Tokom 23 godine moje kultivacije u Falun Dafi, bio sam svedok mnogih čudesnih stvari. Moja žena je ozdravila od angine pektoris i od tada nije bolovala. Ja sam ozdravio od crevne erozije i više me ništa ne boli. Znam da me učitelj Li, osnivač Falun Dafe, stalno štiti. Iako smo žena i ja sada u osamdesetim, izgledamo mnogo mlađi.
Nebeski ratnici
Kad sam bio mali, živeli smo na selu. Jedne noći, ležao sam na svom kangu krevetu od zagrejanih cigala, ali nisam mogao zaspati. Pogledavši kroz prozor, ugledao sam čoveka na nebu u sivo-belom oklopu, s tri oštra mača iza leđa. Gledao je u mene. Iza njega je bilo još nekoliko ratnika istog opisa. Podsetili su me na Yue Feija (1103-1142), generala iz Song dinastije, i njegovu vojsku. Ovaj prizor me je godinama kopkao jer nisam mogao objasniti kako sam ovo doživeo.
Jedan rođak je došao da me poseti 1996, i dao mi je primerak Džuan Faluna, glavnog učenja Falun Dafe. Pročitavši „O Dafi “ – uvod u Džuan Falun, i prvu lekciju, moje srce iznenada je osetilo ogromnu radost – neobjašnjiva misterija koja me je godinama uznemiravala je konačno rešena. U toj knjizi sam pronašao odgovor! Gledajući fotografiju učitelja Lija, osećao sam da sam ga ranije negde već sreo. Zato sam rekao rođaku da želim da zadržim knjigu. Takođe sam zatražio da dobijem ostale knjige Učitelja.
Dafa me uči mnoge stvari – shvatam da svi imaju nebesko poreklo. Mada se na ovom svetu stvari čine haotične, sve se dešava s razlogom, i stvari na ljudskom svetu priređuju viša bića.
Zaštićen u nesreći
Od početka progona Falun Dafe 1999, Komunistička Partija Kine (KPK) kleveta Dafu, izmišljajući priče i trujući umove ljudi. Kao neko ko je imao koristi od Dafe, verujem da imam odgovornost da pomognem ljudima da shvate ta je Dafa zaista. Radi ovog sam instalirao satelitske antene ljudima, kako bi mogli da gledaju NTD TV, medij izvan Kine koji emituje necenzurisane informacije o Kini.
Jednog dana dok sam bio na putu da postavim antenu za klijenta, udario me je auto. Mada ne znam kako se to tačno desilo, znao sam da mi neko pridržava glavu i tiho brine o meni.
Nisam se mogao pomeriti i tako nisam mogao da se okrenem da vidim ko mi drži glavu. Osećao sam kao da su mi mišići, kosti i tetive razdvojeni, ali ipak je moj um bio trezven – bio sam vrlo miran i savršeno bezbrižan.
Kad sam prenet sa strane puta, zapazio sam da mogu da sedim, ali nisam shvatao kako, budući da mi je telo bilo tako mekano. Ne znam kada je čovek dobra srca otišao, niti kako je izgledao. Kasnije mi je palo na pamet da je Učitelj možda taj koji me je zaštitio.
Kolega praktikant, koji je sa mnom trebalo da obavi instalaciju antene, me je čekao. Da ne bi previše čekao, ja sam hteo da ustanem, ali nisam mogao. Tako sam pomislio da ako pomerim prste na nogama, onda ću moći da osetim stopala, i noge će mi biti spremne da hodaju. Odjednom sam ustao i vrlo brzo počeo da hodam. Posle sam se popeo uz stepenice, ne držeći se za ogradu. Iako su mi noge i stopala i dalje drhtali, popeo sam se sve do 6. sprata bez ičije pomoći.
Učitelj je rekao:
“Zapravo, puno je prepreka kad neko želi da se kultiviše – u pravoj kultivaciji naprosto se ne može uspeti bez zaštite moga fašena. Čim kročiš na vrata, van, život ti može biti ugrožen.” (Predavanje 6, Džuan Falun)
„Šta se duguje mora se vratiti, pa se zato za vreme kultivacije mogu desiti neke opasne stvari. Kad se ove stvari dese, međutim, vi se nećete plašiti, niti će biti dopušteno da se nađete u pravoj opasnosti. ” (Predavanje 3 Džuan Falun )
Učitelj mi je pridržao torbu
U novembru 2011, putevi su nekoliko dana bili zamrznuti. Nadao sam se da će se sneg uskoro otopiti, da bih mogao da izađem napolje da objašnjavam istinu o Dafi. Četvrtog dana, odjednom mi je palo na pamet da bi bilo dobro da izađem noću da delim Dafa materijale, budući da neće puno ljudi biti napolju.
Posle večere, uzeo sam 200 stonih kalendara, stavio ih u dve torbe zajedno sa Dafa flajerima, i jednu sam obesio o rame, dok sam drugu stavio na bicikl. Cilj mi je bio da podelim ove kalendare porodicama u selu oko 10km udaljenom.
Nisam mogao voziti po zaleđenom putu, pa sam gurao bicikl. Odjednom mi je spala torba sa ramena, pa sam morao da stanem i pokupim kalendare.
Stigavši u selo, počeo sam da dostavljam kalendare domaćinstvima, krenuvši s jednog kraja sela. Na kraju ulice, rekao sam sebi da na drugoj strani ima još kuća. Okrenuo sam se i u tom času ugledao fašen Učitelja. Pridržavao je torbu na sedištu mog bicikla da ne bi skliznula. Bio sam ganut i shvatio sam da je Učitelj uvek sa mnom i da me sve vreme čuva.
Podelivši sve kalendare, povezao sam bicikl kući, jer put više nije bio klizav. Kao da me je neko gurao otpozadi, kad sam stigao kući oko 11 uveče, nisam osećao umor.
