Dugo vremena sam smatrao da lokalna sredina za kultivaciju nije dobra. Osećao sam da to treba da bude sredina u kojoj svi gledaju unutar i popravljaju se. Ali posle nekoliko godina, sredina se nije promenila. Izgubio sam nadu u našu grupu i razvio negativan stav prema njoj, smatrajući da oni slede
aranžmane starih sila.
Jednog dana me je kao grom pogodio deo iz „Dijalog s vremenom“:
„Božansko biće: Ovi problemi su već postali veoma ozbiljni. Bilo bi dobro kad bi u sebi mogli da potraže stvari koje su bili u stanju pronaći u drugima. Učitelj: Vreme im je da postanu razboriti, da bi se njihova sredina pretvorila u sredinu za istinsku kultivaciju, pa će tako biti u stanju da postanu pravi bogovi.” (“Dijalog s vremenom”, Bitno za dalje napredovanje)
Shvatio sam, razmislivši, da zapravo nisam radio ono što Učitelj traži od praktikanata. Razmislivši i pogledavši unutar, shvatio sam da nije moja spoljna sredina ono što je negativno. Negativno je moje viđenje drugih praktikanata, zbog čega mi to tako izgleda. Kad sam učinio pažljiv, iskren pogled unutar na ono što sam sagledavao kod drugih, i uzeo u obzir iskrenu želju drugih praktikanata da se
kultivišu, moje negativne misli i zameranje su momentalno nestali.
Nekoliko godina sam bio zaglavljen u kaljuzi koju sam sam stvorio. Jednom kad sam sagledao da moju negativnost prouzrokuje moja vezanost, otpustio sam to i moja sredina za kultivaciju se momentalno promenila.
