Časni Učitelju, cenjeni praktikanti, želim da podelim svoje razumevanje o tome kako sam od pokušaja da budem dobar čovek postala kultivator. Trebalo mi je puno godina i puno stranputica da shvatim razliku između ova dva na dubljem nivou.
Odrasla sam u akademskoj porodici, gde su tradicija i edukacija bili dominantni. Dugo vremena sam smatrala da mi dobro ide u praksi kultivacije budući da sam znala kako da se ponašam među ljudima i smatrala da barem ne prikazujem loše ponašanje. Bila sam vrlo aktivna u krugovima kultivatora i sebe sam smatrala vrlo marljivim praktikantom. Ali bilo mi je teško da shvatim razliku između kultivatora i dobre osobe koja se dobro ponaša.
Pošto su temelji moje prakse imali nedostatke, posle nekoliko godina sam imala teškoće u svojoj kultivaciji i ona je počela da popušta. Moje samopouzdanje je splaslo. Prestala sam da dolazim na grupno učenje Fa i vremenom sam sve više postajala kao obična osoba.
Puno puta sam pokušavala da se vratim u praksu kultivacije i projekte za spašavanje ljudi, ali svaki put u tome ne bih uspela na duže vreme. Osećaj krivice da ne radim ono što bi trebalo da radi praktikant Dafe je bio kao siva, lepljiva tvar koja je mi još više otežavala da krenem u pravom smeru. Zbog svega ovoga moje samopouzdanje je dalje opadalo i osećala sam da je situacija beznadna.
Kasnije sam shvatila da je moje razmišljanje bilo „kopanje u bikovom rogu“, jer sam stalno pokušavala da shvatim kako da budem bolja. Kako da napredujem. Kako ja, ja, ja… Moj fokus je uvek bio na meni. Misao o spašavanju drugih se činila dalekom, budući da nisam mogla ni sa sobom da izađem na kraj.
Posle nekoliko godina, konačno sam došla do prekretnice. Neki incidenti koji su uključivali pitanje spašavanja živih bića su na mene delovali kao buđenje štapom i iznenada mi je u glavu misao o spašavanju udarila kao iz topa. Povikala sam naglas: „Želim da spašavam ljude! Jedino što želim je da spašavam ljude!“
U tom času moje srce i sve u vezi moje kultivacije, se potpuno preokrenulo. Shvatila sam da je moj temelj kultivacije do tog časa bio sebičan. Ovo je sve vreme delovalo kao gigantski nedostatak, koji me je tako dugo sprečavao da se istinski kultivišem.
Sada sam mislila: „Ovo je za druge, a ne za mene.“ Ova promena u meni je sve promenila. Nestao je osećaj bespomoćnosti. Videla sam da Učitelj nije odustao od mene posle svog vremena i moja zahvalnost prema Učitelju i njegovoj neizmernoj milosti je iznad svega opisivog.
Sada sam jasnije mogla da sagledam odnos između moje kultivacije i misije spašavanja živih bića. Učitelj je rekao:
„Šta je učenik Dafe? Oni koje Učitelj uči ste upravo vi, učenici Dafe. Vas čistim, čeličim do zrelosti, i spremam da spašavate živa bića.“ (Fa predavanje na Svetski dan Falun Dafe 2014)
Moj način kultivacije se promenio. Pošto je moja najviša želja i motivacija sada bila istinski da spasim ljude, postala sam mnogo zainteresovanija za pravi napredak u kultivaciji.
Ranije, kad bi naišla teškoća, ja sam mislila: „Molim te, daj mi da se provučem da bi na drugoj strani mogla da se opustim. Nadam se da će uskoro biti gotovo.“
Kad bih se uspela, osećala bih olakšanje i smatrala sam da sam se oslobodila nekih vezanosti u tom procesu. Ali nisam uistinu bila sigurna kojih vezanosti sam se oslobodila, tj. koje sam oslabila.
Sada, kad naiđe poteškoća, proces izgleda ovako nekako: Najpre se uzburkaju neke emocije, i ja se osećam neprijatno na ovaj ili onaj način. Ali onda razdvojim svoj um od opipljive manifestacije teškoće i počnem da gledam unutar. Puno puta na taj način shvatim da mi nedostaje strpljenje. Onda upitam sebe zašto mi nedostaje strpljenje. “Pa, taj i taj je učinio to i to.“ ”U redu, ali zašto mi nedostaje strpljenje?“ ponovo se upitam.
Ili: ”Ovo je užasno!“ „Da, naravno. Ali ja sam kultivator i ono što najviše na svetu želim je da se oslobodim vezanosti. Ovo tada ima viši prioritet od straha od te užasne stvari.“ “Ali, zbilja je strašno!“
Moja nekultivisana strana kaže: “Da, znam. Ali, kao kultivator, ja želim da se kultivišem i unapredim svoj šinšing. U ovom času je to važnije od bilo čega.“
Posle malo unutrašnjeg monologa i ponekad dosta duge i dalekosežne analize uzroka u pozadini uzroka, puno puta se vratim na zaključak da je osnova, na primer mog nedostatka strpljenja, jedna od sledećih stvari: ugled, zavist, strah od muka, ili strah od neuspeha.
I tada je vezanost identifikovana. A pošto je moj prvi prioritet da budem kultivator na putu ka božanstvenosti, u misiji spašavanja svih života, i pošto sam ja učenik Učitelja, i u mojoj pozadini su ispravne sile univerzuma, podržavaju me, ja u sebi pravim izbor da postavim sebe iznad vezanosti. Kad istinski, iz srca, mogu ovako da mislim, u tom času moje telo postane mekano i ponovo sam u stanju da se smejem. Posle toga se vratim na opipljivu manifestaciju teškoće i rešavam je u skladu sa mojim novim, višim nivoom šinšinga.
Na ova način kultivacija ide brzo i ne mogu ni da je uporedim s tim kako sam se ranije nosila sa izazovima. Na kraju mogu da osetim zahvalnost, sreću i radoznalost, onda kad naiđe poteškoća i jer je se više ne bojim, kao ranije. Umesto toga me zanima da pronađem koja je to vezanost na kojoj Učitelj želi da radim tada, i zahvalna sam mu na prilici.
Jedan primer kako sam se suočila s teškoćom pre nešto vremena je kad je moju ćerku ujeo krpelj. Otkad imam decu, večito sam se plašila da će dobiti neku strašnu bolest od koje će im ostati trajne povrede. Dok sam bila na Tajlandu, provodila sam puno vremena sklanjajući decu da ih ne ujedu komarci, a u Švedskoj sam se večito plašila da će ih zaraziti krpelj. Koren ovog straha mogu da pronađem u svom detinjstvu, budući da su moji roditelji veoma pazili da nas ne ujede krpelj, a kasnije su zastupali vakcinaciju protiv TBE bolesti, koju prenose krpelji.
I tako je moju ćerku ujeo krpelj, i ja sam to zabeležila u kalendaru, kako bih pratila eventualne simptome. Posle tačno nedelju dana, pozvali su me iz škole i rekli mi da se ćerka ne oseća dobro i da ima jaku glavobolju. Bila sam ukočena od straga, pošto je glavobolja simptom TBE, a moja ćerka gotovo nikad nije imala glavobolje.
Naredni dani su bili kao ringišpil za mene, koji me je bacao između ekstremnog straha i ispravnih misli. Konačno sam dospela do tačke kad sam mogla da se upitam zašto se toliko bojim. Bilo je puno misli, poput stida što nisam uspela da zaštitim svoje dete, straha da će drugi misliti da sam čudna što nisam vakcinisala dete, da će se život promeniti, da ću gledati svoje dete kako pati, straha da neću moći da podnesem psihički pritisak itd... Cela planina strahova. Ali pošto sam znala da strah nije fundamentalna vezanost, upitala sam se koja je to vezanost u korenu svih tih strahova. Shvatila sam da je to vezanost za ugled.
Pronašavši vezanost za ugled, pomislila sam da će mi od sada biti prioritet da se oslobodim ove vezanosti, pošto je to najvažnija stvar da bih nastavila da unapređujem svoj šinšing, i tako budem sposobnija da iznesem svoju misiju spašavanja ljudi.
Ovo ima najviši prioritet u mom životu i svoj mojoj egzistenciji. S ovom misli u mirnom srcu, bilo je lako osloboditi se vezanosti i svi strahovi su nestali iz mene. Osećala sam da šta god se desi, s čim god se suočim, sve je savršeno, jer ja sam u Fa. Moja ćerka je ozdravila bez ikakvih komplikacija.
Prepoznati, shvatiti i odstraniti komunističke elemente
Već neko vreme, i uz pomoć ogromne snage Fa-ispravljanja, počela sam da vidim kroz komunističke aranžmane u našem društvu, i kod naših ljudi. Shvatila sam, sasvim iznenađena, da i sama nedrim mnoge takve elemente i da ih vidim svuda u svom okruženju. Shvatila sam da se ti elementi moraju sasvim eliminisati u procesu Fa-ispravljanja.
Otkrila sam da sam pravila kompromise sa komunističkim elementima onda kad nisam uspevala da ustanem za svoju veru u društvu običnih ljudi, puno puta da bih zaštitila svoj ugled. Takođe sam pravila kompromise sa zlom, onda kad sam pokušavala da ugađam tuđim predstavama, s ciljem da ih ne preplašim i oteram od sebe. Ovo je bila sila koja me je ometala i slabila moju moć spašavanja ljudi.
Uvidevši ovo, odlučila sam da prestanem da pravim kompromise sa zlom, već da s pouzdanjem, ponosito potvrđujem svoju veru. Ovo ne samo da me je učinilo celovitom i ponositom, već su ljudi u mom okruženju mogli da prihvate Dafu na dubljem nivou.
Ovi uvidi su promenili i situaciju u mojoj porodici. Kao mnoge žene u Švedskoj, ja sam učena da „se borim za svoja prava“, zahtevam ovo ili ono, i da ne prihvatam „nepravde“. To znači da sam odrastala dok su poruke feminističkog pokreta odzvanjale u mojoj glavi, još od detinjstva. Od kad sam počela da se kultivišem, smatrala sam da nisam pod tolikim uticajem feminizma, ali ove godine sam shvatila da nisam u pravu.
Moj muž i ja smo u braku od 2004. U početku je pokušavao da mi saopšti neke stvari, ali nisam shvatala, istinski nisam razumela o čemu priča. Da sumiramo, on je pokušavao da mi ukaže na neke moje nedostatke u mojoj ulozi majke i supruge. Svakodnevni život je uglavnom dobro išao, ali u nekim trenucima svake godine bismo se našli u ćorsokaku, kad bi se stvari nagomilale. Ovi konfliktu su uvek prestajali u trenutku kad bih ja počela da sažaljevam sebe, i moj muž je morao da se povuče. Sve do ovog proleća, kad sam konačno shvatila.
Ovaj put, kad jednostavno više nisam mogla da podnesem kritike i bila sam pred slomom, ja sam se sabrala i pomislila: „Šta on zapravo pokušava da kaže? Šta nije u redu sa mnom?“ A onda – bum – shvatila sam! Moji nedostaci kao žene i majke su bili zasnovani na feminističkim elementima kojima sam bila indoktrinirana. Od tada se situacija u porodici znatno popravila.
Hvala što ste mi dopustili da ovo podelim. Ako ugledate bilo koji nedostatak, spremna sam da ga čujem.
Hvala vam, kolege praktikanti.
Hvala ti, Učitelju.
(Prezentovano na Evropskoj Fa konferenciji 2018)
