Ja sam Falun Dafa praktikantica iz provincije Shandong i prakticiram kultivaciju već 20 godina. Želim ovdje podijeliti neka svoja iskustva i lekcije koje sam naučila o tome od kolike je važnosti vratiti sve ono što dugujemo.
Prošle godine sam imala bankovni račun koji je upravo trebao isteći. Neke banke nude poticaje kako bi zadržali svoje komitente, pa sam ih i ja pitala da li mi imaju nešto za ponuditi. Službenik mi je rekao da nemaju, ali kada sam mu rekla da ću izabrati drugu banku, brzo je otišao i pitao direktoricu. Vratio se nasmijan i rekao da će im biti drago da mi ponude neke poklone koji su ostali od predhodnog funkcionera, u znak zahvalnosti što sam njihov cijenjeni komitent.
Bila sam zadovoljna na onome što sam čula pa sam produžila trajanje moga računa. Kada sam završila, otišla sam u kancelariju direktorice zatražiti poklon. Ona mi je iz kabineta iznijela posudu sa uljem od kikirikija zapremine 4,5 litra. Rekla mi je da izađem kroz zadnja vrata, tako da me drugi ne bi vidjeli.
Te mi je večeri, dok sam slala ispravne misli u glavu došla jedna misao: "Ako uzmeš nešto što ti ne pripada, zar ne razmjenjuješ svoj vrlinu sa drugima?"
Kada sam tražila besplatan dar, zar se nije radilo o mojoj pohlepi? Već 20 godina prakticiram Falun Dafa, zašto nisam shvatila da je ono što sam radila bilo pogrešno?
Priča Učitelja Lija, osnivača Falun Dafa, o praktikantu koji je dao nešto novaca svom sinu da kupi lutriju mi je iznenada pala na pamet. Dijete je dobilo dječji bicikl, a otac je smatrao da će mu, ako uzme bicikl, to uzrokovati gubitak vrline. Tako je odlučio dati protuvrijednost bicikla u novcu svojoj radnoj jedinici.
Osjetila sam da ne mogu vratiti ulje od kikirikija, jer sam ja bila ta koja ga je zapravo tražila, i da bih izgubila obraz ako bih ga sutradan vratila. Ova me je misao nekoliko dana mučila, ali je onda polako izblijedila. Ipak, Učitelj je rekao: "Dug mora biti poravnat" (Zhuan Falun).
Mjesec dana kasnije, desilo se nešto čudno. Desilo se to dok sam se vozila biciklom na posao. Nije bilo prometa na cesti, ali sam iznenada začula glasan zvuk: "bang!" Izgledalo je da sam u nešto udarila. Ispred mene je bio jedan smeđi auto. Bila sam zbunjena. Odakle se stvorio?
Moj bicikl i ja smo se našli na zemlji. U ramenima i nogama sam osjećala velike bolove. Vozač je izišao iz automobila i upitao: "Kako ćemo ovo riješiti?"
Vidjela sam da je na vratima njegovog auta boja bila malo oguljena. Znala sam da sam uradila nešto loše, ali sam iz nekog razloga rekla: "Zašto nisam vidjela vaš auto?"
Izgledao je iznenađeno i odgovorio: "Niste vidjeli moj automobil? Pa zar nije prilično veliki!"
Žurila sam na posao pa sam ponudila vozaču 300 yuana da popravi štetu na svome autu. Rekao je da će mu za to trebati bar 600 yuana. Rekla sam da sa sobom nemam toliko novca i dala sam mu sve što sam imala u novčaniku, što je bilo oko 450 yuan. Kazala sam mu: "Dala sam vam sve što imam, nemam više."
On nije imao drugog izbora nego da to prihvati. Zapisao je broj mog telefona, a onda je otišao.
Nekoliko dana nakon tog incidenta sam se vozila svojim biciklom na posao i zaustavila se u blizini parka da kupim vrećicu čaja. Čaj je koštao 50 yuana po vrećici, a sam ga platila novčanicom od 100 yuana. Dok sam čekala kusur, prodavac je izvadio gomilu novca iz džepa i polako brojao.
Rekao je: "Zar mi niste dali 50 yuana?"
Objasnila sam: "Upravo sam vam dala novčanicu od 100 yuana. Zašto ste rekli da sam vam dala samo 50? Ako bih lagala, onda ne bih bila dobra osoba."
Bila sam sigurna da se zabunio, ali je on bio stariji čovjek i izgledao je pošteno. Bilo mu je krivo što ga optužujem pa je rekao: "Zaista ste mi platili samo 50 yuana. Zašto želite kusur?"
Vidjela sam da će zaplakati jer sam ga pogrešno optužila. Ja sam žurila na posao pa sam rekla: "U redu. Neka tako ostane. Ne želim više čaj. Smatrajte da sam vam dala novac nizašta."
Dok sam se vozila na posao, razmišljala sam o ovom incidentu. Bilo je nekih vezanosti koje sam trebala otpustiti, ali koje su to vezanosti bile? Stalno sam o tome razmišljala. Onda mi je došlo na pamet ulje od kikirikija.
Izgledalo je kao da sam našla vezanost i da će ta stvar biti završena. Ali sav novac još uvijek nije bio vraćen.
Jednog dana sam bila u kupovini i kupila košulju. Žurila sam kući gdje me je porodica čekala da napravim večeru. Kada sam sa biciklom stigla do zapadnog krila trgovačkog centra, čula sam da neko viče: "Gospođo dobar dan. Preklinjemo vas!"
Zaustavila sam bicikl i vidjela par siromaha. Žena mi se obratila suznih očiju: "Gospođo, molim vas, pomozite nam! Mi smo seljaci iz obližnjeg mjesta. Jedan stariji član iz naše porodice je u bolnici. Nije nam ostalo više novaca. Nismo jeli cijeli dan. Da li biste nam mogli dati nešto sitniša da kupimo hrane?" Čovjek je pored nje brisao suze.
Rekla sam: "Upravo sam kupila košulju, ali mislim da imam 50 yuana. Daću vam ih." Izvadila sam novac i dala im ga. Bili su mi veoma zahvalni.
Ovi su se incidenti dogodili prije više od godinu dana, a ja neću zaboraviti lekciju koju sam naučila. Postoji stara izreka koja laže: "Porodica koja prikuplja dobrotu će sigurno imati puno sreće, a porodica koja skuplja zlo će sigurno imati puno nesreće." To zvuči tako pravedno.
Bila sam dužna 600 yuana zbog oštećenja čovjekovog automobila, ja sam to otplatila u tri navrata, ukupno 600 yuana – ni više, ni manje.
