Dok sam bio mlad čitao sam budistička sveta pisma. Nakon što sam odrastao, čitao sam stotine knjiga na različite teme i prisećao bi se dosta toga što je bilo u njima. Govorili su mi: ,,da sam vrlo sposoban” i bio sam poprilično zadovoljan tom pohvalom. Kada sam počeo da vežbam Falun Dafu, bio sam zadivljen veličinom Dafe. Vezanosti su postepeno slabile, ali ih nisam fundamentalno otpustio. Moja vezanost za ,,sposoban” nije bila u potpunosti otklonjena.
Pre nego što je počeo progon, već sam jednom recitovao Džuan Falun. Nakon 20. jula 1999. imao sam ispravne misli i sve mi je išlo glatko bez teškoća zbog čvrstog temelja u učenju Fa. U to vreme, svi su bili zbunjeni šta da rade. Učitelj je rekao u Hong Yin:
,,Ispravan Fa širi se,
Tisuće demona blokiraju,
Spašava bića,
Predodžbe mijenja,
Degenerirano propada,
Svjetlo i sjaj pokazuje.”
(Novi život, Hong Yin)
Shvatio sam ovo momentalno. Zar nas nisu ometale hiljade demona? Da bi smo rešili ovo moramo promeniti predstave živim bićima i poboljšati njihove misli. Da nema loših misli u njihovim umovima, zar se ne bi pojavila svetlost? Prosvetljena bića spasavaju živa bića. Iz dubine srca sam shvatio da moram da objašnjavam istinu.
U početku, moja početna osnova je bila čista, i pošto je u mom okruženju pritisak bio intenzivan, nisam se usudio da išta zanemarim i radio sam stvari u skladu sa Fa. Kada sam nailazio na sukobe, gledao sam u sebe. Bilo je perioda kada mi je um bio širok i sve je izgledalo jasno i rešivo. Sve vreme su stvari išle glatko, bez obzira kakve bi se situacije pojavile lako bi ih rešavao.
Kada sam postao preokupiran stvarima, manje sam počeo da učim Fa, i postepeno sam razvio sve više ljudskih predstava. Uvek bih imao opravdanje pred sobom, poput: ,,Ovo se neće uraditi bez mene. Prvo moram ovo završiti. Ja sam veteran praktikant, pa i ako učim manje mogu to uraditi sa sopstvenom sposobnošću, itd.” U to vreme, kolege praktikanti su zavisili od mesta gde se nalaze materijali, a mesto je zavisilo od koordinatora. Oni koji su imali veće sposobnosti su imali više posla i postali su sve zauzetiji.
U početku sam bio anksiozan zbog manjeg učenja Fa. Obzirom da je ovo trajalo dugo, rekao sam sebi da je ovaj problem hitan, ali u stvari i dalje ga nisam rešavao. Kako sam manje učio Fa, radio sam stvari kao obično ljudsko biće. Sve vrste predstava i sve vidljive i nevidljive smetnje su se pojavile. Činilo mi se da mi je inspiracija blokirana, um mi je ponekad bio spor i jako uznemiren. Um mi nije bio stabilan kao što je to bilo u početku. Koristeći obične veštine za rešavanje problema, izgledalo je da rešavanjem jednog problema drugi se pojavi itd. Jednostavno sam se izgubio radeći stvari, a moja vezanost za sposobnošću i činiti stvari je dovelo da to zanemarim. Teškoće sa kojima sam se susreo, smatrao sam za prepreku koju treba prevazići. Retko sam dobijao nagoveštaje i dugo sam ostao na istom nivou.
Što sam više bio vezan za stvari koje radim, stare sile su me više pretrpavale i više ljudi mi je tražilo pomoć. Bilo je sve više da se radi. Izgledalo je da se stvari razvijaju dobro, ali moje kultivaciono stanje je sve više opadalo, a moja situacija je sve više postala opasna. Bilo je to kao guranje teškog automobila. Počeo sam gurati automobil napred, ali kasnije bih ga morao vući, i na kraju sam prestao jer sam postao previše iscrpljen. U stvari, to je bilo kada bi se nešto loše dogodilo. Inteligencija nije prepreka za bića u drugim dimenzijama. Čak i kada su stvari izgledale sigurne i ispravne, upadao bi i dalje u velike probleme.
Čak i nakon što sam nailazio na ove probleme, i dalje nisam mogao izaći iz navika ,,raditi stvari”, i još uvek nisam znao kako da radim stvari dobro. Pod tako jakim pritiskom, postao sam iscrpljen. Pa kako sam mogao garantovati dobro učenje Fa?
Kasnije, nakon što sam postao zauzet svakodnevnim obavezama, pomislio sam da gubim previše vremena na taj posao, želeo sam da prvo učim Fa i potvrdim Dafu. Kao rezultat, stvari su se odjednom promenile i razrešile, kao da je ispred mene bio zid koji je odjednom nestao.
Nakon što sam iskusio ovaj fenomen nekoliko puta (gde promene misli dovode do promene situacije), shvatio sam da su ljudski poslovi iluzorni aranžmani. Dobro učenje Fa rešava sve probleme. Sve dok učim Fa svim srcem i ispravljam sebe u skladu sa Fa, okruženje će se menjati u skladu sa mojom kultivacijom.
Počeo sam da razumem kolege praktikante koji dobro uče Fa, i da su zaista sjajni. Ne ometaju ih iluzije i veruju u potpunosti Dafi i Učitelju. U suprotnom, kada mislim o sopstvenim problemima, nisam mogao da ne budem opsednut običnim ljudskim sposobnostima. Površno sam učio Fa i postao zbunjen iluzijama ljudskog društva, što je pokazalo da nisam u potpunosti verovao u Dafu.
Naše sposobnosti i karakteristike su prenesene iz starog univerzuma. Tek nakon što budu ispravljeni i asimilirani s Dafom u ovom Fa ispravljanju, oni se mogu uspostaviti u novom univerzumu. Neispravljene sposobnosti su besmislene za budućnost i biće dezintegrisane sa starim silama. Ako mi dolazimo na svet samo da bi pokazali naše sposobnosti, nećemo ništa postići. I biće kao da ništa nismo radili celo vreme.
Nisu li se tako stare sile umešale u Fa ispravljanje? Stoga, bez učenja Fa i ispravljanja svega prema Fa, pokazivanje sposobnosti može nas odvesti putem koji su aranžirale stare sile. Vezanost za sposobnosti postaje povodac kojim nas stare sile mogu kontrolisati. Ako ga ne možemo pustiti, ne možemo biti bez smetnji od strane starih sila.
Uvideo sam da su obične sposobnosti poput mača s dve oštrice. Ako ih koristimo u skladu s Fa, možemo uraditi dobre stvari koje drugi ne mogu uraditi. Ako ih ne koristimo u skladu s Fa, možemo učiniti štetu koju drugi ne mogu.
U potvrđivanju Fa, treba da koristimo naše sposobnosti bez rezerve, i moramo kultivisati naše misli da budu čiste i besprekorne, kako bi se naše sposobnosti mogle uspostaviti u novom univerzumu. Navedeno je moje lično iskustvo i razumevanje sposobnosti.
