." Bitno za dalje napredovanje
Oslanjati se previše na druge i spoljne faktore
Razumeo sam da je moja vera u Učitelja i Dafu ograničena, jer sam se previše oslanjao na druge ljude i na spoljne faktore. Kada sam pročitao Devet komentara o Komunističkoj partiji, mislim da sam našao neke od razloga koji stoje iza moje slabosti. U detinjstvu bio sam duboko pod uticajem socijalističkog razmišljanja. Moja porodica, kao i mnoge druge porodice u Švedskoj 70-ih i 80-ih, nije mogla da odoli ovoj moćnoj struji socijalizma i padu morala koji je došao s tim. To je narušilo moju sposobnost da iskreno verujem, da marim i budem odgovoran za svoje postupke, nešto što se normalno razvija u porodici koja ima tradicionalne vrednosti i verovanja. Zbog socijalizma, to poverenje je zamenjeno lažnom vrstom poverenja i brige u šta se čovek može upecati bilo u vrtiću, u školi, u klubovima, na radnom mestu, a danas i na internetu. Zahvaljujući socijalizmu, i takozvanoj slobodi koju on zastupa, izgubio sam istinsku kulturu koja dolazi od porodice mudrost babe i dede, i verovanje u više vrednosti i božansko.
U školi sam se često osećao izgubljeno. Nismo ništa učili o pravim vrednostima ili svrsi života. Učili su nas da su kultura i tradicionalna verovanja primitivna i nerazvijena, i da su ljudi samo neka vrsta majmuna sa instinktima i potrebama.
Ideologija koja se učila u školi me je naterala da mislim da je većina stvari samo relativna i besmislena. Pored svega, mislio sam da samo treba da položim testove i dobijem dobre ocene i onda će sve biti u redu. Nismo naučili ništa vredno ili dugotrajno. Ovo me je pretvorilo u pasivnu osobu, i naučio sam da radim ono što se od mene očekivalo. A kada me je duša bolela, pokušavao sam da pobegnem kroz sve što se nudi u današnjem slobodnom društvu, što me je samo navelo da se oslanjam na sve te stvari i na druge ljude, da bih bio srećan i zadovoljan.
Kada sam pročitao Džuan Falun i Devet komentara – shvatio sam da smo, zahvaljujući socijalizmu, izgubili poverenje koje se gradi u porodici i više vrednosti u vezi s tim. A sa time je došao i gubitak sposobnosti da preuzmemo istinsku odgovornost za sopstveni život. Ono što sledi je osećaj besmislenosti. Sa većim poreskim stopama, većom socijalnom podrškom, više slobode izbora i više ohrabrenja da se identifikujemo sa grupom, naučeni smo da verujemo da smo oslobođeni. Ono sa čim zapravo završavamo je manje poverenja, više mentaliteta žrtve, osećanja ljubomore i osećaja povređenosti, potrebe da zameramo, i više teško rešivih konflikata.
U društvu zasnovanom na socijalizmu i komunizmu, poverenje se uništava, a sa njim i naša prava ljudska priroda.
Učitelj je rekao:
,,... bez mi šin u njihove škole i nastavnike, učenici ne bi sticali znanje; bez da imaju mi šin u svoje roditelje, deca se ne bi mogla pravilno vaspitavati; bez mi šin u sopstvene karijere, ljudi ne bi dobro obavljali svoj posao. Bez verovanja, ljudska bića ne bi imala moralne standarde; ljudski um ne bi imao dobrih misli i nadvladale bi ga rđave misli." Bitno za dalje napredovanje
Ono što me je uglavnom činilo srećnim je bavljenje sportom i takmičenje na različite načine. Međutim, to je uglavnom trebalo da impresionira druge. Kako shvatam, ovo je bila potraga za pravim vrednostima i poverenjem koje sam jednom izgubio, zahvaljujući uticaju socijalizma na našu porodicu. Ali one vrednosti koje sam mislio da mogu da dobijem od drugih su me samo odvele stranputicom.
Zakoračiti u kultivaciono okruženje
Kada sam ušao u okruženje za kultivaciju, u početku sam bio marljiv i doživeo nekoliko neverovatnih stvari. Vremenom su sećanja na te stvari nestala i sve više sam se ponašao kao prosečan praktikant. Potreba za potvrdom da me drugi cene i dalje je postojala, i trebalo mi je mnogo godina da shvatim koliko je duboka. Na primer, često sam bio srećan i zadovoljan kada sam drugima pokazivao vežbe ili kada sam učestvovao u grupnom učenju Fa ili učestvovao u aktivnostima, ili čak kada sam objašnjavao istinu. Mnogo puta te stvari nije radilo moje pravo ja već moj ego, koji je tražio potvrdu.
Takođe sam često vežbao, čitao i slao ispravne misli nakon što bih osetio spoljni pritisak ili osetio moranje iznutra, a ne usled stvarnog razumevanja i uvažavanje same kultivacije. Na primer, kada bih to osetio, nisam se osećao tako dobro fizički, ili sam se osećao beskorisno. Ili, kada sam video da su drugi marljivi ili kada bih pročitao nešto u Fa što me bi nateralo da shvatim da nisam tako dobar, onda bih se privremeno probudio i pokušao da budem marljiv, ali to ipak nisam radio svojom punom pažnjom. Takođe sam se merio onim što sam smatrao ,,dovoljno dobro" kada sam sebe upoređivao s drugima. Dugo je ,,dovoljno dobro" bilo da čitam i radim vežbe između tri i četiri puta nedeljno, učestvujem u lokalnih grupnim aktivnostima kada sam mogao, i učestvujem u različitim projektima za koje sam mislio da su dobri.
Međutim, posle mnogo godina kultivacije, shvatio sam da sam mnoge stvari uradio površno da bi me drugi cenili u grupnom okruženju. U stvarnosti, kada sam vežbao i čitao sam, ili čak u grupi, osećao sam se umorno i pasivno. Onda, čim sam osetio da drugi očekuju nešto od mene ili da nisam dovoljno dobar, radio sam stvari na površini. Ali koliko često sam stvarno gledao unutra? Kad god sam pogledao unutra, to je često bilo sa namerom, želeo sam da dobijem uvid na površinu, da drugima kažem šta sam shvatio, i da se pokažem kako bi moj ego bio potvrđen. Tada ništa nisam dobio i čak sam išao nazad u kultivaciji.
Upozorenje štapom
Prošle godine, upozorenje štapom mi je stiglo posle Učiteljevog članka o pandemiji u kojem je upozorio praktikante koji nisu marljivi. Nekoliko nedelja nakon prvog zaključavanja u Švajcarskoj, doživeo sam tešku situaciju čišćenja karme. Mnogo godina nisam osetio nešto tako žestoko.
Počelo je sa mojom ženom, koja radi u centru za negu bolesnih ljudi. Jednog dana je došla kući i rekla da sumnja na virus, i da mora da uradi test jer se ne oseća dobro. Čim je to rekla, osetio sam da mi je grlo iziritirano. Trudio sam se da ne obraćam pažnju na to ali iritacija se nastavila. Nekoliko dana kasnije dobio sam upalu grla i peckanje u plućima. Takođe sam imao bolove u drugim delovima tela i temperaturu. Nivo mi je bio nizak, što sam shvatio kada sam, umesto da mislim da je to dobra stvar, bio uplašen i mislio da sam dobio virus i da sam bolestan.
Nekoliko dana od pojave simptoma, posetilo nas je nekoliko praktikanata, jer nam više nije bilo dozvoljeno da se sastajemo u grupama. Nakon što smo učili Fa, osećao sam se veoma slabo i rekao sam da moram da se odmorim. Posle petnaest minuta odmora, pomislio sam: ,,Ovo nije u redu. Moram da se probijem i zaista sagledam ovo kao test i nešto dobro." Ustao sam i uradio jednu vežbu uprkos bolu u celom telu. Posle toga, sve je odjednom postalo bolje, i mogao sam da se pridružim ostalima. Sledećeg dana sam se i dalje osećao dobro, i prvi put posle dužeg vremena osetio sam da sam zaista prošao ozbiljniji test gde su moji strahovi bili dovedeni u pitanje i imao sam priliku da ojačam pouzdanje u kultivaciju, suočavajući se sa svojim strahovima. Ali trebalo mi je nekoliko dana da shvatim koliko je to ozbiljno. Ovo je stvarno pokazalo u kakvom sam lošem stanju. Držao sam se tih simptoma i mislio sam da sam bolestan. Posmatrao sam to kao obična osoba.
Dok sam čitao Fa, shvatio sam da se držim stanja bolesti i ne shvatam da je naše fizičko telo samo mali sloj svih naših tela. Učitelj je rekao:
,,Rekao sam im: „Nema veze, jer tvoje telo u drugoj dimenziji nije operisano, a u čigong praksi to telo igra glavnu ulogu.”." Džuan Falun
U svojim mislima, zaglavio sam se u telu ovog fizičkog nivoa. Kako sam mogao da razvijem energiju višeg nivoa? Shvatio sam da sam se dugo vremena ponašao kao prosečan praktikant i da moja vera u Učitelja i Fa nije bila dovoljno jaka.
Konačno sam shvatio da bih se iskreno kultivisao, moram da imam mnogo više vere u Fa i da ojačam svoju volju i veru kroz mukotrpnu kultivaciju, što podrazumeva marljivo čitanje, vežbanje i slanje ispravnih misli, i, naravno, ozbiljno gledanje unutra. Sada sam shvatao da ništa ne mogu da dobijem džabe, u šta me je socijalizam naterao da verujem. Ako želim da napredujem u kultivisanju, moram da dam više od sebe i preuzmem odgovornost za svoj život, svoju kultivaciju, i sve što radim i mislim.
2019: Nova šansa da se postanete marljiviji
Krajem 2019. pozvan sam da radim za Epoch Times. Posle oko mesec dana obuke, počeo sam da radim radnim danima, popodne, uveče i noću, po šest sati. U početku je bilo veoma teško, pošto sam bio navikao da radim stvari svojim tempom i to mi je postalo prilično komforno. Kao što sam već rekao, bio sam prosečan praktikant, i mojoj porodici teško je padala moja nova rutina. Moji strahovi su takođe počeli da me ometaju, i plašio sam se da ne napravim grešku, da nisam dovoljno dobar i da ću izgubiti obraz. Ovo je bilo veoma teško pustiti. Mnogo puta sam bio nervozan, ali sam pokušavao da budem miran na površini. Posebno je bilo teško kada su klijenti kritikovali Epoch Times.
Jednom nedeljno se očekuje da prisustvujemo sastanku osoblja, koji je za nas u Evropi između dva i četiri sata ujutro. Često sam imao samo nekoliko sati za spavanje, i svaki put je trebalo nekoliko dana da mi se razbistri u glavi i telu. Za praktikanta koji radi na Epoch Times, zahtevi su takođe visoki, pa je poželjno praviti beleške, kako bi svi videli naš svakodnevni napredak u učenju, izvođenju vežbi i slanju ispravnih misli. Ovo je, naravno dobrovoljno, ali za mene je to bio test, jer je moja vezanost da se takmičim i pokažem isplivala na površinu. Pošto mi je često bilo teško da se dovoljno naspavam, mislio sam da gubim obraz. Moja sposobnost da se nosim sa umorom, moja vezanost za udobnost, i lenjost su takođe ozbiljno testirani.
Stvari kod kuće su ponekad takođe bile prilično teške. Živimo u petosobnom stanu bez kancelarije, tako da moram da radim u dnevnoj sobi. Da ne bih ometao ženu i ćerku uveče i noću, napravio sam zvučno izolovan boks od dasaka, jastuka i ćebadi. Moja žena je i dalje čula pozive uveče i noću i žalila se. Takođe sam morao daje tešim i brinem o svojoj ćerki kada se budila usred noći. Ponekad postane prilično toplo u kutiji, a ja se znojim. Većinu vremena sedim u polu-lotos poziciji jer je prostor tako mali.
Sve to, zajedno sa umorom u večernjim i noćnim satima, vršilo je pritisak na mene. Ponekad bih se uznemirio i naljutio i odgovorio. Sebične misli su se pojavile, kao: ,,Radim nešto važno, zašto me ne pustiš da radim?" U tim trenucima, zaboravljao sam da pogledam unutra i pomislim na situaciju moje žene i ćerke. Moja žena radi u centru za negu ljudi sa demencijom i ustaje rano. To je fizički i mentalno veoma naporno, ona takođe preuzima težak teret jer je radna etika tamo često sloša, i drugi ne rade svoj posao odgovorno.
U početku sam često kompenzovao svoje ranjene vezanosti više spavajući, više jedući, više jedući slatkiše, kolače i čokolade, ili više provodeći vreme na internetu i na društvenim mrežama. Kada bih pao na ta iskušenja, kasnije sam se osećao još umornije i čak sam se suočavao sa testovima u snovima. Bilo je teško buditi se ujutru. Takođe sam primetio da sam često izuzetno srećan kada vodim pozitivne razgovore i zabrinut kada imam teške razgovore. Iza toga je, opet, bio strah od neuspeha.
Iako sam kasnije postao marljiv u pogledu čitanja i vežbanja, nisam uvek dostizao standard pravog praktikanta. Istinski gledati unutra i uzimati muke kao radost je nešto što nisam često postizao. Takođe često čitam Fa kao intelektualac – sa vezanostima za sticanje novih saznanja, da bih kasnije preko drugih dobijao potvrdu ovog saznanja.
Polako ali sigurno, međutim, shvatio sam i prošao ove testove i postepeno je moje saosećanje takođe postalo stabilnije kod kuće i na poslu. Takođe sam bio u mogućnosti da bolje izdržavam svoju porodicu. Više vežbajući, više čitajući i šaljući ispravne misli, čini se da sam napredovao, i čini se da je mnogo karme eliminisano.
Sada ima više harmonije u našoj porodici. Takođe sam postao bolji u prihvatanju muka mirnog srca i mogu da meditiram i radim duže drugu vežbu. Ranije, pošto moj um nije bio dovoljno smiren, moje telo zapravo nije bilo dovoljno relaksirano da razvije višu energiju.
Učitelj je rekao:
,,Najbolje je ni o čemu ne misliti, jer za vreme kultivacije na niskom nivou, mora se postaviti temelj. Ovaj temelj će imati kritičnu funkciju, jer ljudske mentalne aktivnosti igraju bitnu ulogu. Razmislite: šta to dodajete na svoj gong? Kako to što praktikujete može biti dobro? " Džuan Falun
Razumeo sam da se ,,temelj" i stanje ,,bez misli" postiže samo kada mogu da budem u stanju dubokog poverenja, bez namera, ali sa jakom snagom volje. Da je svaka muka kroz koju prolazim zaista najveći dar za jačanje vere u Fa, da shvatim da je svako osećanje ili misao koja želi potvrdu kako bih se osećao vrednom test da se vidi da li mogu se osloboditi straha i umesto toga pronaći pravu vrednost i postati saosećajniji.
Učitelj je rekao:
,,Odgajanje Budinstva ima za cilj da ukloni tvoju demonsku prirodu i ojača, poveća, tvoju Buda-prirodu." Bitno za dalje napredovanje
,,Čovekova Buda-priroda je Šan, i manifestuje se kao samilost, misliti o drugima pre nego što se nešto preduzme, i sposobnost da se trpe muke." Bitno za dalje napredovanje
Sada razumem da kada gledam unutra i gledam na stvari sa saosećanjem, mogu da rastvorim svoju demonsku prirodu, pošto su energija i čestice saosećanja moćnije od bilo čega drugog. Samo ako imam saosećanja u mislima mogu da spasem sebe i druge i mogu da rastvorim karmu koja stoji na putu istine.
Kada razumem i osetim više poštovanja prema Fa i životu, mogu bolje da cenim nevinost i poverenje koje smo imali kao deca. Ovo nevino poverenje može se negovati i ojačati istinskom kultivacijom samo u porodici sa ispravnim uverenjem. Ovo nevino poverenje je nešto što ima sam univerzum, i pronaći tu prirodu ponovo u meni – i ojačati je otpuštanjem sve više mojih vezanosti – je moj način da se vratim svom pravom sebi. Učitelj nam može pokazati vrata, ali moramo sami da prođemo kroz njih, jer niko ne može da se kultiviše za nekog drugog.
Hvala, cenjeni Učitelju i kolege praktikanti.
