Nekoliko članova moje porodice i ja vežbamo Falun Dafu i nedavno smo diskutovali o kultivaciji. Neki vežbaju samo godinu ili dve. Jedan koji vežba preko 20 godina je izrekao nešto što me dotaklo. Rekao je: „Treba se staviti na najnižu poziciju i održavati skromnost.“
Razmišljajući o svom ponašanju, shvatio sam da sam podbacio u ovom smislu. Često pišem članke za praktikantske web stranice i često čineći to potvrđujem sebe. Moje vezanosti za ushićenje i hvalisavost bi isplivale svaki put kad se objavi jedan od mojih članaka.
Znam da su ushićenje i hvalisavost vezanosti za samopotvrđivanje i da jedan praktikant treba da ih odstrani. Slao sam ispravne misli da ih odstranim, ali vezanosti su se ponovo pojavljivale svaki put kad bi mi članak bio objavljen. Ponovo bih slao bih ispravne misli da ih odstranim. Ovo se nastavljalo u ciklusima. Osećao sam se bespomoćno.
Ovo me je dugo mučilo. Pomoglo mi je ono što je rekao moj kolega praktikant: „Treba se staviti na najnižu poziciju i održavati skromnost.“ Ukazalo je na koreniti uzrok moje ljudske vezanosti.
Ja sam samo sićušan život u ovom univerzumu. Moja sposobnost da napišem članak ili učinim nešto za Dafu postoje zahvaljujući mudrosti i sposobnostima dobijenim od Učitelja. Ja sam ništa bez Učitelja i Dafe. Pred Učiteljem, ja sam najniži, najskromniji život. Staviti sebe na najnižu poziciju i održavati skromnost je fundamentalni način razmišljanja potreban kultivatoru da bi se istinsku kultivisao. Jasno je da je ovo nešto što ja treba da radim. Čini mi se da je ovo za mene početna točka iz koje mogu oceniti svoje stanje kultivacije i imati poštovanja prema Učitelju i Dafi.
