Stariji kolega praktikant imao je problem s karma-bolešću bez ikakvih znakova oporavka. Grupe praktikanata su dolazile da pomognu: "Trebao bi to učiniti ...!" Zatim bi došla druga grupa praktikanata: "Trebalo bi da se ponašaš tako...!" Praktikanti su davali savete na različite načine, a neki su bili i prilično zahtevni. Međutim, taj praktikant je preminuo.
Pošto sam prilično dobro poznavao tog praktikanta, bio sam tužan i osećao sam žaljenje. Istovremeno, duboko u srcu, imao sam i negativne misli o njemu: „Imao je slabo razumevanje. Da su mu ispravne misli bile jake, ne bi preminuo.“
Nekoliko godina kasnije shvatio sam da grešim. U to vreme sam bio egocentričan. Činilo se da mislim na druge, a zapravo sam se fokusirao samo na sopstveno razumevanje. Snažno sam osećao: „Da me je slušao, ne bi preminuo.“ Shvatio sam da postoji još dosta praktikanta koji su imali iste misli.
Кad god kolega praktikant doživi test karme bolesti ili test šinšinga, trebali bismo se dobro postaviti. Ne bismo se trebali smatrati lekarom i nuditi terapiju. Štaviše, ako ne postoji efikasna komunikacija, ono što kažemo ne računa se ništa. Ne treba da brinemo zbog nedostataka praktikanata; mi se kultivišemo, pa nećemo imati ravan put. Кritični aspekt je ono do čega nam je zaista stalo i što pokušavamo da ispravimo. Imamo li neotkrivenih ljudskih vezanosti? Čak i ako nema vezanosti, naši predlozi deluju samo kada nas praktikant koji je u nevolji sasluša i koriguje se.
Dugo sam se ponašao ovako: Кad god sam čuo da neko ima problema da prođe test, odmah sam želeo da ga posavetujem. Кasnije sam se pitao zašto imam tu vezanost. Shvatio sam da je to bila vezanost za sebe. Osećao sam da je moje kultivaciono stanje u redu i da imam ugled među praktikantima. Shvatio sam da je ovo veliki problem jer sam razvio veliki ego. Imao sam tendenciju da upoređujem nedostatke drugih praktikanta sa svojim vrlinama i osećao sam da sam bolji.
Previše sam pričao i često sam kritikovao druge. Često sam se hvalio kako sam položio test. Bio sam samozadovoljan. Кao kultivatoru, trebalo bi da mi bude jasno da, bez obzira na to koliko dobro radim tri stvari i šta god drugi rekli o meni, moju kultivaciju vodi Dafa, a štiti me Učitelj. Bez Učiteljeve zaštite i nagoveštaja, možda bih već izgubio život, jer sam bio veoma bolestan pre nego što sam počeo vežbati Falun Dafu. Sve što smo postigli je zahvaljujući Učitelju. Samo kad nam je um čist i jasan, drugi su voljni da nas saslušaju i tada možemo da sagledamo svoje probleme i da se oslobodimo vezanosti.
Кad god vidimo probleme drugih praktikanta, to može biti iluzija. Ne smemo sebe smatrati višim od drugih. Umesto toga, možemo da pitamo: „Kako ti mogu pomoći?“ Ako smo saosećajni, to će ohrabriti kolege praktikante koji će im pomoći da ustanu i polože testove. Ako kažemo: „Ovo je pogrešno, to je pogrešno“, to će vršiti veći pritisak na kolegu praktikanta i oterati ga u ćorsokak.
Takođe sam shvatio da kada pokušavamo da pomognemo kolegama praktikantima, treba da se stavimo na njihovo mesto i budemo pažljivi prema njima. Naš stav treba da odražava naše saosećanje. Naš glas ne sme biti preglasan i ne sme biti zapovedan. Samo kada smo vrlo ljubazni, kolega praktikant će biti spreman da deli iskustvo sa nama i veruje nam. A kada žele da razgovaraju s nama o nečemu čega se stide, trebalo bi da kultivišemo svoj govor. Ako razgovaramo s drugima o problemima kolege praktikanta, tada smo neodgovorni, i to škodi tom praktikantu. Zbog toga neki praktikanti nisu želeli da dele svoje probleme, čak i neposredno pre nego što su umrli. Jer nisu nikome verovali i nisu se usudili razgovarati o svojim problemima, bojeći se da će svi saznati za njihove probleme.
Svi moramo težiti ka tome da radimo bolje, umesto da budemo samozadovoljni ili čak da osuđujemo, osećajući da nam ide bolje od drugih. Zar misli poput ovih ne otkrivaju da nam ne ide onako dobro kako smo mislili? Pomaganje kolegama praktikantima je proces kultivacije koji nam takođe pomaže da se poboljšamo u kultivaciji i razumevanju Fa.
