Praktikant Falun Dafe iz Holandije
Pozdrav Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
2020. godine, dok se virus KPK (Kineska komunistička partija) (Covid-19) širio širom sveta, životi ljudi su bili ugroženi. Holandija, mala zemlja sa 17 miliona stanovnika, je bila među prvih 10 zemalja po stopi infekcije. Dok sam gledao kako se broj infekcija i smrtnih slučajeva uvećava svakog dana, osećao sam se zabrinuto i uznemireno.
Znamo da kada Nebo eliminiše Kinesku komunističku partiju, svi moraju da biraju između dobra i zla. Od funkcionera do običnih ljudi, nema izuzetka. Svi oni će morati da biraju da li žele Kinesku komunističku partiju ili ne.
Učitelj nas je učio:
,,Probudite ih—to je vaša odgovornost. Spasite ih—to je vaša odgovornost." (Fa predavanje na Fa-konferenciji u Njujorku 2016.)
Znam da je naterati ih da odbace i napuste KPK dobar način da se probude i spasu, pa sam početkom prošlog maja počeo da objašnjavam istinu i prikupljam potpise.
Sa čvrstim ispravnim mislima dobro proći prvi korak
Prošlog aprila, u svetlu rastuće epidemije i nejasnog stava holandske vlade, nekoliko naših kolega praktikanata pripremilo je peticiju za osudu KPK zbog prikrivanja epidemije i zahtev za odštetu od KPK. Svrha je bila da se pomogne ljudima da vide prevaru KPK i prikupe potpisi. Tada bismo vladi dostavili potpise i pozvali je da odbaci KPK, s obzirom na volju naroda.
Nakon što je sve bilo pripremljeno, pojavile su mi se svakojake brige. Da li bi izgledalo čudno postaviti tamo mali štand? Da li bi to izazvalo zabunu? Šta ako naiđem na probleme i ne budem u mogućnosti objasniti istinu zbog ograničene jezičke sposobnosti?
Svakakve ljudske misli su me sprečavale da izađem. Znao sam da zla avet KPK vlada svetom i drži ceo svet kao taoca. Navesti svet da osudi KPK i tražiti odštetu bilo je kao bacanje bombe u jazbinu zla, i ono bi učinilo sve što može da nas omete.
Učiteljeva pesma se pojavila u mojim mislima:
,,Marljivost i ispravno prosvjetljenje
Ne popuštaj u studiranju Fa;
usred toga promjena se događa
Neka ništa ne pokoleba tvoje uvjerenje;
jer time dolazi Ispravno Dostignuće i rascvjetani lotos " (Hong Yin II)
Shvatio sam da me Učitelj podseća da radim ono što treba da radim. Ali srce mi je lupalo kad god sam hteo da izađem da skupljam potpise. Nisam znao šta će se desiti. Dok sam još oklevao, još jedan deo Učiteljeve pesme me je dirnuo:
,,Odvajanje
... Ako tvoja volja nije čvrsta,
Prepreke su kao planine. Kako ćeš nadići ovaj smrtni život?" (Hong Yin II)
Popodne, 3. maja 2020., nakon poziva u Kini radi objašnjavanja istine, imao sam čvrstu misao da izađem, makar niko ne potpisao peticiju. Znao sam da me je Učitelj inspirisao da krenem napred. Tog dana sam bio na maloj železničkoj stanici i dvoje ljudi je potpisalo. Nakon što sam probio sve vrste prepreka, više se nisam plašio. Učitelj je otvorio put i očistio blokade u ostalim dimenzijama. Stojeći tamo, osećao sam se samouvereno. Bio sam glasnik spasenja. Radio sam najispravniju stvar. Bio sam srećan zbog ljudi koji su doneli ispravnu odluku.
Pošto je moje srce bilo usmereno na spasavanje ljudi, mogao sam da se mirno nosim sa smetnjama. Policijski auto je patrolirao oko železničke stanice svakog popodneva. Mislio sam da je to njihova rutina. Jednog dana, policajac je stao ispred mog malog štanda i spustio prozor da mi postavi pitanje. Ne znajući šta su rekli, okrenuo sam se da uzmem peticiju i rekao im šta radim. Zamolio sam Učitelja za pomoć: Učitelju, ne dozvoli im da nesvesno urade stvari protiv Dafe.
U stvari, već sam čuo da je kolega praktikant fotografisan od strane policije i da mu je naređeno da ode dok je prikupljao potpise. Ispravnim mislima, predao sam svoju peticiju policajcima i njih dvojica su se pogledali i rekli nekoliko reči, nasmešili se i mahnuli rukama, ukazavši da treba da nastavim da radim svoj posao.
Pošto je malo ljudi prolazilo pored male železničke stanice, odneo sam svoju peticiju na Kapital Skver da prikupim još potpisa. Nisam se plašio i znao sam da činim pravu stvar da spasim živote. Bilo je mnogo dirljivih priča koje su me inspirisale da svaki dan izađem i skupljam potpise. Pošto nisam znao jezik, stajao sam pored štanda i kada bi ljudi videli izloženi materijal, došli bi da potpišu.
Jedan stariji čovek je ostavio duboki utisak na mene. Pre nego što je potpisao, dao sam mu rukavicu, koju je stisnuo, a da je nije upotrebio. Posle potpisivanja, stavio je rukavicu u džep i uzeo dva dolara da mi da. Izgledalo je kao da mu nije dobro, ali je dao novac da donira. Njegov život je možda bio za današnji potpis, a danas je to uradio. Njegovo uzbuđenje i zahvalnost bili su izraženi sa ta dva dolara.
Učitelj nam je rekao:
,,Učenici Dafe, bez obzira koliko se žrtvujete kad objašnjavate istinu, moram vam reći, na kraju će opet biti puno bića koja se ne mogu spasiti—ona su osuđena na uništenje. Ja znam koliko ljudi u Kini će biti eliminisano, i to je grozno—broj je naprosto enormno velik.." (Turneja predavanja Fa po Severnoj Americi)
Tokom procesa, neki od njih nisu razumeli i prilazili su mi sa besom i govorili stvari koje ja nisam razumeo. Neki od njih su mi pokazali palac na dole, ali ja bih se samo nasmejao kao da se ništa nije desilo. Jednog dana, sredovečni Azijat je prišao mom štandu, uperio prstom, pogledao me besno i optužio me. Govorio je tako brzo da mi je njegova pljuvačka skoro prskala po licu. Nisam znao lokalni jezik i stalno sam ga gledao sa osmehom. Na kraju me je nazvao sa lošim kineskim: izdajnik, izdajnik. A onda je otišao. Nisam se osećao ogorčeno, ali žao mi ga je.
Prikupljanje potpisa na Glavnoj železničkoj stanici
5. juna 2020., udruženje Falun Dafe mi je dalo odobrenje za prikupljanje potpisa na centralnoj železničkoj stanici u centralnom čvorištu grada, i zamolio sam kolege praktikante da unaprede obrazac peticije. Nisam mogao da napustim štand za potpise četiri do pet sati dnevno. Stojeći tamo, nisam mogao da jedem ili pijem, i istrajao sam do kraja.
Učitelj nam je rekao:
,,Bez sukoba ne bi bilo napretka. Neki ljudi osećaju da je okruženje u kom se nalaze veoma mirno, i svi oni misle da im kultivacija ide jako dobro. Zapravo, moram vam reći da ovo nije dobro. To je zato što se samo usred konflikata mogu razotkriti vaše vezanosti, učiniti vidljivim vama i drugima, i tako se eliminisati. Ako nema takvih sukoba, vaše vezanosti običnih ljudi neće se moći ukloniti. Zato, obratite pažnju na ovo: pod bilo kojim okolnostima, posebno kad se kultivišete među običnim ljudima, neizbežno je to da svoj šinšing možete popraviti samo kroz sukobe i smetnje za šinšing. (Predavanje Fa na Fa-konferenciji zapada SAD)
Od početka prikupljanja potpisa, stalno je bilo smetnji spolja i unutra. Mislim da je to bio test naše vere u Učitelja i Dafu, kao i naših ispravnih misli da spašavamo ljude. Kada bi se naše ispravne misli sjedinile, to je verovatno bivao pomak u kultivaciji, životi na tom nivou bi mogli biti spašeni, a smetnje bi nestale same od sebe. Unutrašnje smetnje su, s druge strane, uključivale faktore sopstvenog poboljšanja i sveukupnog uzdizanje grupe. Dakle, nije strašno kada dođu konflikti. Ono što je zastrašujuće je kada izgubimo priliku da se popravimo.
U procesu prikupljanja potpisa na glavnoj železničkoj stanici, bio sam sam i nisam znao jezik. Stalno sam se pitao, da li da to radim? S vremena na vreme bi se pojavila misao da li je to ispravno. Povremeno, Učitelj me je prosvetljavao da je to ispravno. Tri dana zaredom, kada bih krenuo da sklapam štand za potpise, ljudi bi požurili da potpišu peticiju.
Pored ovih, ljudi koji su već potpisali peticiju doveli su druge da potpišu, a neki ljudi su čuli za to i dolazili su vikendom da stave svoja imena. Nakon što sam ovo podelio u našoj grupi, praktikantkinja je jasno iznela svoju primedbu na ovu vrstu prikupljanja potpisa, rekavši: ,,Samo zato što mislite da su ljudi potpisali i inspirisani ste, ne znači da radite pravu stvar." Njene reči me nisu dotakle, jer nam je Učitelj rekao:
,,Ne može se reći da je neki način na koji učenici deluju ispravan, dok neki nije. Svako ide svojim sopstvenim putem, a sopstvene koncepte ne možemo nametati drugima. (Fa-predavanje za vreme Festivala lanterne na Fa-konferenciji na zapadu SAD)
Posle sam pomislio, zašto se ovo desilo? Prvo, morao sam da budem čvrst u svojim ispravnim mislima o prikupljanju potpisa da bih spasao ljude. Drugo, obično sam imao prezir prema toj praktikantkinji i imao sam tendenciju da uveličam njene nedostatke. Nakon što sam shvatio uzroke, umirio sam svoj um, i čvrsto verovao da me ništa ne može sprečiti da sakupljam potpise. Kada su ljudi došli, tražio sam da potpišu; kada nije bilo nikoga, recitovao bih Fa ili slao ispravne misli. Jednog dana, sakupio sam 64 potpisa! Shvatio sam da nedostaci kod praktikantkinje su mi otkriveni da otklonim ljubomoru, gledanje sa visine, i biti u pravu. Kada sam poboljšao svoj šinšing, ona se takođe ispravila. Sve je opet bilo mirno i tiho.
18. jula 2020. počeo sam da prikupljam potpise koristeći obrazac za potpise Global Tuidang (Odustajanje od KPK) centra. Stajao sam na izlazu železničke stanice četiri do pet sati dnevno, sa maksimalno 78 potpisa dnevno. Snaga jedne osobe nije bila dovoljna. U julu i avgustu, kada je turistička sezona bila u punom jeku, želeo sam da imam još jednog praktikanta koji će raditi sa mnom na prikupljanju potpisa, kako bismo mogli da spasimo više ljudi.
Preko potrebna podrška kolege praktikanta
1. avgusta 2020. pridružio mi se još jedan praktikant koji je jedanaest godina mlađi od mene (imao sam tada 69 godina). Odmah nakon toga, osmislio je novi transparent za nas, koji je omogućio ljudima da vide iz daljine zapanjujuću poruku ,,Okončajmo KPK". Takođe, za nas je dizajnirao i druge stvari i flajere.
Druge kolege praktikanti su tiho pomagali na razne načine i slali ispravne misli. Naša akcija sa peticijom je uzletela poput tigra s krilima. Cenili smo vreme koje nam je Učitelj dao i cenili smo posvećenost kolega praktikanata. Nismo imali vremena za ćaskanje i skoro da smo morali da trčimo oko štanda po ceo dan. Drugi praktikant je objasnio drugima zašto prikupljamo potpise i zašto je to važno uraditi. Najveći broj potpisa prikupljenih u jednom danu, bio je 304. Iako je vreme bilo toplo, nismo jeli i pili ceo dan i bili smo srećni zbog rezultata. Bilo je mnogo dirljivih priča koje su nas inspirisale.
Jednog dana, žena u tridesetim je potpisala i rekla da je KPK loša. Htela je da razgovara sa mnom, ali nisam znao jezik dovoljno dobro da bih pričao. Pozdravili smo se. Kasnije se vratila i napisala mi poruku. Kada sam pokušao da zamolim dve mlade žene koje sede pored nje da potpišu peticiju, ona mi je dala poruku i dala do znanja da ih dam njima. Dao sam poruku, oni su je pročitali i odmah potpisali.
Stavio sam njenu poruku ispred moje planšete, i kada su drugi pročitali poruku, većina je potpisala. Kolega praktikant koji govori njihov jezik rekao mi je da je poruka napisana na jasan način, sa prijateljskim tonom koji objašnjava zašto je važno potpisati peticiju.
Pre nego što je potpisala peticiju za mene, sreo sam nekoliko ljudi koji su me pitali za peticiju, ali nisam mogao da odgovorim. Kao što sam želeo da imam poruku da jasnije objasnim stvari, to mi je odmah dato. Tog dana sam skoro bio dirnut do suza, videvši toliko ljudi kako potpisuju peticiju. U roku od dva meseca, sakupio sam 3.400 potpisa pomoću te poruke!
Neki mladi ljudi su se potpisali i nacrtali smajli na vrhu potpisa; drugi su nacrtali srce da izraze svoju radost; ponekad je četvoro ili petoro ljudi stajalo ispred malog štanda, čekajući da potpišu. Neki su potpisali svoja imena i otišli po piće i sladoled za mene.
Nakon što su troje mladih Azijata potpisali, ja sam im dao male papirne lotose, a jedna od njih je skočila od sreće, kao da je ovo čekala milionima godina. Posle nekog vremena, njih troje su ponovo stajali ispred mene. Jedan od mladića je uzeo flašu ledene vode i stavio mi je u ruku, zajedno sa 20 dolara. Rekao sam mu da ne mogu da uzmem. Mladić je uperio prst u nebo sa suzama u očima, što je značilo da je pretoplo. Insistirao je da mi stavi bocu u ruku. Bio sam u suzama zbog njegovog razumevanja i podrške. Duboko me je dirnuo.
Tog dana je potpisalo više od dve stotine ljudi, a svi smo mnogo puta doživeli dirljive trenutke. Bili smo zahvalni za Učiteljevo saosećanje i blagoslov!
Praktikantkinja i ja smo učili jedno od drugog. Razumeli smo se i ohrabrivali jedno drugo. Naučio sam nekoliko ključnih reči od nje. Kada bi ljudi žurili bez gledanja u naš štand, rekao bih: KPK virusu, odlazi, Vuhanski virusu, odlazi. Onda bi se zaustavili i vratili da pročitaju poruku na tabli. Ponovo sam podigao poruku i pročitao im: KPK laže, ljudi umiru. Nakon što su potpisali, dao sam im letke i rekao im: neka vaša porodica i prijatelji znaju da treba da se klone KPK i ostanu bezbedni.
Ta praktikantkinja je vikendom išla u jedan veći grad da skuplja potpise. Ostao sam sam, jer nisam hteo nikoga da izostavim. Oboje smo ponekad imali neke fizičke nelagodnosti. Iskoristili bismo vreme da učimo Fa, radimo vežbe i šaljemo ispravne misli. Rekao sam joj jednog dana da sam danas ponovo tražio ojačanje od Učitelja. Plakao sam dok sam pričao. Ohrabrila me je: ,,Svi računamo na Učitelja!" Shvatili smo da bez Učiteljeve saosećajne brige, biće teško istrajati.
Imala je smetnje i nije mogla da spava noću. Ali je ipak otišla da sakuplja potpise sledećeg dana. Jednog dana prikupila je preko 300 potpisa i čim je otišla kući, bila je toliko umorna da je odmah zaspala. Posle 8 meseci smršala je skoro 20 kilograma. Na sebi sam primetio da su mi ruke i stopala otečeni, pa čak i usne. Jedne noći sam se osećao tako loše i pitao sam se da li ću sutradan moći da idem. Tražio sam pomoć od Učitelja: ,,Učitelju, i dalje želim da idem sutra, molim te, ojačaj me."
Kada sam se probudio sledećeg dana, setio sam se Učiteljevog učenja australijskim učenicima. Fa mi je dao beskrajnu snagu. Iako je ponekad bilo smetnji, znao sam da je Učitelj pored mene. Osećao sam da se kultivišem i usavršavam svakog dana pod Učiteljevom zaštitom.
Kada sam bio uznemiren i osećao se usamljeno, po tmurnom danu, na prozoru naše male železničke stanice pojavile su se crvena, žuta i plava duga. Znao sam da me Učitelj ohrabruje da što se beznadežnije i usamljenije osećamo, to je bliža nada pred nama. Posle oluje, živopisna izmaglica pokriva nebo. Kada sam bio gladan, vratio bih se za svoj štand i ugledao sendviče i čokoladno mleko. Učitelj je znao sve, šta drugo nisam mogao da otpustim?
Još nešto je vredno pomenuti: 2. aprila ove godine bilo je oblačno, hladno i veoma vetrovito. Pedeset do šezdeset studenata je došlo iz dalekog grada, i uzeli su moju plašetu sa peticijom da potpišu. Znao sam da ih je Učitelj poslao ovde iz daleka, i požurili su da ispune svoju dugo čekanu želju, što me je podsetilo da ne zabušavam na putu spašavanja života. Iz tog razloga, napisao sam pesmu da izrazim svoje duboko osećanje: Učitelj je taj koji spašava ljude, Učitelj je taj koji pomaže svojim učenicima da ispune svoje zavete.
Hvala ti, Učitelju, na spasonosnoj milosti
Kuga se spušta sa neba
Pandemija je raširena u svetu
Napustite crvenog đavola da biste izbegli pošast
Svesna bića traže istinu
Zli duh postavlja prepreke
Učiteljeva zaštita je u blizini
Učenici su zauzeti spašavanjem ljudi
Peć rafiniše istinsko telo
Kako bih pridobio više praktikanata da učestvuju u peticiji, ponekad sam delio dirljive priče u velikoj grupi za učenje Fa. Ponekad sam postavljao priče na komunikacionu platformu, što je takođe ohrabrilo više praktikanata da se pridruže tim naporima. Jedan za drugim, kolege praktikanti mi se pridružuju u prikupljanju potpisa.
Ono što je zadovoljavajuće je to što su praktikanti sa dobrim jezičkim veštinama aktivno učestvovali i postavili više lokacija za prikupljanje potpisa. Idu u parkove, pijace i na druga mesta gde je gužva. Neki su doneli obrazac za peticiju na svoje radno mesto i vratili popunjeni obrazac. Mnogi od njih su išli u prepune oblasti i mogli su da dobiju 200-300 potpisa dnevno. Neke kolege praktikanti su se osećali sjajno kada su izlazili da skupljaju potpise.
Do ovog marta prikupili smo preko 80.000 potpisa. Kolege praktikanti i ja ćemo iskoristiti vreme da spasimo ljude, ispunimo našu misiju, i pretvorimo našu zahvalnost Učitelju u akciju spasavanja živih bića!
Hvala, Učitelju! Hvala vam, kolege praktikanti!
