Zvaničnici Evropske unije (EU) su se 7. decembra 2020. godine dogovorili da usvoje okvir u stilu „Zakona Magnitskog“ koji „cilja na pojedince, entitete i tela... odgovornih za, uključenih u ili povezanih sa ozbiljnim kršenjima ljudskih prava i zloupotrebama širom sveta.“
Ovo je prvi put da je EU uspostavila takav sistem sankcionisanja kako bi u svojoj spoljnoj politici dala prioritet zaštiti ljudskih prava.
„Današnja odluka naglašava da promocija i zaštita ljudskih prava ostaju kamen temeljac i prioritet spoljne akcije EU i odražava odlučnost EU da se pozabavi ozbiljnim kršenjima i zloupotrebama ljudskih prava“, navodi se u saopštenju Saveta EU.
Novi globalni okvir EU za zaštitu ljudskih prava oblikovan je nakon što je „Globalni zakon o odgovornosti za ljudska prava Magnitskog“ scojevremeno usvojen u Kongresu SAD, 2016. Američki „Globalni zakon Magnitskog“ ovlašćuje američku vladu da sankcioniše kršitelje ljudskih prava iz celog sveta, uključujući zamrzavanje njihove imovine u SAD i zabranu ulaska u zemlju.
Majk Pompeo, američki državni sekretar, pozdravio je sporazum EU 7. decembra. U izjavi je rekao: „Sjedinjene Države pozdravljaju usvajanje globalnog okvira sankcija za ljudska prava. Danas, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, primećujemo da će ovo važno dostignuće dalje zaštititi ljudska prava širom sveta. Nove mere EU daju svojim državama članicama moćno oruđe za promociju odgovornosti za kršenje ljudskih prava na globalnom nivou. “
Takođe je podstakao „EU da usvoji svoje prve ciljeve što je pre moguće“.
Prema izjavi EU: „Okvir za ciljane restriktivne mere primenjuje se na dela poput genocida, zločina protiv čovečnosti i drugih ozbiljnih kršenja ili zloupotreba ljudskih prava (npr. mučenje, ropstvo, vansudska ubistva, proizvoljna hapšenja ili pritvaranja). Ostala kršenja ili zloupotrebe ljudskih prava takođe mogu potpasti pod delokrug sankcija tamo gde su ta kršenja ili zloupotrebe široko rasprostranjeni, sistematični ili na drugi način ozbiljno zabrinjavaju u pogledu ciljeva zajedničke spoljne i bezbednosne politike utvrđene Sporazumom (član 21. TEU).
„Takve restriktivne mere predviđaće zabranu putovanja pojedincima, kao i zamrzavanje sredstava pojedinac i entiteta. Pored toga, licima i entitetima u EU biće zabranjeno da stave fondove na raspolaganje onima koji su uključeni, bilo direktno ili indirektno.
„Na Savetu će biti da, na predlog države članice ili visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, uspostavi, preispita i dopuni spisak sankcija.“
Očekuje se da će novi okvir stupiti na snagu na Dan ljudskih prava, 10. decembra. Prva lista počinilaca biće dodata na listu sankcija EU u prvom kvartalu 2021. godine.
Poslednjih dana, praktikanti Falun Gonga u 29 zemalja predali su svojim vladama odgovarajuću listu počinilaca koji su umešani u progon Falun Gonga. Ovi praktikanti su zahtevali da njihove vlade zabrane ulazak počiniocima i članovima njihove uže porodice i da se zamrzne njihova imovina.
Među 29 zemalja su: Australija, Кanada, Novi Zeland, Ujedinjeno Кraljevstvo i Sjedinjene Države (Alijansa Pet očiju); još 18 zemalja EU, uključujući Nemačku, Francusku, Italiju, Španiju, Holandiju, Poljsku, Belgiju, Švedsku, Austriju, Irsku, Dansku, Finsku, Češku, Rumuniju, Portugaliju, Mađarsku, Slovačku i Sloveniju; kao i šest drugih zemalja: Japan, Južna Кoreju, Švajcarsku, Norvešku, Lihtenštajn i Meksiko.
Slično spiskovima počinilaca koji su prethodno dostavljeni, novi spisak čine zvaničnici centralne vlade КPК, kao i službenici na svim lokalnim nivoima, uključujući sekretare odbora za politička i pravna pitanja, direktore Službe 610, zvaničnike lokalnih vlasti, direktore Službi javne bezbednosti i Odeljenja policije, službenike domaćih službi bezbednosti, predsednike sudova i sudije, kao i direktore zatvora i logora za prinudni rad.
Ovi Falun Gong praktikanti rekli su da će nastaviti da prikupljaju i sastavljaju spiskove počinilaca i njihovih zločina tokom progona. Takve informacije biće dostavljene na Minghui.org, a spisak počinilaca na Minghui će se redovno ažurirati. Do sada je baza podataka popisala ukupno 105.580 počinilaca. Njihova imena će se na kraju naći na sankcionim listama demokratskih zemalja.
O Zakonu Magnitskog
Zakon Magnitskog dobio je ime po Sergeju Magnitskom, ruskom revizoru koji je uhapšen i zatvoren zbog otkrivanja krađe skoro 230 miliona dolara od ruske vlade putem lažnih povraćaja poreza. Preminuo je 16. novembra 2009. godine u moskovskom zatvoru usled nehumanog postupanja. O njegovoj smrti se izveštavalo u Rusiji. Iako ruski zvaničnici koji su bili umešani u njegov slučaj nisu bili podvrgnuti gonjenju, njegova smrt je na kraju pokrenula uspostavljanje globalnog okvira za zaštitu ljudskih prava.
Najmanje šest zemalja donelo je slične zakone Sergeja Magnitskog, kako bi prekršioce ljudskih prava pozvale na odgovornost. Očekuje se da će australijski parlament usvojiti sličan zakon u bliskoj budućnosti.
