U nemačkom Parlamentu u Berlinu, 14. septembra je održana javna rasprava povodom usvajanja verzije tzv. Magnitskijevog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava.
Ispred zgrade Parlamenta okupili su se praktikanti Falun Gonga kako bi iskazali podršku usvajanju zakona, koji će omogućiti nemačkoj vladi da sankcioniše inostrane prekršioce ljudskih prava, zamrzne njihovu imovinu u Nemačkoj i ograniči im slobodu kretanja. 2012. su SAD usvojile takav zakon koji se naziva Magnitskijevim zakonom o odgovornosti. SAD su iskoristile ovaj zakon da sankcionišu oko 70 zvaničnika iz desetak zemalja.
Praktikanti Falun Gonga se nadaju da će Nemačka i ostale zemlje EU usvojiti slične zakonske akte i prestati da pružaju utočište i finansijsko tržište za članove Komunističke Partije Kine (KPK) koji su učestvovali u žetvi organa tokom 21. godinu dugog progona Falun Gonga.
U oktobru 2019, nemački inženjer Ralf Gronau, pokrenuo je online peticiju u kojoj se vlada Nemačke poziva da usvoji zakon o odgovornosti i sankcionišu prekršioci ljudskih prava. Peticija je prikupila više od 80.000 potpisa, premašujući prag od 50.000, koliko je potrebno za raspravu. Komitet za peticije u Parlamentu stoga je organizovao javnu raspravu o ovom zakonu, sa direktnim prenosom na sajtu Parlamenta.
Predsednica Parlamentarnog komiteta za ljudska prava: promocija zakona o odgovornosti na evropskom nivou
Poslanica Bundestaga, Gyde Jensen, koja je član Slobodne demokratske partije i predsedavajuća u Komitetu za ljudska prava i humanitarnu pomoć Bundestaga, govorila je na raspravi. Rekla je da je njen komitet nedelju dana ranije podneo Bundestagu inicijativu da se usvoji sličan zakon. Zakon će biti tako skrojen da cilja na korupciju i kršenje ljudskih prava, a kazne će uključivati ukidanje viza i zamrzavanje imovine u Nemačkoj.
Margarete Bause, poslanica Bundestaga i članica Zelene stranke, kao portparol Komiteta je iskazala svoju zahvalnost Gronau zbog toga što je pokrenuo peticiju, koja je dovela do rasprave. Predložila je da Nemačka deluje na dva koloseka – na Nemačkom zakonu, kao i na nivou EU.
Pre rasprave, Jensen i Bause su se priključili protestu ispred ugrade vlade. U protestu se zahtevalo da kancelarka Angela Merkel govori o ljudskim pravima sa liderom KPK, Ši Đinpingom. Jensen je rekla da Evropa ima velik značaj u svetskoj ekonomiji i „da treba da upotrebimo svu našu težinu da bismo uspostavili ravnotežu.“
Ministarstvo inostranih poslova: sankcije na nivou EU
Petra Sigmund, generalni direktor za Aziju-Pacifik pri Ministarstvu inostranih poslova, rekla je da nema neslaganja između članica EU povodom kršenja ljudskih prava u Kini, što uključuje i logore u provinciji Šinđijang i Zakon o nacionalnoj sigurnosti Hong Konga.
Neke evropske zemlje su već usvojile i primenile neke sankcije na nacionalnom nivou, i EU sada traži dogovor na evropskom nivou.
Sigmund je rekla: “Uvereni smo da tokom predsedavanja Nemačke u EU, Evrpa može da usvoji jedinstvene sankcije povodom kršenja ljudskih prava u Kini.“
Stručnjaci objašnjavaju dokaze o žetvi organa u Kini
Ralf Gronau, koji je pokrenuo peticiju, govorio je na raspravi, odgovarajući na pitanja prisutnih poslanika Bundestaga. Rekao je da bi zakon o odgovornosti ciljao na vladine zvaničnike koji su ozbiljno prekršili ljudska prava. Zakon ne bi imao dejstva na život običnih kineskih građana, ali bi šokirao rukovodeće u KPK.
Na raspravo je govorio i profesor medicine Li Huige sa Univeziteta Majnc. On je objasnio ulogu Wang Lijuna, bivšeg načelnika javne bezbednosti u Čončingu, u žetvi organa. Li je objasnio da je Wang priznao da je centar za transplantaciju, kojim je upravljala Javna bezbednost Čončinga, izvršio preko 2.000 eksperimenata tokom dve godine. Tako masovni eksperimenti pokreću ozbiljna pitanja u vezi porekla organa.
