Radila sam kao logoped u specijalnoj školi u Australiji, od 2013. do 2015. Ne samo da mi je Dafa dala mudrost i kreativnost da budem bolja u svom poslu, već je unapredila moralne standarde i imala pozitivan uticaj na celu školu. Sada sam zauzeta odgajanjem svoje dvoje male dece, ali sećanja na te dane su mi veoma živo u sećanju.
Ovom posebnom prilikom Svetskog dana Falun Dafe, htela bih da podelim neka od svojih iskustava. Pročitavši poziv Minghui zapadnjačkim praktikantima, bila sam odlučna da učestvujem i potvrdim veličanstvenost Dafe i pokažem svetu koliko mi zapadnjaci imamo koristi od prakse.
Osloboditi se vezanosti za ugled
Svojevremeno kad sam počela da radim u specijalnoj školi, rečeno mi je da je prethodni logoped dao otkaz usled pritisaka nastavnika i roditelja. Biti jedini logoped u celoj školi je velik zadatak koji zahteva da se ima posla sa učenicima svih razreda. Svi učenici su imali više ili manje izražen intelektualni hendikep, a mnogi od njih su bili autistični.
Moj prvi stav je bio da ostanem pozitivna i da se potrudim, bez obzira na krajnji ishod. Podsetila sam sebe da ne treba da obraćam pažnju na kritike, već da trpim uz osmeh i da previše ne mislim o tome. Svaki dan kod kuće sam čitala jedno poglavlje Džuan Faluna, glavnog učenja Falun Dafe, slušala audio predavanje u autu, na putu na posao, i ponekad bih učila napamet Hong Yin pre spavanja. Takođe bih radila neke od vežbe na plaži pre nego što ujutru odem pođem na posao. Osećala sam da mi je um ispunjen Istinitošću-Blagošću-Trpeljivošću.
Moj prvi jezik je francuski. Bila sam sasvim svesna da će nastavnici imati negativan utisak o meni kad budu čuli moj akcenat. Jednog od prvih dana, nastavnica Lusi (pseudonim) mi je rekla tokom sastanka s mojim nadređenim i mnogim drugim nastavnicima: „Vi ste novi logoped? Ali vi imate takav naglasak! Hoće li vas deca razumeti?“
Nisam mogla da se ne postidim. Samo-pouzdanje mi je opalo.
Posle nekoliko meseci na poslu, počela sam da razvijam dobar odnos s nastavnicima. Jednog dana, u školi se zaposlila nova terapeutkinja Ana (pseudonim) i ja sam je povela po školi da je upoznam sa nastavnicima. Kad sam je upoznala sa Lusi, ona je rekla Ani preda mnom: „Kakvo osveženje! Neko bez akcenta!“
U srcu sam osetila stid i povređenost, ali sam se brzo prisetila da sam praktikant Falun Dafe i da treba da trpim bez osećaja poniženja. Učitelj Li Hongdži, osnivač Falun Gonga je rekao:
„Kao praktikant, prvo za šta moraš biti sposoban je da ne uzvratiš kad te napadnu, ne odgovoriš kad te uvrede – moraš biti tolerantan.” (Džuan Falun)
Napustile smo Lusinu učionicu i ja ništa nisam rekla o njenom komentaru. Ranije bih rekla nešto negativno o Lusi da zaštitim svoj ugled. Kasnije tog dana, Ana mi je rekla: „Zbilja sam inspirisana tvojim profesionalizmom i radnom etikom.“
Rekla sam: „Pokušavam da sledim principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti u svemu što činim.“
Brzo smo postale dobre prijateljice i kasnije je naučila vežbe Falun Dafe.
Najpre misliti o drugima
Na mom prethodnom radnom mestu u privatnoj praksi, bila je velika potražnja za nama i roditelji su plaćali $92 na sat za naše usluge. Međutim, u toj specijalnoj školi od tima terapeuta se očekivalo da pomogne uvek kad može i gde god može, i to je razlog zašto većina terapeuta nije želela da nastavi da radi u toj školi.
Kad je direktor naložio da se smenjujemo u zadatku sakupljanja autobusom ujutro, nisam se žalila kao moje kolege. Obično nam je trebalo da dosta planiramo prethodnog dana. Kad smo bili na ovom zadatku, ostajalo je vrlo malo vremena za stale stvari. Pokušala sam da promenim ono što je izgledalo kao nepravda u nešto pozitivno. Koristila sam ovu priliku da upoznam više dece i naučim ih kako da se ispravno pozdravljaju, nešto na čemu smo radili u učionici.
Nekoliko meseci kasnije, tokom nedelje na bazenu, od nas je zatraženo da pomognemo slabima. Ponudila sam se da budem u vodi i pomažem nastavnicima. Biti u bazenu je značilo da ne mogu pisati izveštaje i raditi druge stvari, ali direktor je ovo tražio od nas, budući da nije bilo dovoljno osoblja. Niko iz terapeutskog tima nije želeo da pliva, pa su svi odlučili da ostanu izvan vode i pomažu nastavnicima u pisanju zapažanja.
Ostala sam nedelju dana u vodi i pomagala Maxu (pseudonim), veoma autističnom učeniku, ne žaleći se. Jednostavno sam htela da pomognem gde god sam mogla. Maxov instruktor plivanja i njegova majka su bili dirnuti jer je bilo vrlo stresno imati ga u vodi sa mnogim drugim učenicima. Te nedelje, kao i naredne, koža mi je bila vrlo suva od toliko boravka u bazenu. Sedeći u lotosu za vreme meditacije, osećala sam oštar bol. Rekla sam sebi da moram istrajati, izdržati i ne žaliti se u svom srcu. Bol bi prestao posle nekoliko minuta meditacije.
Kad je trebalo da odem na porodiljsko bolovanje, mnogi nastavnici su iskazali zahvalnost za sve što sam učinila. Jednog dana dok sam ulazila u zbornicu, konsultant za ponašanje je rekao: „Neko veoma čist je ušao u zbornicu.“
Pomislila sam da je Falun Dafa vrlo moćna. Svakoga može iz osnova da promeni i pročisti mu dušu.
Kultivisanje trpeljivosti kod kuće
Sada sam sa svoja dva dečaka, dvogodišnjakom i šestomesečnom bebom, i trudiću se da u njih utisnem univerzalne principe, dok budu odrastali. Testovi koje sada kod kuće moram prevazići su sasvim drugačiji. Sinovi mi nude puno prilika da budem strpljivija, posebno kad po ceo dan viču da bi dobili šta žele. Sve manje reagujem na to i mirnija sam.
Naučila sam da eliminišem svoje negativne misli, poput: „Ovakvo ponašanje je neprihvatljivo.“ Podsećam sebe da sam praktikant Falun Dafe i da kultivišem trpeljivost i milost. Želim da proširim svoje srce tako da mu nema granica.
Slušam audio predavanja Učitelja dok se moji sinovi igraju i recitujem im Hong Yin dok smo u parku ili na ljuljašci. Jednom nedeljno radim vežbe u mesnoj zajednici i svako jutro pre doručka pokazujem mom dvogodišnjaku kako da radi sedeću meditaciju. To traje samo nekoliko minuta, ali osećam da svaki dan po malo može kasnije predstavljati veliku razliku.
Moj dvogodišnjak voli priče pa sam mu ispričala onu iz Džuan Faluna, o Han Šinu koji je podneo poniženje puzeći nekom između nogu. Dok smo se igrali, pokazala sam mu kako da se osmehne i kaže: „Nema problema,“ kad ga neko povredi.
Često ga čujem kako peva Falun Dafa Hao (Falun Dafa je dobra). Pričao je o bogovima na nebu, dok sam ga učila da veruje u stvari koje ne može da vidi. Pre nekoliko meseci se desio neverovatan incident. Moj muž je palio granje u dvorištu, tako da se žar održao do sutradan. Dok smo pričali o bašti, moj sin je pao i stavio ruku u žar. Muž je povikao i odmah stavio sinovljevu ruku u vodu. Sin je bio u šoku. Zagrlila sam ga, izrecitovala mu Lunju i ponavljala mu: „Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri, Falun Dafa je dobra.“ Stavili smo mu led, ali on nije hteo da bude s tim. Sutradan nije bilo tragova opekotina. Muž i ja smo bili zapanjeni.
Prijateljica mi je kasnije ispričala kako je dečak iz susedstva stavio ruku na žar i morali su helikopterom da ga nose u gradsku bolnicu.
Falun Dafa mi je uzdigla um i inspiriše ljude oko mene da budu bolji. Tako dobra praksa se oštro progoni u Kini. Osećam se odgovornom za sve te živote koje je zavela komunistička propaganda i nadam se da će brzo saznati istinu i stati na pravu stranu.
(Napisano na poziv Minghui sajta povodom „Proslave Svetskog Dana Falun Dafe” 2018)
