Ime mi je Džang Julan i imam 67 godina. Počela sam da vežbam Falun Dafu 1998 godine. Posle početka progona, u martu 2002, uhapšena sam i osuđena na osam godina zatvora. Puštena sam na slobodu posle sedam godina i dva meseca.
Tokom ove ogromne poteškoće, dugi dani i noći su mi prolazili dok sam pokušavala da se setim delova Džuan Faluna, koji sam ranije učila napamet. Uz brigu i zaštitu Učitelja, opstala sam i izašla živa iz zatvora.
Dobijala nepoznate droge u tajnosti
Nakon prve tri godine, uprava zatvora je shvatila da neće moći da me „prevaspita“, pa su u potaji počeli da mi stavljaju nepoznate droge u hranu i vodu. Ovo sam otkrila shvativši da mi se ruke i telo bez razloga počinju tresti.
Jednog dana, zatvorenica po imenu Džang Jufeng, koja me je nadzirala, mi je donosila čašu vode, kad sam zapazila da mi je nešto stavila u čašu. Povikala sam: „Ti mi stavljaš drogu u vodu!“
Otišla sam pravo do kancelarije Li Hong, načelnice 4. odeljenja zatvora. Upitala sam je ljutito: „Jeste li vi rekli Džang Jufeng da mi stavlja drogu u piće?“
Shvatila je da sve znam, pa je samo rekla: „Nemamo izbora. Tako zahtevaju nadređeni.“
„Zašto pokušavate da me ubijete?“ upitala sam. Odgovorila je: „Nećeš umreti. Samo ćeš se mučiti.“ Rekla sam: „Od sada mi više nećete stavljati drogu u hranu i piće!“ Rekla je: „Mi imamo razne metode!“ Od tada sam pazila šta rade s mojom hranom i pićem. Ali kad sam puštena, otkrila sam da su stavljali drogu u brašno od kog je pravljeno testo za zemičke.
Ranije sam imala vrlo dobar san. Ali kad su počeli da mi daju drogu, nisam mogla spavati po dve noći. Onda sam počela da gubim vid, noge su počele da mi se parališu i ni hodati nisam mogla bez pomoći. Danju nisam mogla jesti, a noću me je telo toliko bolelo da nisam mogla zaspati. Izgubila sam puno težine. Drugi čudan simptom je bio neprekidno znojenje, i lice mi je često bilo mokro. Međutim, stalno mi je bilo hladno, i iako je bilo leto, ja sam nosila cipele s postavom i postavljene pantalone.
Posle tri meseca, disanje mi je postalo slabo, i činilo mi se kao da ću svakog časa prestati da dišem. Ali čak i u tom stanju umiranja, oni su nastavili da me muče. Na kraju sam se predala i rekla sam da više neću vežbati. Tada su mi konačno dozvolili da malo ležim na krevetu. Ali kad sam rekla da više neću vežbati, ja sam se mentalno slomila i moje stanje se pogoršalo.
Posetio me je suprug, koji je posle toga saopštio porodici da mi je ostalo još nekoliko dana života. Prodao je moj stan i uzeo sve moje stvari, osim klavira.
Dok sam tako ležala umirući i dok se sve raspadalo, maglovito sam osetila da mi knjiga DŽuan Falun leži na grudima. Shvatila sam da je to znak Učitelja. U zatvoru nije bilo knjiga o Falun Gongu. Prve tri godine sam učila Fa pokušavajući da se setim Džuan Faluna, koji sam prethodno pročitala puno puta.
Ali od kad su počeli da me drogiraju, imala sam suviše bolova da bih se ičeg mogla setiti. Zato sam prestala na tri meseca. Ta tri meseca su bila vreme kad sam radije želela da umrem.
Povratak Falun Gongu: Učitelj pomaže da se setim Džuan Faluna
Uprkos jakim bolovima, ponovo sam počela da se prisećam Fa. Davala sam sve od sebe i nisam mogla prestati da se prisećam, bez obzira šta su mi ti zli ljudi govorili. Čak i ako bih se setila nekoliko rečenica, u sebi bih ih stalno ponavljala.
Svaki dan, od 1 posle ponoći do zore sam se prisećala, a onda od zore do 9 uveče. Džuan Falun ima devet lekcija i 60 poglavlja. Svaki dan sam jednom prelazila celu knjigu. Učitelj me je ohrabrivao stavljajući sve više i više Fa u moj um, pa sam polako uspevala da se setim sve većih delova. Dan za danom, mesec za mesecom, nisam prestajala, bez obzira na sve. Telo mi se postepeno oporavljalo i više nisam osećala da ću umreti. Iako su mu noge i oči bile trajno oštećene, živela sam.
Dve godine kasnije, rukama sam mogla da obavljam neke poslove, a noge su pomalo mogle da mi nose telo. Više nisam morala nositi postavljene pantalone. Otišla sam do zatvorskih čuvara i saopštila im da moje obećanje da više neću vežbati više nije važeće.
Doživela moć Falun Gonga
Posle ovog me je opkolilo sedam žena, s ciljem da me „prevaspita“. Te žene su nekad bile praktikantkinje, koje su odustale od vežbanja Falun Gonga. Jedna od njih se zvala Sun. Imala je oko 30 godina i bila je nastavnica.
Nekih dva meseca kasnije, nas dve smo istovremeno dobile obaveštenja sa svojih radnih mesta, gde smo radile pre zatvora. Mene su obaveštavali o prevremenoj penziji, tražeći mi lične podatke. Nju su obavestili o otkazu.
Zaplakala je vrlo neutešno. Budući da je pristala da bude „prevaspitana“ i takođe je pristala da „prevaspitava“ druge, mislila je da će dobiti skraćenje kazne, da će ranije moći da napusti zatvor i vrati se na posao. Nikad nije pomišljala da bi umesto toga mogla dobiti otkaz. Ovaj očigledan kontrast između njenog i mog ishoda šokirao je sve ostale, pa su prestale da pokušavaju da me „transformišu“.
Tokom tih sedam godina, sem što su mi stavljali drogu u hranu i piće, zle čuvarke su koristile sve vrste surovih mučenja, da bi pokušale da mi slome volju. To je uključivalo gvozdenu stolicu, kaveze, gvozdene lance itd. Oslanjala sam se na neprekidno prisećanje Falun Gona, i preživela sam. Mislim da je to moć Falun Gonga.
