Pozdrav poštovanom Učitelju! Pozdrav, kolegama praktikantima!
Želim podeliti neka svoja razumevanja koja sam stekao u vezi rada svim srcem.
Za praktikanta može biti pomalo teško uravnotežiti različite uloge i odnose koje imamo u životu: muž, otac, sin, brat, prijatelj, kolega, praktikant.
Moje razumevanje: bitno je uravnotežiti te uloge dobro dok ujedno te uloge igramo iskreno.
U mom profesionalnom životu, naučio sam da se može efikasno slediti pravilo 80/20: postići 80% rezultata uz 20% napora. To je samo davanje prioriteta stvarima i postizanje praktičnih rezultata. Međutim, sada mislim da je za postizanje dobrih rezultata potrebno dati 100% srca.
Verujem da kada se neko unese 100% srcem, svi aspekti života se mogu ujediniti i stvoriti sjajne rezultate i prilike za poboljšanje, kako sebe tako i okruženja. Kada se svi aspekti ujedine i kada praktikant uspe da njegovi talenti procvetaju na svim poljima, tada elementi iz svih tih polja mogu delovati zajedno, i tada je: „l’union fait la force” (francuski izraz koji znači stvaranje jedinstva kroz snagu).
Nedavno sam bio uključen u projekat povodom predlaganja novog zakona u belgijskom parlamentu.
Zapravo, projekat je pokrenut bar delimično zahvaljujući učinku koji sam spomenuo. Nekoliko aspekata mog života i nekoliko uloga koje su se ujedinile, dovelo je do otvaranja vrata i prilike su se pojavile. Ovo je uključilo moju ulogu profesionalnog savetnika u oblasti zdravstva, moj odnos sa tazbinom, moje učešće u društvenim događajima i ljude koje sam tamo upoznao, moj odnos s lokalnim političarom iz grada i, naravno, moju ulogu kao praktikanta. Sve ove stvari su se spojile i dovele do početne tačke pravnog projekta sa političarima iz različitih političkih partija.
Tokom projekta pokušao sam uključiti više praktikanata, od kojih neki nisu bili aktivni tokom poslednjih godina. Zamolio sam drugog praktikanta da koordinira projektom, ali ovo mi nije bilo lako da radim.
Bio je to izbor koji sam doneo na početku projekta, a bilo mi je drago što mi je izmakla koordinacija nekoliko tačaka u projektu. Još uvek sam osećao da većina napretka u projektu zavisi od mene, a ponekad sam bio frustriran što praktikanti pokušavaju naći probleme umesto rešenja. Ipak sam bio sretan što sam prošao kroz taj postupak i mogao sam iskreno videti prednosti zajedničkog prolaska kroz njega.
U nekoliko navrata nisam bio baš siguran koji je najbolji korak napraviti, a u svakoj od tih tačaka je koordinator projekta uspeo pronaći dobre predloge koje sam jednostavno mogao slediti, a koji su potom rezultirali korakom napred za projekat. Praktikanti koji su radili zajedno i rezultate koje smo postigli izgledali su mi kao još jedna manifestacija „l'union fait la force."
Jednom, malo pre važnog glasanja u belgijskom parlamentu, nekoliko praktikanata je počelo iznositi primedbe koje su izgledale problematične za mene. Izgledalo je kao da ne podržavaju projekat i žele da postave uslove poslanicima parlamenta, poput: „Samo ako takav zakon podržavate ovim stavom i ovim razmišljanjem, želimo da glasate za njega. Ako nemate ovo ili ono razumevanje, mislimo da se to ne računa." Bili smo blizu završne faze ovog projekta, pa mi je bilo prilično uznemirujuće da vidim da se ovako nešto događa.
Da budem jasniji, ovo što sam opisao je kako mi se činilo prema mom razumevanju i s moje tačke gledišta. Naravno da ne tvrdim da su to praktikanti namerno uradili. Međutim, tokom tog perioda projekta, bio sam u stanju da verujem u dobre namere kolega praktikanata, i bio sam u stanju da verujem u fundamentalnu pozitivnu prirodu čitavog procesa. Ovo je za mene bio još jedan trenutak početka zajedničkog rada.
To je bio trenutak kada sam trebao da verujem u kompleksne aranžmane Učitelja, koji je istovremeno uzimao u obzir sve aspekte kultivacionog puta praktikanta i sve aspekte spašavanja ljudi – predivan svet stvari koje se okupljaju, a koje ne mogu ni početi shvatati. Ovo prevazilazi bilo koji aspekt celovitosti koji mogu razumeti.
Nedavno je belgijski parlament jednoglasno usvojio zakon protiv trgovine organima i relevantnim zločinima. To je opšti zakon koji nije posebno usmeren na Kinu, ali odnosi se na rezoluciju Evropskog parlamenta iz 2013. godine kojom se osuđuje prisilno uzimanje organa u Kini.
Činjenica je da ovaj zakon usvojen jednoglasno na plenarnom zasedanju parlamenta i čini se da je prilično značajan.
Belgijski političari su poput belgijskog naroda, koji nije poznat po svojoj hrabrosti. U ovom slučaju niko od njih nije upotrebio snažne rieči da osudi Kinu, ali su se udružili i učinili pravu stvar. Odluka se nije temeljila na hrabrosti pojedinca, već na „L'union fait la force."
Uprkos maloj Belgiji koja je podeljena zemlja, bili su jednoglasni u Parlamentu. Ovo je retko i vrlo značajno. Izgledalo mi je kao da je jednoglasno glasanje predstavljalo celu zemlju, govoreći zlu: „Ne slažemo se s vama u prelasku ove linije. Iako poslujemo s vama, iako imamo političke i druge složene interakcije s vama, to je zaista naša stvar, i dalje nećemo ići mimo ovog puta." Bilo je to kao da izgovaraju u ime svih Belgijanaca: „Nećemo se s vama spustiti u pakao."
Na ovaj način, zakon je postao izjava male zemlje protiv prisilnog uzimanja organa u Kini. Barem sam tako shvatio u tom trenutku i to me je zaista dirnulo.
Setio sam se trenutka kada smo pre mnogo godina u Luksemburgu održali aktivnost objašnjavanja istine. Koliko znam, u Luksemburgu u to vreme nije bilo praktikanata. Naše aktivnosti na gradskom trgu i ispred kineske ambasade kao da su unosile malo svetla u mračno okruženje. Ovo mi je reklo koliko je važno za jedno područje da ima praktikante i koliko je važna uloga praktikanata za oblast u kojoj živi. Praktikanti mogu doneti svetlost oblasti u kojoj žive, oblasti za koju su odgovorni.
Ovim jednoglasnim glasanjem u belgijskom parlamentu, čini mi se kao da je cela zemlja sada obasjana s malo svetlosti, kao direktna posledica prisutnosti i aktivnosti praktikanata.
Nadam se da zakon koji je donet u Belgiji može poslužiti kao primer i inspiracija praktikantima i parlamentima u velikim i malim zemljama.
Još jedno iskustvo koje sam imao radeći svim srcem i „L’union fait la force“ je rad na projektu Shen Yuna poslednjih godina.
Učitelj je tražio od praktikanata da rade svim srcem. Kao koordinator projekta Shen Yuna u Belgiji, potrudio sam se da svaki praktikant ima priliku da učestvuje svim srcem.
Tokom godina, naši načini promocije su se razvijali i postali su sve bolji. U početku je izgledalo da zajednički rad svim srcem uključuje da praktikanti rade deo iste vrste posla. Sada, svaki praktikant daje svoj doprinos svim srcem tamo gde svoj talenat može najbolje iskoristiti.
Lično, ne uspevam uvek da radim iskreno 100% kao ljudsko biće i kao praktikant. Dosta često sam daleko od toga da budem povezan sa sobom i sa svim aspektima mog života u svim trenucima. Najistaknutije je u trenucima negativnih misli ili kad ne uspevam da prihvatim izazov ili nevolju.
Također, nisam uspeo uvek voditi Dafa projekte koje sam koordinirao na sto posto otvoren i jedinstven način. Iskreno se izvinjavam zbog toga svojim kolegama praktikantima. Možda mojim kolegama praktikantima može biti uteha da znaju da sam mogao naučiti i napredovati tokom tog procesa. Isto važi i za sve ostale koji su bili uključeni.
Snažno verujem u savršenstvo aranžmana koji je priredio naš Učitelj. Nadam se da ću u budućnosti imati malo više mudrosti da to imam na umu dok sam usred procesa učenja i transformacije.
Nedavno sam naučio još jedan aspekat toga kako raditi iskreno. Raditi iskreno podrazumeva i brigu o svim aspektima projekta na kojem radim. U političkom projektu o kojem sam govorio danas nisam se bio dobro pripremio za poslednji deo projekta: rad u medijima i praćenje političara nakon izglasavanja zakona. Mislim da bi boljom pripremom tih aspekata rezultat mogao biti i bolji, i moglo je doseći do više ljudi. Šta više, manje nego optimalna priprema ovih poslednjih koraka projekta dovela je do snažnog sukoba koji je iznenada izbio između mene i drugog praktikanta, rezultujući zbrkom, nepoverenjem i negativnim mislima.
Iznenadilo me je koliko stvari brzo mogu postati loše ako ne obratimo pažnju na svaki aspekt projekta, uključujući i poslednje korake. Trebalo je da znam. Učitelj je to već nekoliko puta objasnio i dao nam primer sa Shen Yunom. Nadam se da ovo može biti dobra lekcija za mene, kako za bolje rešavanje svakog aspekta projekata na kojima radim, tako i za bolje rukovanje svim aspektima moje kultivacije do poslednjeg koraka.
Ovim završavam deljenje iskustva. Zahvalan sam na ovoj prilici da podelim svoja razumevanja. Ako postoji nešto neprikladno, molim vas ukažite mi.
Hvala, Učitelju. Hvala, kolegama praktikantima.
