Dugo vremena mi je bilo sasvim nemoguće da pokažem dobrotu prema svojoj majci, koliko god se trudila. Posle puno preispitivanja i kopanja po bolnim sećanjima, iskopala sam razlog za duboko ukorenjeno zameranje i gorčinu prema njoj. Odakle su dolazila ta osećanja? Gledanje unutar mi je pokazalo da moja osećanja niču iz moje percepcije nepravde i ljubomore.
Karmički uzrok i posledica
Kao dete sam bez prestanka bila bolesna, a majka kao da se nije mnogo trudila da mi pruži lekarsku pomoć. Nju sam krivila za sav jad koji sam doživela i kompleks niže vrednosti koji sam razvila. Otkad pamtim, majka me nije volela kao ostale u porodici. Gledala me je s visine i vrlo često mi se rugala i verbalno se iživljavala na meni. Kao praktikant znam da je uzrok ovome karmički odnos iz ranijeg života.
Jednom, u snu, videla sam da me je majka u prethodnom životu zaključala u bunaru. Držala sam se za lanac, umočena u duboku, tamnu, ledenu vodu. Ako je taj san istina, to objašnjava moj podsvesni strah i odbojnost prema majci.
Rekla sam sebi da treba da pustim to, ali što sam više htela da se oslobodim zameranja, ono me je čvršće držalo – kao talasi okeana koji neumorno jure i valjaju se po mojoj glavi, nezaustavljivi i nezadrživi. Ako bih na čas spustila svoj gard, u mislima bi mi se pojavilo histerično lice moje majke, dovodeći me do ludila i nezasitog besa.
Šta da radim? Terala sam sebe da bez prestanka recitujem reći Učitelja:
“Zlobna osoba rađa se usled ljubomore.
Iz sebičnosti i srdžbe ona se žali na nepravde nanesene joj.
Dobra osoba uvek ima srce puno milosti.
Bez nezadovoljstva ili mržnje, ona muke prima kao radost.
Prosvetljena osoba nema nikakvih vezanosti.
Ona tiho posmatra ljude sveta izgubljene u iluziji.”
(“Domeni,”Bitno za dalje napredovanje)
Demonska priroda potiskuje budinsku prirodu
Polako su u mene prodrle reči Učitelja. Iz perspektive obične osobe, ja sam osećala da mi se nanosi nepravda i to je hranilo moje zameranje. Međutim, iz perspektive univerzuma, sve što nam se desi ima svoj karmički uzrok i posledicu, i sve je sasvim pravedno. Tada mi je postalo očito da su moja osećanja nepravde, zameranja i mržnje manifestacija moje demonske prirode.
Učitelj je rekao:
„Čovekova demonska priroda je opakost, a manifestuje se kroz ubijanje, krađu i pljačku, sebičnost, pokvarene misli, sejanje razdora, pravljenje problema širenjem glasina, ljubomorom, pokvarenošću, besom, lenjošću, incestom itd.” (“Budinska priroda i demonska priroda,” ”Bitno za dalje napredovanje)
Bilo je očigledno da svi elementi demonske prirode koje je Učitelj nabrojao postoje u velikoj meri u mojim osećanjima prema majci. Kako moja budinska priroda može da preuzme kontrolu ako je moja demonska priroda tako jaka? Dve suprotstavljene prirode ne mogu da koegzistiraju; jedna raste na račun druge. Budinska priroda neće narasti ako se ne potisne demonska priroda, baš kao što dobrota i milost neće narasti ako se ne ukloni zameranje. Samo radeći na svom srcu da bih ukrotila svoju demonsku prirodu moći ću da razrešim stvari na dobrodušan način.
Učitelj je rekao:
“Kultivacja budinstva treba da eliminiše vašu demonsku prirodu i ojača i uveća vašu budinsku prirodu.” (“Budinska priroda i demonska priroda”, ”Bitno za dalje napredovanje)
Narednih dana i nedelja, svaki put kad bi se užasno lice moje majke pojavilo u mojim mislima, upozorila sam sebe da je potrebno da previdim njenu negativnu stranu. Ako bi u mojim ušima odjeknuo njen histerični prasak smeha, ja bih sebe podsetila da treba da ignorišem njen oštar jezik. To je bilo težak, iscrpljujući proces, ponekad u suzama, ali sam se žestoko borila da se ne prepustim štetnim osećanjima.
Kultivacijom ukloniti zameranje
Jednom kad je glava htela da mi eksplodira mučeći se u mržnji, čula sam glas kako mi kaže: „Svrha ovog tvog života je da kultivacijom ukloniš svako zameranje u svom srcu“. Shvatila sam da ću protraćiti svoj život ako ne iskorenim ovo zameranje. Ne mogu je odneti na nebo sa sobom i svakako neću steći status Bude ako se i dalje budem držala zlovolje prema svojoj majci. Ono što me čeka je pakao i mrcvarenje u ciklusu reinkarnacije. Srećom po mene, istrajnim učenjem Fa i odbijanjem svih negativnih misli, traumatična sećanja su počela da blede, a moja demonska priroda da slabi.
U skladu s tim, postala sam razumnija u svom pristupu bilo kom pitanju i prestala sam da se fokusiram na negativne osobine drugih ljudi. Shvatila sam da moja majka zapravo ima mnoge dobre osobine – samostalna je, vrlo sposobna na svom poslu i uspela je da dobro odgoji svoju decu.
Majka nas je često učila: „Ako ti je korisna jedna kapljica vode kao čin dobrote, onda na nju treba uzvratiti izvorom vode“, ili: „O svojim greškama razmišljaj u samoći, i ne pričaj s drugima o tuđim vrlinama i manama.“
Moja majka nije kriva za jade koje mi je donelo moje bolesno telo – za to je kriva moja karma. Ona me je hranila, oblačila me i vodila računa o meni veći deo mog života. Dala mi je toliko toga, a ja sam umela da joj uzvratim samo mržnjom – ovaj nedostatak zahvalnosti je nesumnjivo bio manifestacija moje demonske prirode!
Moje sadašnje razumevanje je ovo: ljudska bića su izvorno dobra, a elementi kao što je zameranje su kao prašina koja pokriva našu dobru prirodu, ali ako se ova prašina očisti, naša izvorna dobrota će ponovo zasjati. Prirodno ćemo imati više razumevanja, tolerancije i opraštanja. Za mene, odgajanje dobrote i milosti nije moguće ako se naša demonska priroda ne oslabi i onemoća.
Došla sam do shvatanja da u kultivaciji imamo probleme ne zbog tuđih okrutnih i zlih reči, već zbog zameranja koje nam se zadržava u srcu. Ima jedna priča kad je neko upitao taoističkog učitelja koja su učenja taoizma, a on je rekao: „Ne zameraj!“ Taj čovek je pomislio da ga ovaj nije ozbiljno shvatio, ali kasnije se prosvetlio: „O, učitelj mi je rekao da nikome ne zameram jer to je ključ za postati Buda ili Tao. Od danas ću sebi svakodnevno postavljati pitanje: ‘Zameram li nekome?’“ Istinska kultivacija zahteva da se oslobodimo zameranja, inače ćemo ostati ljudi.
Dok se moje zameranje polako topilo, moje crte lica su postajale mekše, atmosfera sreće je ispunila moju porodicu, finansijski smo bolje stajali, i čak kao da nam je kuća bila toplija. Iza mračnog oblaka na licu moje majke javljali su se osmesi. Reči Učitelja su mi pale na pamet:
„Kad se pojavi vaša milostiva priroda, vi ćete činiti stvari s puno blagosti. Od vašeg srca unutra, do vašeg spoljašnjeg izgleda, svi će moći da vide da ste zaista dobri. Tada se više niko neće loše ponašati prema vama.” (Poglavlje III, Kultivacija šinšinga, Falun Gong)
Shvatiti uzrok i posledicu
Gledajući unazad na ovo teško vreme, sada shvatam da se sve desilo usled aranžmana starih sila. One su uspostavile osvetničku odnose između mene i moje majke u našim prethodnim životima, da bi stvorile animozitet između nas u ovom životu. Takođe su izokrenule moju percepciju negativnih osobina moje majke i na taj način pojačale moju mržnju prema njoj.
Zapravo, zameranje treba odbaciti onog dana kad započnemo kultivaciju – kad iskoračimo izvan svog ljudskog bića. To još više važi za nas učenike iz doba Fa-ispravljanja jer naša jedina misija je spašavanje ljudi, pa stoga ne treba da se uplićemo ni na koji način u ovaj ljudski svet.
Da nisam uspela da se oslobodim svog zameranja, stare sile bi to iskoristile kao opravdanje da mi nametnu dodatne poteškoće. I obični ljudi imaju izreku: „Zameranje ti može doneti nevolje“. Kao kultivatori, treba da shvatimo da je zameranje drugima prepuštanje našoj demonskoj prirodi.
Zapravo, mi kultivatori dosta često nedrimo u sebi zameranje, mada toga mnogi nisu svesni. Neki kultivatori nisu mogli da se oslobode svog zameranja prema članovima porodice i tako su se razboleli, da bi na kraju umrli. Neki su se žalili na svog šefa i na taj način su stvorili tenziju na poslu. Ostali nisu mogli oprostiti onima koji su ih držali u zatvoru, pa su tamo još gore tretirani. Na kraju, zameranje je stvorilo podele među praktikantima, koje su kulminirale hapšenjem i drugim lošim stvarima.
Zameranje u nama pruža starim silama opravdanje da nam nanose štetu. Kad bismo ozbiljno mogli razmisliti o sebi i kad bismo na vreme uhvatili i odstranili svako zameranje u svom srcu, put kultivacije bi nam bio lakši i nailazili bismo na manje teškoća.
Zameranje nastaje onda kad ne možemo da razumemo, oprostimo i tolerišemo druge, nastaje zato što nismo istinski pogledali unutar i kultivisali se. Takođe nastaje kad ne želimo da odstupimo u konfliktu, već želimo da uzvratimo, u kom slučaju padamo pod kontrolu svoje demonske prirode. Ako se zameranje krčka u našem srcu dok objašnjavamo istinu i spašavamo ljude, ono što od nas dobijaju je zameranje, umesto dobrote i milosti. Možda smo na taj način načinili štetu za ugled Dafe i istovremeno sprečili da neko bude spašen.
Zbilja treba da ukrotimo svoju demonsku prirodu i odagnamo zameranje iz svog srca jer nas ono sprečava da imamo milost neophodnu za spašavanje ljudi.
