Nedavno sam na Minghui pročitao članak o bolnom iskustvu jednog praktikanta koji se oslobađao vezanosti za zameranje. Napisao je da je shvatio da „to nije test života i smrti, već da se radi o unapređenju karaktera“.
Taj članak me je zaista dirnuo. Podsetio me je na kolegu praktikanta koji prolazio kroz karma-bolest i koji je hospitalizovan. Preispitao sam sebe i upitao se kakav bih ja bio u takvoj situaciji. Bilo je stvari zbog kojih je trebalo da pogledam unutar. Takođe sam pomislio na lekcije koje sam naučio kad je taj praktikant preminuo.
Proces gledanja unutar me naterao da shvatim da i ja takođe smatram „da mi kultivacija dobro ide“. Sada shvatam da je to bio velik problem u mojoj kultivaciji.
U čudu: nešto nas je blokiralo
Sećam se da sam posetio tog praktikanta u bolnici. Ispričao mi je kakva mu je dnevna rutina i kroz koje teškoće u kultivaciji je prošao. Takođe mi je ispričao priče o svom uspehu, sreći koju je doživeo u kultivaciji i svojoj odlučnosti da sledi Učitelja. Rekao mi je da prolazi kroz test života i smrti. Dok smo ćaskali, ukazao mi je na vezanost za strah, koju je sagledao u meni.
Osećao sam kao da smo rođaci koji se dugo nisu sreli, koji imaju puno stvari da razmene. Ali, mada smo pričali o pričama iz kultivacije, postojalo je nešto što nas blokira. To je bilo nešto što ne mogu opisati. Nisam mogao da sagledam šta zaista misli, niti sam mogao da osetim iskrenost u njegovom srcu. Upitao sam ga da li ima neku svečanu izjavu koju bi dao. Nije mi odgovorio.
Takođe sam mu ukazao da ne treba da ćaska sa direktorom bolnice. (Mislio sam na razgovor koji je imao sa direktorom. Rekao je: „Direktore, izvinjavam se što sam vam na teretu ovih dana. Hvala na trudu. Moj oporavak zavisi od vas.“ )
Ponekad mi nije odgovarao na pitanja, a ponekad je rekao da su suviše trivijalna i nisu vredna pomena. Mislio sam da je ovo možda način da pojača svoje pouzdanje u kultivaciju, kako bi mogao da prebrodi teškoću. U to vreme sam bio preokupiran mislima kako da mu pomognem i nisam gledao unutar sebe. Nisam shvatao da je osećaj: „Kultivacija mi dobro ide“ bio ozbiljan, krupan problem.
Sad kad sam se preispitao i prisetio se situacije, čini mi se da je i on imao tu pogrešnu misao „da mu kultivacija dobro ide“. Dobro sam ga poznavao i vrlo dobro sam se sećao tog svog stava iz prošlosti kad sam bio ponosan na sebe jer mi „kultivacija dobro ide“.
Zapravo, u vezi osećaja da mi kultivacija dobro ide, bio sam svestan da onaj ko se zbilja dobro kultiviše neće misliti na taj način. Sa osobom koja oseća da se dobro kultiviše je zapravo sasvim suprotno. Istovremeno, nisam u sebi video ništa što ne valja, pa moje razmišljanje nje bilo razborito. Redovno sam učio Fa, ali nikad nisam pomislio da li „Demonska smetnja iz sopstvenog uma“, opisana u Džuan Falunu ima ikakve veze sa mnom. Moje Treće oko nije otvoreno i nemam natprirodne moći. Zato često činim stvari koristeći svoj ljudski mentalni sklop.
Smetnja usled ljudskih predstava
Razvio sam naviku da gledam unutar samo kad nema drugog načina da rešim problem. Išao sam iz jedne teškoće u drugu. Kroz ova iskustva, postepeno sam naučio da su stvari koje sam smatrao ispravnim zapravo rezultat mojih ljudskih vezanosti.
U pozadini ovih vezanosti se nalazila partijska kultura, izopačena ljudska predubeđenja, stare navike i misaona karma. Osećaj da mi „kultivacija dobro ide“ je svakako jedno od ovih. Prepoznajem da je jedina stvar koja zbilja pripada istinskom meni moja želja da sledim Učitelja, saobrazim se s Dafom i držim se istinske misli o pomaganju Učitelju da spasi živa bića. Sve ostalo što je nečisto i što je u vezi sa osećajem „da mi dobro ide u kultivaciji“ mora se odstraniti kultivacijom.
Sada shvatam da kad sam prvi put osetio da „mi kultivacija dobro ide“, to je bio indikator da sam počeo da razvijam demonsku smetnju u sopstvenom umu. Kad sam se preispitao koristeći Fa principe, našao sam da imam sve probleme navedene u toj lekciji. Bio sam užasnut činjenicom da to do tada nisam shvatio.
Otkrio sam da mi se to nije dešavalo zbog odsustva gledanja unutar, već zato što nisam želeo da slušam onda kad bi mi drugi ukazali na neke stvari, ili podsetili na konkretne stvari koje bih mogao popraviti. Činilo mi se da nisam takav kako ti ljudi misle o meni. Nervirao sam se i raspravljao s njima. Sve te neprijatne stvari su za mene označavale da mi manje-više „kultivacija dobro ide“.
Samo sam znao da bi trebalo da poradim na svom temperamentu, pa sam se trudio da se kontrolišem i uzdržavam. Sad kad se osvrnem, u pozadini osećaja „da mi kultivacija dobro ide“ sam voljno dopuštao demonskoj smetnji da mi kontroliše um. Ta smetnja je vremenom postajala sve gora.
Činjenica je da kad su obični ljudi frustrirani, oni ohrabruju sebe rečima: „Mogu ja to. Samo tako.“ Kad im zaista ide malo bolje, njima se čini da im dobro ide. Dok mi, kao kultivatori koji su puno učili Fa i imali puno iskustava u kultivaciji, kad priznajemo da imamo puno ljudskih predstava, mi se trudimo da ih uklonimo kultivacijom.
Kad se te ljudske predstave i mentalitet zaista uklone, možda će nam se činiti da je to zbog toga što smo shvatili Fa principe do izvesne mere, pa nam u kultivaciji sasvim dobro ide. U takvom nečem ne vidimo ništa loše. Ovo nije mali problem. Moramo biti mnogo oprezniji. Žao mi je što se nisam ranije prosvetlio u ovaj Fa princip i pomogao praktikantima kojima je to bilo potrebno, posebno onima koji su u međuvremenu umrli.
Istinski shvatam da je gledati unutar čarobna alatka. Kad bezuslovno gledamo unutar, uvek se moramo setiti da se kultivišemo. Kad se oslobodimo ega i samozadovoljstva, ići ćemo svojim putem ispravnije.
