Juče sam dobio poruku od prijatelja, ne praktikanta, i jedna rečenica me je posebno dotakla: Ako neko želi da bude uspešan u nečemu, on ne može čekati dok ne ugleda nadu i onda se za nju uhvati; videće nadu samo ako se već uhvatio za ono u čemu želi da bude uspešan.
Zatim sam iste večeri pročitao članak o „Lotosovom principu“. Prvog dana u jezercetu je bilo samo nekoliko cvetova lotosa. Sutradan ih bilo duplo više. Svakog narednog dana se broj udvostručio u odnosu na jučerašnji.
Onda se postavlja pitanje, ako se jezerce napuni lotosima posle 30 dana, kog dana će biti puno do pola? Mnogi bi rekli da je to posle 15 dana, ali ispravan odgovor je 29 dana.
Ovaj „Lotosov princip“ je takođe poznat kao „Princip 30 dana“. Govori nam da što smo bliži kraju, postaje sve kritičnije. Kad se borimo do kraja, ne možemo se osloniti na svoju sreću ili pamet. Moramo se osloniti na svoju istrajnost i postojanost.
Ima još jedna kineska izreka koja kaže: „Kad hodaš 100 kilometara, pola puta je na 90“. Ovo je isto kao „lotosov princip“. Što smo bliže uspehu, postaje teže i utoliko moramo biti istrajniji. Istovremeno, ako smo sposobni da se držimo toga, moći ćemo da učinimo krupan korak prema našem cilju.
Ništa nije slučajno u kultivaciji. Učitelj mi je dao znak da se ne smem opustiti i da moram podesiti svoje kultivaciono stanje, biti istrajan i biti još marljiviji na kraju.
Kad sam 26. februara izašao na svom motociklu da objašnjavam istinu, imao sam nezgodu i morao sam da istrpim nešto bola. Jasno sam znao u svom umu da je to bila smetnja starih sila. Shvatio sam da dok trpim progon starih sila, mogao bih iskoristiti ovu priliku da eliminišem karmu, pročistim se, popravim i pretvorim lošu stvar u dobru. Ali dok sam bio u bolu, ponekad bih sebe video namerno ili nenamerno kao nekog ko je povređen. Osećao sam lenjost, želeo sam da popustim, hteo sam da mi bude ugodno i nisam želeo da trpim bol. To je zapravo bila moja vezanost za udobnost. I tako, strogo upozorenje Učitelja me je probudilo:
„Sama praksa kultivacije je koračanje stazom ka božanskom, a ljudske vezanosti stvaraju prepreke na svakom koraku. Ali, naš je put vrlo uzak, i ako samo za trenutak ne obratite pažnju, mogli biste zalutati, a kad jednom zalutate, imat ćete probleme, čak i vrlo velike probleme, a ako se ne budete mogli vratiti natrag, ostat će vječno žaljenje.” (“Još jedno upozorenje štapom”)
Posle učenja Učiteljevog Fa, pronašao sam mnoge svoje ljudske predstave. Rekao sam sebi: „Zbilja ne mogu imati te ljudske predstave. Dok se ovo ne završi, ja sam i dalje ljudsko biće. Nakon miliona i miliona godina čekanja, nakon podnošenja teškoća u tolikim životima, sve zavisi od ovo malo vremena koliko je preostalo, i moram biti dobar i završiti s ispravnim mislima.“
Moramo slediti učenja Učitelja, više učiti Fa, biti istrajni i nastaviti da budemo sve više i više marljivi. Tek tada ću moći da neprekidno pravim proboje u svojoj kultivaciji i ispunim svoju misiju.
Sada je Fa-ispravljanje skoro stiglo do samog kraja i mi smo na samo korak daleko od uspeha. Ne smemo se opuštati, niti spuštati svoj gard. Moramo se držati i ispravno ići dokle treba.
