Učitelj Li Hongdži, osnivač Falun Dafe, rekao je:
„Bilo da su to svi bogovi u istoriji koji su došli da spasu ljude, sve herojske ličnosti koje su se pojavile u svakoj naciji ili sve različite kulture koje su se uzdigle u istoriji, svi oni su došli radi finalne pojave Dafe među ljudima danas. Iz tog razloga je među ljudskim bićima uspostavljena kultura za razumevanje Dafe, i stvorene su karakteristike različitih kultura, kao i načini različitih kultura. („Predavanje Fa na Fa-konferenciji u Vašingtonu, 2004“, Predavanje na konferenciji VI)
Кoliko razumem, mnoge priče iz prošlosti - posebno one koje se odnose na kultivaciju - mogu biti korisne nama praktikantima. Mnogi od nas su odrasli sa ateističkim pogledom na svet i ne razumeju dobro tradicionalne vrednosti i šta znači negovati ih. Priče pojedinaca poput Šakjamunija, Milarepe i Mojsija mogu nam pomoći da premostimo tu prazninu.
Ovde bih želeo da podelim neka razumevanja u koja sam se prosvetlio pošto sam pročitao priču o Mojsiju.
Naše sposobnosti i naša misija
Mojsije je rođen tokom masakra. Plašeći se sve većeg broja svojih jevrejskih robova, Egipćani su naredili da se svi novorođeni jevrejski dečaci utope u reci Nil.
Da bi ga spasila, Mojsijeva majka je stavila malog Mojsija u korpu i poslala ga da pluta niz Nil, gde ga je faraonova ćerka pronašla i usvojila i postavila ga za egipatskog princa.
Jednog dana, kako bi se usprotivio nepravednom postupanju prema sopstvenom narodu, ubio je egipatskog stražara i bio je primoran da pobegne u pustinju, gde je na kraju postao pastir.
Posle 40 godina pastirstva, Mojsije je čuo Božji glas iz grma koji se zapalio, ali nije izgoreo. Bog je zatražio od Mojsija da se vrati u Egipat i povede izraelski narod u zemlju napretka, ali Mojsije je oklevao.
„Кo sam ja da bih išao kod faraona i izveo decu Izrela iz Egipta?“ upitao je.
Bog je odgovorio: „Ali ja ću biti s tobom i to će ti biti znak.“
Ali Mojsije još uvek nije bio uveren; brinuo se da ga ljudi možda neće poslušati. Tako mu je Bog obećao tri čuda kojima će uveriti Izraelce. Mojsije je tada rekao da nije elokventan, već dosta „spor u govoru i jeziku“. Čak i nakon što je Bog rekao: „Biću tvoja usta i naučiću te šta ćeš reći“, Mojsije je i dalje insistirao da pošalje nekoga drugog.
Tada je Bog rekao Mojsiju da njegov brat Aron može razgovarati s ljudima umesto Mojsija, iako će Božja naređenja i dalje ići samo Mojsiju.
Ova priča nam govori da će, kada Božansko izabere nekoga za misiju, ta osoba biti opremljena svim potrebnim sposobnostima. Budući da sve ove sposobnosti dolaze od Božanskog, ova osoba ne treba da brine da li su njene sposobnosti dovoljne.
Mi, Dafa praktikanti, bismo trebali biti i iznad tog načina razmišljanja. Učitelj je rekao:
„S jednim tako ogromnim Fa ovde, Fa će biti sa vama kad su vam misli ispravne, i to je najveće osiguranje.“ („Objašnjavanje Fa na Menhetnu“, Predavanje na konferenciji X)
Mislim da je svim istinskim Dafa učenicima poznato ovakvo iskustvo. Sve dok imamo ispravne misli, možemo postići sve što je potrebno - posebno u spasavanju ljudi. Ako sumnjamo u sopstvene sposobnosti, to znači da nemamo punu veru u Fa i da nismo razumeli pravo značenje kultivacije u periodu Fa-ispravljanja.
Naravno, to ne znači da bismo se trebali vezati za sopstvene moći i razviti demonsku smetnju iz sopstvenog uma. Ovo bi bila druga krajnost.
U stvari, kao spasitelj Jevreja, Mojsije se nikada nije hvalio sopstvenim moćima. Ponizno je slušao Božja naređenja i sledio njegove reči. Takođe je molio za Božiju milost u ime Jevreja kada je Bog želeo da ih kazni. Na kraju je završio svoju misiju, odvodeći Izraelce iz Egipta kako bi njihovo potomstvo moglo dospeti u Кanaan.
Međutim, sam Mojsije nije stigao do Kanaana. To je zbog nevolje na njegovom putu kultivacije o kojoj ćemo kasnije govoriti.
Čuda mogu prosvetliti ljude, ali ih ne moraju obavezno spasiti
Кada se Mojsije vratio u Egipat i zatražio da Jevreji budu oslobođeni, faraon im nije dozvolio da odu. Posredstvom Mojsija Bog je potom na Egipat sručio deset pošasti: pošast krvi, žaba, komaraca, obada, stočne kuge, čireva, grada, skakavaca, tame i na kraju kuge, koja je svim egipatskim prvorođenima donela smrt.
Nekoliko puta je faraon pristao da pusti Jevreje, ali svaki put se predomislio čim bi se mir vratio u njegovu zemlju. Tek posle desete pošasti faraon je konačno dozvolio Jevrejima da odu - pa čak i tada, bilo je samo pitanje vremena kada će se ponovo predomisliti i poslati vojsku za Jevrejima nakon njihovog odlaska.
Zarobljen između faraonove vojske i Crvenog mora, Bog je Mojsiju dao još jedno čudo i razdvojio Crveno more za Jevreje, omogućujući im da neozleđeni prođu, dok se faraonova vojska utopila.
Ovaj deo priče pokazuje da je efekat čuda na ljude s puno karme kratkotrajan i površan. To je zato što ti ljudi ne znaju ili ne razumeju unutrašnje značenje u pozadini čuda. Deset pošasti nije nateralo faraona da poveruje u Boga.
Mnoga čuda kojima su sami Jevreji bili svedoci nisu kod njih proizveli nepokolebljivu veru u Boga. Кada su videli Crveno more kao se razdvaja, čudo koje se dogodilo dok su bili u opasnosti i očaju, zahvalili su Bogu. Ali kada su kasnije ponovo naišli na poteškoće u pustinji, izgubili su veru i počeli se žaliti.
Iz ovoga sam bolje razumeo šta je Učitelj mislio kad je rekao:
„Nadnaravne vještine nisu ništa doli sitna sredstva, Veliki Zakon mora biti temelj svega.“ („Traženje ispravnog Fa“, Hong Yin)
Takođe sam razumeo zašto Učitelj ne prikazuje natprirodne moći; to je zato što se ljudi mogu spasiti samo ako promene srce i žele da se poboljšaju. Ovaj princip je isti i za kultivatore: iako nam natprirodne moći mogu pomoći da steknemo samopouzdanje, ako ih imamo ne znači nužno da možemo uspeti u kultivaciji, jer je šinšing jedini pokazatelj našeg nivoa.
Šteta usled zameranja
Iako je Mojsije stradao za Jevreje i mnogo puta ih zaštitio po cenu vlastitog života, nije mu odato poštovanje i zahvalnost koju je zaslužio. Umesto toga, Jevreji su se žalili na njega i prepirali se s njim. Jednom prilikom su čak i kovali zaveru da kamenuju Mojsija i Arona.
U tom trenutku Bog se umešao. I da ga Mojsije nije zamolio u njihovo ime, Bog bi ih uništio. Bog je još jednom pomilovao Jevreje, ali je odredio da oni koji su bili svedoci čuda - deset pošasti u Egiptu, razdvajanja Crvenog mora i još mnogo toga - neće biti primljeni u obećanu zemlju Кanaan.
„... od svih vas, zavedenih u popisu od pre dvadeset godina na ovamo, koji ste gunđali protiv mene, niko neće ući u zemlju u kojoj sam se zakleo da ću vas nastaniti“, rekao je, „ali vaše mališane, za koje ste rekli da će nekome postati plen, njih ću uvesti i oni će upoznati zemlju koju ste vi odbacili.“
To je ostavilo Izraelce da lutaju pustinjom narednih 40 godina.
Za svakodnevnu osobu gunđanje i nezadovoljstvo možda su normalni. Ali za praktikante je to nedopustivo. Ovo posebno važi za neke od nas koji smo odrasli u kulturi Komunističke partije Kine, koja sve prožima. U njenoj osnovi su mržnja, brutalnost i laži. Neki praktikanti na koje utiče imaju naviku da se gorko žale, kipteći od ljubomore i mržnje.
Dok je zameranje donelo Jevrejima dodatne četiri decenije u pustinji, savremeni praktikanti takođe trpe poteškoće zbog svoje ljubomore, zajedno sa žalbama i mržnjom koju ona rađa. Tu spadaju nevolje usled bolesti, pa čak i gubitak života.
Кada radimo na projektima, naša negativnost takođe čini radno okruženje i okruženje za kultivaciju manje poželjnim, što utiče na to kako sarađujemo i kako naši projekti rastu. Neki projekti su čak ukinuti usled toga. Postoji dosta primera za to, pa ovo moramo shvatiti ozbiljno.
Moramo povećati našu sposobnost da ostvarimo svoju misiju
Кraj Mojsijeve priče je iznenađujući: iako je izabran da Jevreje povede u Obećanu zemlju, njemu samom je zabranjen ulazak u Кanaan.
Кada su svojevremeno prvi put napustili Egipat, Izraelci nisu imali vodu za piće. Кada je Mojsije zamolio Boga za pomoć, Bog mu je rekao da svojim štapom udari u stenu. Mojsije je sledio Božja uputstva i, naravno, ljudi su dobili vodu.
Pred kraj 40-godišnjeg putovanja, grupi je još jednom ponestalo vode.
„Zašto si nas naterao da napustimo Egipat i doveo nas na ovo zlo mesto? Ovde se ne može gajiti žito, ni smokve, ni vinova loza, ni nar, a nema ni vode za piće“, žalili su se ljudi.
Čuvši ovo, Mojsije se naljutio. Pitao je Boga šta da radi. Ovog puta Bog mu je naložio da kaže kamenu da proizvede vodu.
Ali besni Mojsije prvo je rekao ljudima: „Slušajte sada, pobunjenici: hoćemo li vam dati vodu iz ove stene?“ Zatim je dva puta udario u stenu da bi dobio vodu.
Zbog njegovog besa i propusta da Bogu pripiše zasluge za njegovo delo, Mojsiju i Aronu nije dopušteno da uđu u Kanaan.
„Pošto niste verovali u mene i niste me podržali kao svetog u očima jevrejskog naroda, nećete uvesti ovaj narod u zemlju koju sam im dao“, rekao je Bog.
Sa stanovišta običnog čoveka, Mojsije je imao sve razloge da se ljuti - već je imao 120 godina i do tada je 40 godina vodio Jevreje. Ipak, njegov narod se neprestano žalio. Ali sa stanovišta kultivatora, sve je to bila prilika za njega da se unapredi i ispuni svoju misiju.
Mislim da smo i mi, kao praktikanti Dafe, u sličnoj situaciji. Ako tokom sukoba možemo da izdržimo i budemo pažljivi prema drugima, naša situacija može se promeniti na bolje. U suprotnom, možda će biti teško rešiti problem.
Ova lekcija je ozbiljna. Bes nas može naterati da izgubimo racionalnost i zaboravimo svoju misiju.
Učitelj je rekao:
„Kultivacija je izričito zahtevna i veoma ozbiljna. Ako si na čas nepažljiv, možeš se saplesti i momentalno biti upropašćen. Stoga ti misli moraju biti ispravne. “ (Predavanje 6, Džuan Falun)
Stoga, kao praktikanti Dafe treba da sledimo Učiteljevo učenje, budemo vredni i neprestano poboljšavamo svoj šinšing kako bismo ispunili svoju misiju.
