Epidemija kornavirusa je proširena u Wuhanu, i praktikati osećaju hitnost u spašavanju živih bića. Ujutro 4. februara 2020, otišla sam u veliki stambeni kvart da podelim flajere za objašnjavanje istine.
U tom kvartu su bile tri kapije. Najveća kapija, na jugoistočnoj strani, je bila već zatvorena obojenim čeličnim poklopcem. Druga kapija je bila zatvorena. Kada sam stigla do treće kapije, činilo se da je zatvorena, a ispred je bilo parkiran red auta. Pitala sam se šta da radim. Zatim sam videla da nema panela od crvenih čeličnih pločica. Ovaj panel nije bio zakačen. Bila sam uzbuđena, jer mi je to izgledalo da mi Učitelj pomaže. Ušla sam u stambeni kvart i podelila sam flajere u četiri zgrade.
Te noći, ponovo sam otišla u taj kvart i htela da postavim plakat sa porukom kako se zaštititi za vreme epidemije. Ali vrata kroz koja sam prošla ujutro sada su bila zatvorena. Jedan čovek mi je rekao da uđem sa stražnje strane, ali tamo je bilo nekoliko čuvara. Jedan čuvar me pitao da li imam propusnicu. Pitala sam ,,zašto propusnicu”? Dozvolio mi je da uđem kada je video da imam više od 70 godina. Postavila sam po jedan plakat na ulaz svakog sprata bez ikakvih problema. U ovom kvartu je bilo preko 50 vrata. Bilo je prilično kasno kada sam završila, pitala sam se hoću li moći otići kroz kapiju na koju sam ušla. Druga misao je bila, znam da mi Učitelj pomaže, pa treba da požurim i završim posao.
Osećala sam se smireno, i dok sam postavlja plakate mislila sam: ,,Ljudi molim vas dođite i vidite plakate. Govorite stihove i širite ih, i bićete spašeni...” Na kraju sam došla do kapije na jugoistoku. Stavila sam poster sa svake strane kapije, zatim sam našla da jedan ugao obojene čelične pločice nije zaključan. Gurnula sam ih i imala sam dovoljno prostora da izađem napolje. Osetila sam olakšanje. Hvala, Učitelju, što ste ovo aranžirali za mene. Trebala sam da požurim i da završim zadnju zgradu. Već je bilo blizu 21h. Nakon što sam završila otišla sam do kapije. Ispred kapije je bio veliki trg sa jakim osvetljenjem. Tamo nije bilo nikog. Osećala sam se tako srećno i ponovo sam se zahvalila Učitelju u svom srcu.
Sutradan sam postavljala plakate u drugom kvartu. Unutra je bilo nekoliko pod kvartova, sa preko 20 zgrada u svakom pod kvartu. Bilo je to komplikovano područje. Otišla sam tamo tokom dana da vidim ulice. Čuvari su bili na kapijama. Pronašla sam jednu usku stazu iza nekog pod kvarta. Osetila sam olakšanje kada sam našla dve kapije koje bih iskoristila za izlazak. Ali te noći te dve kapije su bile zaključane. Bio je ulaz u drugom velikom pod kvartu, ali postojale su nekoliko kamera iznad ulaza. Osetila sam strah i nisam mogla da uđem. Te noći sam postavila samo 30 plakata.
Pogledala sam unutra. Prve noći moje misli su bile ispravne. Jedino sam mislila o spašavanju ljudi, pa je Učitelj rešio problem za mene. Druge noći sam planirala unapred i obuzeo me strah. Koristila sam ljudske metode.
Učitelj kaže:
,,Ponekad kad vi, narode, mislite o nekoj temi, formirate jednu vrstu navike: „Želim da učinim to i to... evo kako ću to da učinim... evo kako ću to da učinim.“ Puno mozgate o tome, do tačke kad smatrate da ste sve pokrili na zadovoljavajući način. Ali kad prionete da to obavite, prave, stvarne situacije mogu se razlikovati na mnogo načina, i vaš plan zapravo neće uspeti (smeje se). A kad ne uspe, vi ponovo krećete da mozgate. Ne treba ovako da radite. Imajte ispravne misli! Kako god mislili da nešto treba učiniti, samo napred, učinite to, a kad naiđete na probleme, prirodno ćete znati kako da ih rešite. Ako su vam ispravne misli snažne, sve će glatko proći, i garantovano je da će vam dobro ići.” (Predavanje Fa na konferenciji III)
Kroz gore navedenu situaciju sam dobila bolje razumevanje Učiteljevog Fa. Svaku svoju misao moram održavati čistom. Moram da promenim moje ljudske prestave, misleći iz perspektive Fa, i raditi stvari ispravno i sa božanskim mislima.
