Pozdrav, cenjeni Učitelju i kolege praktikanti.
Želim da podelim svoja iskustva i lekcije naučene u poslednje dve godine, kako bismo zajednički mogli napredovati.
Radim za kineski Epoch Times (Dajiyuan), stanujem u udaljenoj oblasti, a radno vreme mi je bazirano prema američkoj vremenskoj zoni. Zato ne učestvujem u velikim grupnim aktivnostima. Ipak nam je Učitelj rekao da se ništa ne događa bez razloga i da nam to daje prilike da se kultivišemo. Verujem da trivijalne stvari koje nam se dešavaju na dnevnoj bazi služe da nešto naučimo i unapredimo se.
Možeš uspeti, ali moraš trčati
Prošle godine sam se vraćala iz Švajcarske za Nemačku. Pošto sam kupila kartu, shvatila sam da imam samo tri minuta da stignem na sledeći voz. Ne želeći stres, zamolila sam zamenu karte za naredni voz. Mladić na blagajni mi je rekao vrlo ozbiljno: „Možete stići, samo treba da potrčite.“
Ovo je bio poziv na buđenje. Učitelj mi je rekao da sve vreme rutinski radim tri stvari. Osećala sam da sam u klopci, iz koje ne mogu izaći. Shvatila sam da sam postala lenja i da žudim za konforom. To je bilo baš kao sa vozom: nisam želela da žurim. Zapravo, više nisam bila marljiva u svojoj kultivaciji i morala sam potrčati da bih stigla.
Praktikant sam 20 godina, ali nisam bila marljiva. Nisam svaki dan radila vežbe i uvek sam izmišljala opravdanja. Čak i kad sam shvatila da moram iskoristiti vreme i biti marljivija, ipak mi je trebalo godinu dana, tokom kojih je Učitelj morao da mi šalje znak, da bi svaki dan počela da vežbam.
Učitelj mi dao znak dok sam sipala gorivo na pumpi. Spotakla sam se o crevo za gorivo i dok sam padala, godine moje kultivacije su mi proletele pred očima, kao film. Nisam znala zašto, ali sam dobila jasnu poruku – vežbanje. Sramila sam se što kao stari praktikant nisam uspevala da sledim osnovni zahtev i što Učitelj mora da brine o meni i stalno me podseća.
Boca lošeg deterdženta
Izveštavala sam o predstavama Shen Yuna. Nije bilo lako i ovaj projekat mi je pomagao da napredujem u kultivaciji. Standard Epoch Times za novinare je postao stroži, pa sam bila sve nervoznija. Brinula sam se da neću moći da radim ovaj važan posao usled mojih nedostataka u kultivaciji.
Prošle zime me je boca lošeg deterdženta naučila lekciju. Stavila sam ga puno, ali nije se opralo. Onda sam shvatila – ne želim da budem kao ta boca deterdženta, koji izgleda kao deterdžent, ali nema tu funkciju.
Znala sam da je mali broj novinara kvalifikovan da izveštava o Shen Yun. Imala sam sreće što mi je dodeljen taj sveti posao i ne smem omašiti. Inače ću biti kao deterdžent – neću ispuniti svoju svrhu. To bi bio ogroman greh, zapostavljanje mog zaveta.
Učitelj je rekao:
„Dok vi možete misliti: “Hej, kako god bilo, ja radim Dafa stvari!”, to zapravo nije tako. Vi zapravo samo sprovodite formu, a ne uspevate da spasite te ljude koje bi trebalo spasiti, niti stvari koje zahtevaju da svi sarađujete imaju ono dejstvo koje bi trebalo da imaju.” (“Učenici Dafe moraju učiti Fa - Fa predavanje na Fa konferenciji u Vašingtonu 2011”, Predavanje na konferenciji XI)
Učiteljev Fa me je probudio i rekla sam sebi da ne smem samo obavljati stvari kao da je to rutinski zadatak.
Lekcija naučena iz memorisanja Fa
Naša grupa za učenje Fa je odlučila da se bavimo memorisanjem Fa umesto da svaki dan učimo. Od nas troje, jedna praktikantkinja je bila jako brza u memorisanju, ali je pravila puno grešaka. Često je trebalo ispravljati je. Drugoj praktikantkinji je trebalo više vremena da memoriše, ali skoro nikad nije pravila greške.
Posle nekog vremena sam počela da se pitam šta nije u redu sa prvom praktikantkinjom i kakvu pouku iz toga da izvučem. Znala sam da imam isti problem i Učitelj je kroz ponašanje te praktikantkinje naglašavao moj problem, kako bih jasno mogla da vidim gde imam nedostatak u kultivaciji.
Sagledala sam vezanost za nestrpljenje, brz uspeh, nevoljnost da uložim vreme u pravi rad, kao i želju da budem oportunista i da rizikujem.
To me je podsetilo na nešto što mi je jedna nemačka praktikantkinja rekla prošle godine. U to doba me je učila kako da radim online. Ona je bila dobro organizovana osoba, obdarena logičkim razmišljanjem. Pažljivo me je učila, nadajući se da ću razumeti princip na svakom koraku. Bila sam nestrpljiva pitajući se zašto troši toliko vremena da mi objasni nešto što već znam. Pre nego što bi završila s objašnjavanjem, ja sam već pritiskala tastaturu. Na kraju više nisam mogla da pratim njen tok misli, niti sam išta učila.
Praktikantkinja je bila zabrinuta i sugerisala je da Kinezi imaju takve probleme. Rekla mi je nekoliko puta da nisam fokusirana i da ne pazim. Na površini sam se izvinila, ali se nisam slagala s njom. U očima kineskih praktikanata, ja sam naporno radila i obraćala pažnju na detalje.
Sada shvatam da me je nemačka praktikantkinja ispravno procenila. Nisam shvatala da dok sam smatrala da pazim i dok sam temeljito sprovodila šta je trebalo, ja sam zapravo bila samo-zadovoljna i arogantna. Bila sa zadovoljna polovinom obavljenog posla i nekad bih se time čak ponosila.
Pomislila sam na plesače iz Shen Yuna. Iako svaki dan treba 100 puta da vežbaju jedan pokret, pretpostavljam da su ga savladali već posle desetog puta. Ali za savršen trenutak na sceni, oni ponavljaju pokret stotinu puta svaki dan kako ne bi ostavili nimalo prostora za grešku.
Najčešće pohvale koje čujem od publike je da su plesači savršeni i neverovatno precizni. Publika veruje da su plesači dobro uvežbani i da su uložili jako puno vremena i napora. U tom času sam shvatila da kad ne bi stotinu puta ponovili pokret, ne bi mogli da imaju savršeno izvođenje na sceni.
Kasnije sam ovo podelila sa praktikantkinjama u grupi. Sve smo se složile da je potrebno da eliminišemo vezanosti za brz uspeh i za polovično obavljanje posla.
Ozbiljnost postupaka prema drugima
Nedavno sam korekturu novina poverila jednoj drugoj grupi. Praktikantkinja koja je to ranije radila me je upitala zašto sam to učinila.
Radni proces u našim novinama se nedavno bio promenio i ta praktikantkinja me je upitala da li će to otežati moj teret posla. Otežao je, ali ja sam znala da je to nešto što moram kultivisati, pa sam joj rekla da ću promeniti svoj način rada i raditi s njom.
Nedelju dana kasnije me je urednik upitao da li bi bilo lakše ako bismo jednostavno dali korekturu drugoj grupi, ne menjajući radni proces. Složila sam se i urednik je to odradio.
Pokušala sam da objasnim praktikantkinji, koju nikad nisam upoznala lično, ali ona je bila jako ljuta. Upozorila me je da moram biti ozbiljnija i da se moram držati svoje reči, jer posao za Dafu nije dečja igra. “Ako se osoba ne drži obećanja, onda za tu osobu nema mesta,“ rekla je. Na kraju mi je rekla da niko neće komunicirati i raditi sa mnom ako ovako nastavim. Moram pripaziti.
Znala sam da mi Učitelj daje znak ustima te praktikantkinje. Te reči su bile kao malj i naterale su me da pogledam unutar. Izgledalo je da ignorišem svoja obećanja drugima i da verujem u „jedno je reći, a drugo uraditi.“
Nisam se osećala loše, niti sam smatrala da je strašno ako ne ispunjavam obećanja. Čak nisam registrovala kad pogazim svoju reč. Lako bih obećala svom detetu da ću mu nešto kupiti i zaboravila na to, ili da ću doći na neku aktivnost, a onda se ne pojaviti.
Ne mogu da zamislim šta bi se desilo da smo prekršili svoj ugovor s Učiteljem pre nego što smo postali praktikanti Dafe. U tom času sam znala da ovo pitanje moram uzeti ozbiljno. Pošto me je praktikantkinja izgrdila, ostala sam budna te noći i završila članak koji sam joj obećala.
Napredak u kultivaciji
Znam da se nisam dovoljno trudila u svojoj kultivaciji. Ponekad sam u sebi sagledavala toliko vezanosti, da me je to činilo frustriranom. Znala sam da ne treba tako da se osećam i sećala sam se reči Učitelja:
„Sudbina je određena,
Fa je to što kultivirate.
Puno čitajte knjigu,
Ispunjenje se približava.”
(Hong Yin)
Učitelj mi je već rekao da je potrebno da više učim Fa i budem marljivija u kultivaciji. Kad padnem na jednom testu, umesto da ostanem dole i krivim sebe, moram ustati i nastaviti dalje.
(Prezentovano na Nemačkoj Fa-konferenciji 2019)
