Leta 2014, čitao sam o fenomenu bigua u Džuan Falunu, kad sam „ugledao“ sledeće: Jednom sam bio taoista koji se kultivisao u pećini, gde sam kasnije umro. Svaki put čitajući ovaj deo, video bih epizode iz tog mog životnog veka, uključujući prizore s neba i taoističkog učitelja kako odvodi moje druga ja, dok se moje pravo vraća u reinkarnaciju.
Kroz celu istoriju, sporedna duša je bila ta koja se kultivisala. Učitelj nam je odavno ovo jasno rekao:
U Veliki put ispunjenja uz Falun Dafu, Učitelj je napisao:
“Hiljadama godina, sve druge prakse obznanjene među svakodnevnim ljudima su kultivisale sporednu svest (fu jiši) kultivatora; telesno telo praktikanta i glavna svest služili su samo kao posrednik. Nakon dostizanja Ispunjenja, sporedna svest kultivatora bi se uzdigla i odnela gong sa sobom. Ništa ne bi ostalo za glavnu svest praktikanta i njegovo prvobitno telo – ceo životni vek napora u kultivaciji je uzalud.” Veliki put ispunjenja uz Falun Dafu
U Džuan Falunu, Učitelj je napisao:
„Prema budizmu, ovaj čovek nastavlja ciklus samsare. Pošto je u njegovom telu uspešno odgajeno veliko prosvetljeno biće, i on sam je nakupio puno de. Šta će onda biti? U narednom životu mogao bi postati zvaničnik visokog ranga, ili zaraditi veliko bogatstvo. Ali ništa više od toga. Nije li se, onda, uzalud kultivisao?” Predavanje 8, Dzuan Falun
Beležim svoju kultivacionu priču u nadi da će ostali razumeti koliko je zbunjujuća bila kultivacija u prošlosti, i nadam se da će kolege praktikanti biti marljivi pošto ovo pročitaju.
U tom životu, bio sam sin bogatih, prestižnih roditelja. Zvao sam se Fu Liansheng. Da bih u budućnosti postao slavan, od malena sam svesrdno učio kineske klasike, Knjigu pesama i Knjigu istorije. Kad sam imao 15, u mojoj sobi se ukazao taoista duge, sede kose, ali lica mladalačkog, bez bora. Pogledao me je i rekao: „Tvoj osnov nije loš.“ Pogledao sam ga zapanjen. Bilo je čudno, on čak nije otvorio vrata da bi ušao. Kako je tek tako prošao kroz zid? Taoista reče: „Jako je naporno učiti s tolikom pažnjom. Imam predivno učenje koje bih ti želeo preneti. Može ti omogućiti da stekneš besmrtnost i izmakneš bolu i patnji ljudskog sveta, na taj način dobijajući krajnju slobodu i zadovoljstvo.“ Odmahnuo sam glavom i rekao: „Moj život su mi dali moji roditelji. Kako ih mogu ostaviti? U budućnosti ću steći slavu i čast da im se odužim za to što su me odgajili.“ Taoista se nasmeja i reče: „Sledi me da bi se kultivisao i došao do oslobođenja. Onda se možeš vratiti nazad da se odužiš roditeljima.“ Ponovo sam odmahnuo glavom. Taoista reče: „Sitničavo priklanjanje starim idejama je oslepelo i ogluvelo mog učenika. Već sam odlučio da te uzmem za svog učenika. Čak i ako se opireš, neće ti vredeti.“
Taoista me je zgrabio za ruku i potapšao me po glavi. Zavrtelo mi se u glavi i zamutilo, i imao sam osećaj da jašem na magli i oblacima. Sve što sam čuo beše vetar. Nisam mogao otvoriti oči zbog vetra koji mi je udarao u lice. Malo kasnije, osetio sam da mi stopala dodiruju zemlju. Otvorio sam oči, da bih shvatio da se nalazim u pećinskoj kući. Bilo je vrlo uredno. Zapazio sam veliki Taiči simbol na podu, s nečim što je rotiralo unutar. Jedna vrsta neopisive, fantastične energije me je privukla. Nisam mogao prestati da piljim u to. “Poslušni učeniče, gledaj pažljivo [ovaj Taiči simbol]. Ja idem van da se pobrinem za neke stvari,“ reče taoista, okrenu se i ode.
Nastavio sam da piljim u taiči simbol, a onda sam ogladneo. Ugledao sam nešto planinskog voća na kamenom stolu i uzeo par komada da pojedem i popijem malo vode iz vrča. Posle sam nastavio da piljim u taiči simbol. Što sam ga više gledao, osećao sam se spokojnije. U glavi nisam imao misli. S vremena na vreme sam osećao da mi se nešto okreće u glavi. Nastavio sam da piljim u taiči dok nisam postao pospan, a onda sam legao na drveni krevet da spavam. Nastavio sam da ponavljam ceo ovaj proces u pećini iznova i iznova. Ne sećam se koliko je vremena prošlo.
Jednog dana sam se odjednom setio svojih roditelja i jako sam se uznemirio. Poželeo sam da odem kući. Pokušao sam da pronađem izlaz iz pećine, ali nisam uspeo, iako sam napravio pun krug po njoj. Kad sam počeo bivati nestrpljiv, glas reče: „Marljivo vežbaj kultivaciju. Ne misli o povratku kući.“ Osvrnuvši se po pećini, shvatio sam da sam jedini u njoj. Odakle je taj glas došao? Zvučalo je kao da dopire iznad moje glave. Podigao sam glavu, samo da bih našao da gore nema ničega. Bio sam začuđen. Ponovo sam uzaludno pokušavao da pronađem izlaz. Na kraju sam se umorio i vratio se na spavanje.
Iznenada sam osetio povetarac pod svojim nogama i veoma sam se uzbudio. Uspeo sam da trčim sve do kuće. Na mojim ulaznim vratima, čuvar kapije me je zaustavio i rekao: „Odakle si ti, mladi taoisto? Nije ti dozvoljeno ući unutra.“ Pogledao sam po sebi i shvatio da nosim dečju taoistučku haljinu. Rekao sam: „Ja sam sin ove kuće. Čuvar se nasmejao i rekao: „Gledaj, sin stiže. Bacio sam pogled i ugledao dečaka koji je izgledao isto kao ja, kako izlazi iz kuće. Nosio je moju lepu odeću. Piljio sam praznim pogledom. Čuvar kapije me gurne i ja se nađoh na zemlji.
Tada sam u uhu začuo glas: „Brzo se probudi, ne spavaj.“ U času kad sam otvorio oči, ugledao sam taoistu. Zgrabio sam ga za ruku i rekao: „Hoću kući.“ Taoista reče: „Upravo si se vratio kući, ali ti nije dozvoljeno da uđeš na vrata. Čak si se sapleo i pao. Kakva je korist od povratka kući?“ Bio sam nesrećan. Taoista nastavi: „Zašto si tako opsednut? Drugi žele da im budem učitelj, ali ja ih sve ignorišem. Video sam da je tvoja osnova dobra, pa sam te uzeo. A šta misliš o ovome… Doneo sam ti jela koja voliš, na stolu su. Kad završiš s jelom, dopustiću ti da se vratiš kući.“ Bio sam jako srećan što to čujem. Ugledao sam ukusnu hranu na stolu, pa sam uzeo štapiće i počeo da jedem. Ali kad sam stavio hranu u usta, ukus je bio grozan. Nisam mogao jesti. Zastao sam i pogledao taoistu.
Taoista prasnu u smeh. „Kultivišeš se ovde dva meseca. Jeo si planinsko voće i pio vodu. Te stvari mogu jesti čak i velikaši i kraljevi. Prošao si kroz promene. Ako mi ne veruješ, idemo napolje zajedno, da proveriš svoje sposobnosti.“ Tek delimično mu verujući, sledio sam taoistu van pećine.
Taoista pokaže na veliko drvo 20 metara udaljeno i reče: „Poleti i uberi plodove.“ Uzdigao sam se u vazduh, lak kao pero. Odleteo sam do drveta, ubrao plod i vratio se nazad. Taoista reče: „Tamo je planinski izvor. Uzmi malo vode.“ Taoista mi objasni kako da na daljinu uzmem vodu, i ja to učinih. Podigao sam ruke u pravcu udaljenog izvora i ugledao vodenu struju kako kroz vazduh leti ka meni. Taoista izvadi svoj vrč i sva voda uđe unutra. Pitao sam se kako toliko vode može stati u mali vrč. Taoista onda reče: „U redu, dosta.“ Spustio sam ruke. Taoista stavi vrč na zemlju.
Zatim podiže nekoliko kamenova i sklopi ih u šake, a zatim dvaput okrene šake. Pokaže mi da sakupim kamenje iz njegovih šaka. Ispružih ruke, a u njih upade nekoliko jaja. Još su bila topla. Bio sam iznenađen. Taoista reče: „To je samo mali trik, ništa više. Uzmi me za svog učitelja i ja ću ti preneti Tao. Možeš postati besmrtnik i osloboditi se.“
Na čas sam razmislio, a onda sam kleknuo pred njega i rekao: „Tvoj učenik želi da te prihvati kao učitelja, ali i dalje razmišlja o svojim roditeljima. Mogu li zamoliti da mi pokažeš moju porodicu.“ Ponovo taosta prasnu u smeh. U vazduhu sačini krug rukom i reče: „Vidi sam.“ Magle ispuniše krug pre nego što će se razići i otkriti mi porodicu. Ugledao sam svoju ženu dok rađa naše dete. Kasnije su mi roditelji pronašli ljubavnicu, i ona mi je rodila sina. Deset godina kasnije sam se razboleo i pao u krevet. Ljubavnica mog oca mi je otrovala hranu i umro sam. Takođe je otrovala majčinu hranu, pa je i ona umrla. Onda je postala gazdarica u kući. Moja žena je izbačena iz kuće i morala se vratiti svojim roditeljima. Očeva ljubavnica je zlostavljala mog sina, koji je dobio tuberkulozu i umro.
Prizor je odjednom nestao i taoista upita: „Je li ovo život koji te zanima?“ Ostao sam bez teksta. Taoista onda okrene vrč naopačke i baci ga na klupu. Reče: „Voda u vrču je topla. Pošto se u njoj okupaš, uzmi me za svog učitelja.“ Bez žurbe sam se okupao u toploj vodi, a onda sam obukao taoističku odoru.
Kleknuo sam pred taoistu i rekao: „Učitelju.“ Pomogao mi je da se dignem na noge i rekao: „Već sam preuredio tvoj život od danas na dalje. Nemoj imati nikakve divlje fantazije. Žad koji si nosio kao nakit na sebi sam pretvorio u drugog tebe. On će se razboleti za pola godine i umreti. Tvoja majka duguje život očevoj ljubavnici, pa će taj karmički dug morati da otplati.“ Zahvalio sam svom učitelju što mi je ovo otkrio, a onda sam ga sledio nazad u pećinu da se kultivišem.
Stavio mi je noge u poziciju lotosa, a onda mi je vezao ruke iza leđa. Takođe mi je vezao noge. Rekao sam: „Učitelju, nema razloga da me vezuješ.“ Nasmejao se i rekao: „Treba marljivo da vežbaš. Ja odlazim na neko vreme.“ Kad je otišao, vežbao sam u skladu sa učenjem iz srca, koje mi je preneo. U početku mi je bilo sasvim ugodno, ali noge su postepeno počele da bole. Kako su sve više bolele, želeo sam da spustim noge, ali nisam mogao da mrdnem ruke. Sav sam se znojio, u bolu. Kosti kao da su se drobile. Mrdao sam se i nisam mogao ostati u sedećem položaju na krevetu. U glavi mi se zamutilo. Bol je postajao sve stvarniji. Kao da mi nož ide kroz meso, a onda mi grebe kosti. Toliko je bolelo da sam grizao sebi usne do krvarenja. Više nisam mogao podneti bol i onesvestio sam se.
Ne znam koliko je vremena prošlo kad začuh svog učitelja: „Zašto spavaš umesto da marljivo vežbaš?“ Nisam se usudio da išta kažem. Rekao je: „Razboleti se i biti otrovan više boli od ovog. Uživati ugodan život izobilja i postati besmrtnik – kako to može biti?“ Pomogao mi je da se vratim u pozu za meditaciju. Pokazao mi je da zinem, a onda mi je u usta stavio malu pilulu dana. Naučio me je dva stiha i ponovo otišao.
Na čas sam se osetio lako. A onda je bol ponovo počeo da se nagomilava, što je bilo teško izdržati. Kako god da sam se pomerio, konopci nisu labavili. Onda sam se ponovo onesvestio od bola. Jednog dana učitelj se naljutio na mene, videvši kako se onesvešćujem od bola. Uzeo je bič i počeo da me bičuje, govoreći: „Ako ne možeš da izdržiš bol, onda se bez odlaganja vrati kući. Kakav si ti učenik? Čim učitelj ode, ti zaspiš.“ Žestoko sam premlaćen. Bio je jako ljut. Bilo me je stid, i nisam se mogao odupreti plaču. Ovo ga je još više naljutilo. Odvezao me je i rekao. „Zašto plačeš? Ne želim te. Odmah se vrati kući. Idi, oženi se i dobij svoju prelepu ljubavnicu. Čak i ako budeš otrovan, nećeš morati svaki dan da prolaziš kroz ove teškoće.“
Sa suzama u očima sam kleknuo pred njega: „Učitelju… Pogrešio sam. Čak i ako me premlatiš do smrti, ja neću otići. Molim te da se smiriš, učitelju.“ Bez prestanka sam se klanjao. On reče: „Digni glavu.“ Podigao sam glavu i pogledao ga. Pogledavši me, reče: „Rođen si u bogatoj porodici i ne možeš da izdržiš patnju. Najbolje je da ideš nazad.“ Odvezao me je i sklonio konopce. U očaju reče: „Moram se opustiti. Uzevši nezadovoljavajućeg učenika, skoro da sam crko od besa.“ Otišao je, ali moja želja za kultivacijom se učvrstila. Uzeo sam konopac i nekoliko kamenova. Rasporedio sam kamenje u krug oko mog kreveta. Savio sam noge u lotos, a onda ih svezao. Zarekao sam se: Lokalni dusi, dajte mi snagu. Ne smem i neću se onesvestiti.“
Ubrzo nakon što sam seo u lotos, bilo je teško podneti bol. Ali bez obzira koliko bilo bolno, nisam se dao omesti. Posle trpljenja bola neko vreme, osetio bih kratkotrajno olakšanje. Malo kasnije bi ponovo postalo nepodnošljivo bolno. U tom času začuh ženski glas: „Stariji brate, jesi li tu? Ja sam ovde.“ Pojavi se taositička monahinja, noseći u ruci mlatilice s konjskim repom. Pogleda me i reče: „Ti si taj učenik kog je moj brat uzeo. Dosta si dobar učenik. Moj brat te je gadno pretukao i mučio, pa ovako izgledaš. Trebalo bi mene da uzmeš za svoju učiteljicu. Ja ču te učiti.“
Nakon ovog izvadi vrč, uze malo vode u usta i poprska svuda po mom telu, što mi je izuzetno godilo. Sve rane koje su mi se inficirale su zarasle. Noge me više nisu bolele. Monahinja nastavi: „Moj brat nema dobru narav. On zlostavlja svog učenika. Uzmi me za učiteljicu. Od mene lako i opušteno možeš naučiti puno tehnika i veština. Nećeš morati ni da se pomučiš.“ Rekao sam: „Učitelj na jedan dan je otac za ceo život. Ne mogu izdati svog učitelja.“ Taoistkinja se iznervirala i počela da preti: „Srušiću ovu pećinu i baciti te u duboko jezero, gde će te kornjače izjesti.“ Rekao sam: „Ako to uradiš, onda nisi kultivator.“ Taoistkinja je bila ljuta, a onda se okrenula i otišla. Malo kasnije, vrati se učitelj. Pogleda me i reče: „Ti si dobar učenik. Učitelj nije pogrešio s tobom.“
Posle ovog, ti dani bola su postepeno prošli. Učitelj je prijateljski razgovarao sa mnom i često mi pričao o taoističkim tehnikama i besmrtnicima. Naučio me je neke tehnike. Stalno je naglašavao: „Suština ove škole je ’Šišen (svesna duša) umire, a rađa se iskonska duša.’ Šišen nagoni osobu da postane zaslepljena i odgaji svakojake vrste pohlepe. Treba da potisneš svoju šišen; ne dozvoli da se iskaže. Iskonska duša će steći veliku slobodu i izbavljenje.“ Pet godina kasnije je izvadio rolnu svilenog napisa. “Uskoro ću ti predati ovu knjigu tajni. Kad prođe 20 dana, idi u planine da se kultivišeš. Došao je čas da napustiš ovu planinu.“
Kad sam napustio planinu na kojoj je moj učitelj živeo, naišao sam na još jednog kultivatora. Rekao mi je: „Prijatelju taoisto, ti u svom rancu nosiš nešto najdragocenije. Svetlo je i sjajno i povezuje direktno sa nebeskom palatom. Ali i dalje ti ostaje dug put. Plus, na putu stoji truli demon koji zahteva da mu se plati. Čuvaj se, prijatelju taoisto.“ Rekao sam: „Koji je to princip koji kaže da kultivacija treba da bude laka? Ja sam sasvim posvećen svojoj kultivaciji i imam učitelja koji me štiti. Jednom kad odbacim sve ometajuće misli, mogu da se kultivišem svim srcem.“ Kultivator odgovori: „Na obe strane Tri klanca Žute reke mogu se naći pećine. To je dobro mesto za kultivaciju. Tamo treba da ideš.“ Zahvalio sam mu se. Posle nekoliko koraka sam se osvrnuo, ali od kultivatora nije bilo ni traga, pa čak ni otisaka njegovih nogu. Pomislio sam: „To mora da je natprirodno biće iz tajne knjige kultivacije koju ću slediti. Dalo mi je znak.“
Do tada je bilo prošlo tri dana od časa kad sam napustio učitelja. Odjednom pomislih da bi trebalo da obiđem svoje rodno mesto. Mislio sam da će biti dovoljno vremena, pa sam se vratio kući obučen u ofucanu mantiju. Stigao sam da vrata i čuo nekog da kaže: „Madam (misleći na ljubavnicu) i njen sin su izašli.“ Čuvši ovo, okrenuo sam se i pošao. Od tada mi ništa u vezi kuće nije nedostajalo. Kad je trebalo da odem, opazio sam suseda kako se približava, noseći četvorogodišnju ćerku. Sused me nije prepoznao, ali ćerka me je pogledala i osmehnula se. Njen osmeh je bio neverovatno neiskvaren. Neočekivano, moje srce je bilo ganuto.
Iskoristio sam svoje natprirodne moći i stigao do Tri klanca na Žutoj reci. Pronašao sam pećinu koja mi se dopala i zatvorio ulaz pomoću natprirodne moći. Onda sam počeo da vežbam. Pre nego što ću početi da meditiram, zarekao sam se: „Odlučan sam da se kultivišem. Dok god ne okončam kultivaciju, zaričem se da neću odustati i nastaviću da sedim u ovoj pećini. Ako prekršim ovaj zavet, neka me grom ubije.“
Tokom procesa, nastavili su da se javljaju ometajući prizori. Video sam roditelje koji su mi prišli plačući, ali me to nije dotaklo. Čuo sam zvuk strašnog tigra kako se probija kroz zatvoreni prolaz. Mogao sam čuti njegovo disanje. Srce mije je ostalo mirno. Video sam zmaja kako je uleteo u pećinu i išao oko mene. Ostao sam nepomičan. Video sam nebeske devojke kako preda mnom ostavljaju hranu i piće u pećini, ali me to nije dotaklo. Video sam službenike iz pakla kako mi prilaze i kažu: „Pođi s nama u podzemlje da ti precrtamo ime iz registra pakla. Onda se vrati da se kultivišeš.“ Kao ranije, ostao sam nepomičan. Pred mojim očima pojavljivale su se sve vrste ljudi, besmrtnika, utvara i zveri s neba i zemlje. Nisam bio zbunjen i nisam imao sumnji. Nisam ustajao, šta god se dešavalo. Jednom sam začuo bizaran zvuk cepanja tanke košulje, ali nisam otvorio oči. Radosti kultivacije takođe su se dešavale. Video sam sebe kako tumaram po nebu, leteći nezamislivim brzinama. Planine, reke i Zemlja živopisno su se ukazivali pred mojim očima. Maglovito sam osećao ogromnost svog tela i da bi u njega mogle visoke stati planine i duge reke.
Jednog dana ukazala se mlada devojka, s rečima: „Ja sam devojčica koja je živela u tvom susedstvu. Mi imamo sudbinsku vezu. Sada imam 16 godina i žudim da vežbam kultivaciju. Želim da te uzmem za svog učitelja.“ Nisam progovorio. Rekla je: „Od malena sam mogla da vidim mnoge bizarne stvari, pa nemam vezanosti za ovaj svet. Viša bića su mi stalno ukazivala da bi trebalo da se kultivišem. Kasnije mi je jedno više biće pomoglo da te pronađem. Želim da se kultivišem. Tražim da me učiš.“ Pretvarao sam se da ne čujem i ostao sam nepomičan.
Svaki dan devojka bi došla i ostala na sat vremena. Nekad bi ostala bez reči, a nekad bi pričala. Ovo je radila četiri godine. Jednog dana devojka dođe, ne izusti ni reč, i sede pored mene da meditira. I dalje sedeći, na kraju se navali na zid pećine i ostade tako do noći. Onda leže postrance i zaspa. Ceo dan nije ni reč rekla. Kultivisao sam se puno godina i mogao sam videti kroz sve stvari i sudbinske veze ovog sveta. Ali ovo nisam shvatao. Ovo je bila prava devojka od krvi i mesa. Nije bila duh, niti demon, niti je bila zla. Bio sam zapanjen.
Jednog dana, devojka klekne pred mene i reče: „Kultivisaću se svim srcem. Ako me učitelj ne prihvati, nastaviću da klečim i neću ustati, makar umrla od gladi. Zaričem se da neću ustati.“ Klečala je tu dugo vremena, trpeći bol. Iako su mi oči bile sklopljene u meditaciji, mogao sam videti kako joj se koža naborava od bola. Bio sam odlučan da ovo tretiram kao demonsku iluziju, i ostao sam srca nedirnutoga.
Jednog dana mi devojka reče: „Đijang Cija je bio leteći medved u prethodnom životu. Hteo je da uzme Nebeskog božanskog praoca za svog učitelja. Ali Nebeski praotac je odbio da prihvati letećeg medveda jer životinjama nije dopuštena kultivacija. Taj leteći medved je imao jaku volju i klečao je pred njim ne pomerajući se. Nebeski praotac je zadremao. Kad se probudio, bilo je prošlo 800 godina. Telo letećeg medveda se već pretvorilo u pepeo, ali njegova duša se vrtela okolo na zemlji. Nebeski praotac je bio ganut i reče: „Idi i reinkarniraj se kao čovek i tada ću te definitivno prihvatiti.’“ Devojka doda: „Ja sada imam ljudsko telo i želim se kultivisati. Učitelju, zašto ne želiš da me prihvati? Kad umrem, ako se budem reinkarnirala kao kamen, izgubiću šansu za kultivaciju. Hoće li to tada biti tvoja krivica?“
Njene reči su me navele da malo razmisli. Ono što je rekla je imalo smisla. Ali ako je to demon koji me iskušava koristeći je da me zbuni, ako ustanem, definitvno ću umreti u pećini. Bolje da pazim.
Nastavio sam meditirati kao inače, a onda sam ugledao prizor neiskvarenog osmeha male devojčice, a potom devojke preda mnom, suočene sa bliskom smrti. Pitao sam se šta da radim. Oklevao sam nekoliko dana. Ovo je već predstavljalo ozbiljnu smetnju za moju meditaciju. Odjednom u mojoj glavi se oglasi glas: „Imaš dve nedelje za odluku.“ To je bio vrlo snažan glas. Potom sam konačno mogao da uđem u ding. Devojka je nestala.
Dve nedelje prošle su vrlo brzo i pred mojim očima se ukazao niz zlatnih kineskih znaka: „Dan okončanja kultivacije je vreme smrti.“ Nisam shvatio da je potrebno da odbacim svoje ljudsko telo kad okončam kultivaciju. Pred očima mi se ukazala nebeska kočija, mada nejasno. Ugledao sam nebeskog ždrala i rajske dvorane. Bio sam u šoku kad sam ugledao jednu osobu među dvoranima kako ustaje. To je bila upravo devojka koja mi je dolazila u pećinu.
Bio sam sasvim iznenađen. U glavi mi se začu glas: „Brzo pogledaj onu koja kleči pred tobom. Spasi je. Ti imaš svoje mesto na koje ćeš otići.“ Otvorio sam oči i ugledao devojku. Kao ranije, ona je klečala, ali umirući. Slušajući glas, nisam ni pomislio već sam odjednom ustao.
U času kad sam ustao, ugledao sam nebo puno besmrtnika dok me posmatraju. Kao da su svi čekali ovaj čas. Jedan besmrtnik je odmotao svitak s mojim zavetom koji sam dao kad sam ušao u pećinu, dok je drugi pripremio električni cvet i udario me gromom. U tom času sam ubijen u pećini. Uzdigao sam se iz svog tela, a onda zastao u vazduhu. Telo mi je bilo lako i graciozno.
Video sam svoje izmučeno telo u pećini, pored te devojke. Ona je zapravo bila reinkarnacija komada rude magnetita sa neba. Taj magnetit se zvao Qi Zuoshi [što znači Stena koja stoji]. Kad sam ja započeo praksu, Qi Zuoshi se inkarnirala kao devojčica. Njen krajnji cilj je bio da me navede da ustanem. Ispunila je svoj zadatak, koji su joj poverili besmrtnici u gornjem svetu.
Ono što me je najviše začudilo je što sam ugledao drugog sebe, koji sija zdrav i živahan. Video sam da nosi sa sobom svakojake natprirodne moći. Video sam kako se uzdiže iz mog tela. Onda sam ugledao mog učitelja kako dolazi, i to moje drugo ja je kleklo pred njim. Učitelj je stavio to moje drugo ja na luan [mitska ptica slična feniksu] i poleteli su zajedno. Bio sam sasvim zbunjen.
Jedan besmrtnik mi reče: „Idi, odmah se reinkarniraj. Poseduješ beskrajnu slavu i veličanstvenost, pa ćeš u narednom životu uživati.“ Upitao sam: „Nisam se kultivisao zbog slave i veličanstvenosti. Zašto me moj učitelj nije poveo sa sobom? Ko je taj kog je poveo? Besmrtnik nije izustio ni reč. Drugi besmrtnik reče: „Treba brzo da ideš i reinkarniraš se. Ne gubi vreme. Dok me je drugi besmrtnik odvodio, čuo sam jednog kako kaže: „Ovo nije baš pravedno.“ Drugi odgovori: „Uvek se ovako radilo i tako je priređeno. Tu nema greške. Mada je ovaj kultivator bio svedok događaja, njemu nije jasno šta se događa. Jednom kad mu se mozak očisti, zaboraviće ovo.“
Kad sam ovo čuo, odjednom sam osetio turobnu i bolnu prazninu koju reči ne mogu opisati. Preispitao sam svoju kultivaciju. To je bilo nešto apsolutno teško. A krajnji ishod je reinkarnacija. To je bilo osećanje krajnjeg beznađa i očaja. U tom času sam pomislio na mnoge stvari. U tom stanju, moj način razmišljanja je bio apsolutno otvoren i izuzetno aktivan. Uspeo sam da sagledam logiku mnogih stvari povezujući ih u celinu i pretpostavljajući šta se desilo. Znao sam da je to što sam shvatio tačno.
Prisetio sam se vremena pre nego što sam prihvatio taoistu za svog učitelja, kad sam začuo glas: „Marljivo vežbaj kultivaciju. Ne misli o povratku kući.“ Prisetio sam se glasa koji sam čuo pre nego što sam umro: „Brzo, misli na onu koja kleči pred tobom. Spasi je. Ti imaš svoje mesto gde ćeš otići.“ Isti taj glas je izgovorio obe stvari. U kritičnim trenucima, te misli i glasovi su dolazili iz mene. Može li biti da su dolazili od tog mog drugog ja, da je ono manipulisalo mojim mislima i upravljalo mojim telom?“
Pomislio sam: „Marljivo sam vežbao kultivaciju s krajnjim ishodom u vidu reinkarnacije, a neki drugi život je dobio Prave plodove. Ko je on? Da li je taj drugi život pozajmio moje telo da bi se kultivisao? To je ono što se desilo, zar ne? Moj učitelj je rekao da je promenio moj životni put, ali zapravo je promenjen životni tok te druge osobe, jer ja i dalje treba da se reinkarniram, zar ne? Učitelj je rekao da je priredio moj put kultivacije. Je li moja kultivacija osuđena na neuspeh kao takva, i je li moj zavet da ću umreti u pećini, kao i taj kamen [misli se na devojku] nešto što je odavno bilo priređeno? Sve je bilo udešeno i ja sam samo sledio aranžmane. Onaj ko je sve dobio je onaj drugi, zapravo. Nije li ovaj aranžman jednostavno previše bezdušan? Nisam li iskorišćen?
Niko nije mogao potvrditi moje pretpostavke, niti je iko ponudio ikakve odgovore na moja pitanja. Ubrzo sam se reinkarnirao.
Tri godine su prošle otkad sam ovo saznao. Nevoljno sam napisao ovaj članak. Iako sam ga skoro bio napisao, u času kad sam stigao do dela kad umirem u pećini, prekinuo sam pisanje na duže vreme. Suviše je bilo bolno. Nisam hteo da to pretočim u reči. Na kraju sam uložio velik napor da završim ovaj članak, jer sam smatrao da to izbegavam ne želići da uzburkam svoja bolna sećanja. Nisam želeo da se suočim sa beznadnošću i bolom koji sam u to doba osećao.
Probudila su se, takođe, i sećanja iz mojih prošlih života kao kultivatora. Sećam se kad sam počeo da vežbam Falun Dafu, da sam pročitao u “Objašnjavanje sadržaja Falun Dafe,” kako Učitelj kaže:
„U Tao-školi se podižu samo jedan ili dva učenika, i samo jedan prima pravo učenje. Oni su zaista strogi prema svojim učenicima, i tuku učenike zbog bilo čega. Njih ne zanima možeš li to izdržati ili ne, jer na njima je da te nateraju da uspeš. Zato obično primenjuju nasilne metode, poput svezivanja nogu učenika i vezivanja ruku iza leđa - tako da se sami ne možete osloboditi, čak ni u ležećem položaju. Tako su neki ljudi pretrpeli toliki bol da su se onesvestili. Tako su neki u prošlosti činili; u to doba, kultivacija je bila zaista teška.” Objasnjavanje sadrzaja Falun Dafe
Bio sam duboko ganut pročitavši ovaj pasus. Čitajući, pravio sam grimase, osećajući tu vrstu bola u svom srcu, bol i patnju koju sam zapravo doživeo. Srce mi je drhtalo. Kad sam u Džuan Falunu pročitao odeljak “Onaj ko vežba kultivaciju dobija gong,” osetio sam neizmernu zahvalnost prema Učitelju, kakva se rečima ne da opisati. Suze su mi curile nekontrolisano. Bo sam toliko ganut činjenicom da sada mogu istinski da vežbam kultivaciju, da mogu da se vratim kući. Osećam da cenjeni Učitelj zbilja dobro postupa sa svojim učenicima.
Praksa kultivacije u prošlosti je uključivala toliko patnje, ali ipak nije bila prava kultivacija samog sebe. “Kamena devojka” iz priče jednom je postojala na 28-om nebeskom nivou. Ja sam je slučajno bacio u vodu. Pre toga je bila na posebnom mestu, na kom je mogla da upija esencijalnu energiju neba i zemlje, ali kad je upala u vodu, nije mogla izaći van. U vodi je počela jako da se jedi na mene. Zato se povinovala aranžmanu besmrtnika i reinkarnirala se kao devojka, koja treba da me navede da ustanem. Izgleda da se sve u praksi kultivacije dešava s razlogom. Ništa nije slučajno.
U Dafa kultivaciji, naš cenjeni učitelj Li nam je dao sve najbolje i obezbedio dobrodušna razrešenja za sav jed i mržnju. Šta više, Učitelj nas štiti i spašava nas. Pa kako da ne budemo marljivi? Osim toga, Učitelj je jasno naznačio mehanizam i ishod učenja Fa:
“Kultivišete sa srcem koje ste ranije imali i uspeh je zagarantovan. Fa predavanje na svetski Dan Falun Dafe
Ovo sam napisao da bih podsetio kolege praktikante da su u prošlosti, kultivatori koji se nisu dobro vladali, gubili svoj život. I bez obzira kako su se kultivisali, sporedna duša se kultivisala, prema aranžmanima nekad davno postavljenim. Kultivisala se i kultivisala… Ipak, glavna duša nikad nije mogla dobiti Prave plodove. Kultivisala se uzalud i služila je kao nosilac za drugo biće. Zato treba da cenimo sudbinsku šansu da se kultivišemo u Dafi, i istinski kultivišemo sebe, bezuslovno tragajući unutar sebe. Dobrom kultivacijom sebe, zaslužićemo da nas Učitelj milostivo spasi i konačno ćemo se vratiti svom domu na nebu.
