Imam vezanost za zameranje, koja mi je prouzrokovala puno patnje. Kada sada govorim o ovom zameranju, shvatam da sam bio više zainteresovan za opremu nego da se ophodim prema drugima saosećajno.
Bio sam tehnički savetnik, putovao sam kako bih pomogao u popravci i održavaju opreme. Prvo, u početku sam učio starije praktikante kako da koriste štampače. Na osnovu njihovih sposobnosti, učio sam ih korak po korak, i pomagao im da to isprobaju nekoliko puta. Ali oni su redovno pravili greške, gubio sam strpljenje, počeo da se žalim na njih i da im prigovaram, posebno kada bi pokvarili opremu. Moje zameranje prema njima je ponekad bilo veoma jako, a ti praktikanti su izgledali kao dete kome je rečeno da je učinio nešto pogrešno.
Bio sam svestan da treba da se promenim. Ali kada bi se problem ponovo pojavio, na primer kada bi se toner istrošio čak i nakon nekoliko podsećanja, ili bi se štampač ponovo zaglavio, naljutio bih se. Govorio sam stvari poput: "Vaš dom izgleda tako uredno i čisto, pa zašto činite da je oprema ovako prljava?" i „Zar ne možete malo da očistite opremu? Da li razumeš?" Rekao bih to bez ustezanja.
Zameranje se manifestovalo poput duha. Ponekad bi bilo veliko, ponekad malo. Imalo je nivoe. Postajalo bi jače kada bi vezanosti bile jače. To je bilo veoma negativno i činilo je da osećaj bude preteran. Kada bih se smirio, shvatio bih da to zameranje ne dolazi od mene. Da je to vrsta materije sastavljena od mojih vezanosti.
Našao sam da imam četiri nivoa zameranja. Prvi nivo je proizlazio iz mog stava. Kada bih video nešto što nije po mojim standardima, prigovarao bih u mislima. Kada bih video da se toner istrošio ili je mašina, izgledalo mi je nepoštovanje saobraćajnih pravila. Prigovarao bih u sebi: ,,Zašto ne sledi pravila, zašto je njegovo pamćenje loše, zašto nije pažljiv sa detaljima, zašto ne sledi uputstva itd.“ Zameranje je obično bilo neverbalno, i mogao sam to kontrolisati.
Na drugom nivou, prigovaranje je bilo verbalno. Ne bih mogao a da ne pokažem svoja osećanja. Čak bih bio nepristojan prema starijim praktikantima.
Na trećem nivou, raspravljao sam se sa ljudima. Istakao bih konkretne stvari. Ponekad bi to zameranje bilo još više negativno.
Razmišljao sam da do četvrtog nivoa, možda više neću želeti da odgovorim na njegov zahtev za pomoć. I čak bih mogao da izbegnem da ga vidim lično. Srećom, još nisam dostigao ovaj nivo. Kako mogu mrzeti kolegu praktikanta?
Ponekad sam se pitao odakle je ovo zameranje dolazilo. Nakon učenja Fa, shvatio sam da je to možda zato što čuvam sopstvene interese po navici, svoj način razmišljanja ili druge vezanosti. Bio sam veoma sebičan i nisam razmišljao o drugima.
Neki praktikanti imaju blizu 80 godina, ali oni još uvek uče kako da koriste kompjuter i da štampaju. Najmlađi sam tamo. Ali nisam hteo da budem strpljiv i pomognem im. Emocije i sebičnost su kreirali ovo zameranje. Nisam imao dovoljno saosećanja da brinem o njihovim potrebama.
Rekli su mi da sam preterano samouveren i da nisam dobar lider. Mislio sam da su to govorili zato što znam kako se koristi oprema. Nisam uzeo u obzir druge koji nikad nisu koristili takve stvari, da je to teško za njih. Prosuđivao sam stvari na osnovu svojih standarda. Ako me drugi ne bi pratili ili udovoljavali mojim standardima, postao bih ljut i ogorčen. Drugim rečima, ljudi bi morali da se slože sa mnom. Davanje prevelikog značaja sebi, negativan predodređeni odnos ili karma mogu stvoriti zameranje. Trebao bih iskoristiti svaku šansu da eliminišem ovu vezanost, ali sam propustio toliko prilika. Nisam gledao unutra - samo spolja.
Učitelj kaže:
,,Zlobna osoba rađa se usled ljubomore. Iz sebičnosti i srdžbe ona se žali na nepravde nanesene joj. Dobra osoba uvek ima srce puno milosti. Bez nezadovoljstva ili mržnje, ona muke prima kao radost. Prosvetljena osoba nema nikakvih vezanosti. Ona tiho posmatra ljude sveta izgubljene u iluziji.Bitno za dalje napredovanje
Nadam se da ću uspeti da otklonim ovo zameranje i da umesto toga imam saosećanje. Tada ću se poboljšati i dostići viši nivo.
Molim vas ukažite ako je nešto neprimereno.
