Stajao sam u sudnici, čekajući izricanje presude. Tužio sam kinesku komunističku vlast. Nikad nisam mislio da ću se naći u bici protiv najmoćnijeg prekršioca ljudskih prava na svetu, ali tu sam bio gde jesam.
Odrastao sam u dobrostojećoj porodici. Moj otac je bio moćan samouki tajkun u nekretninama. Moja dvojica braće i ja smo od malena učeni o vrednosti novca. Majka nas je svake subote vodila u crkvu, ali to je bilo zato što su isto radili svi u susedstvu. Nikad nismo bili religiozni, ni duhovni. U srednjoj školi sam bio vrlo popularan, šampion u rvanju i svima prijatelj.
Nakon studija sam se priključio porodičnom investicionom biznisu. Brzo sam shvatio da je rad sa porodicom uvek stresan jer nikad nije posao, već uvek nešto lično. Između oca i mene je bilo puno tenzija i svađa. On je bio vrsta čoveka koja ne može da se odrekne kontrole, i konflikti između nas su eskalirali.
Narednih deset godina sam naporno radio i zaradio puno novca. Stekao sam neutaživ apetit prema skupoj odeći i automobilima. Boss odela, Versace košulje od $500... Sećam se da sam imao 18 automobila u različitim periodima. Takođe se sećam da sam imao puno devojaka, itd!
U ranim tridesetim sam počeo da se osećam nezadovoljan životom i onim što sam imao. Nisam mogao da utolim tu žeđ, kao da pokušavam da ispunim rupu u koju ne mogu da stavim prst. Novac, žene, zabave, ništa nije moglo ukloniti osećaj da nešto nedostaje.
Zbog mog nezadovoljstva, rasle su tenzije u mojoj porodici. Lako sam padao u vatru u razgovorima s mojom braćom, a posebno s ocem. Uprkos želji moje porodice, odlučio sam da pauziram na godinu dana, da putujem i „pronađem sebe“.
Putovao sam u Egipat, Izrael i konačno u Indiju, gde sam osam meseci vozio motocikl sa juga na sever u potrazi za istinskom „duhovnošću“. Nisam imao ideje šta tražim. Pronašao sam stotine raznih duhovnih praksi i njihove sledbenike. Sretao sam gurua za guruom i posećivao hram za hramom. Na kraju je izgledalo kao da svako ima odgovor, samo ako dobije novac.
Posle osam meseci sam shvatio da, baš kao Čarobnjak iz Oza, ako želim da pronađem odgovore, oni će biti u mom sopstvenom dvorištu, a ne hiljadama kilometara daleko, pa sam se vratio nazad.
Kod kuće sam ponovo pronašao zahvalnost i uvažavanje prema onom što sam posedovao. Voleo sam svoju kuću, svoju slobodu, obilje i luksuz, koje sam smatrao zagarantovanim. To je potrajalo oko 3 meseca, a onda se vratilo na ono kako je ranije bilo. Nastavio sam da radim i moje nezadovoljstvo je nastavilo da raste.
Oko godinu dana kasnije, moja majka je naišla na Falun Gong. Godinama sam ismevao majku jer je večito izučavala razne duhovne stvari, ovu i onu praksu. Činilo mi se da nije drugačije ni s Falun Gongom. Međutim, kako je vreme prolazilo, ja sam sagledao fantastične promene u njenom životu. Izgledala je srećnija i zadovoljnija.
Pogledao sam o čemu se radi. Prva stvar koja me je pogodila je to što je praksa besplatna. Nakon mog duhovnog traganja u Indiji, jedna stvar mi je ostala usađena duboko u srcu: da bi učenje bilo čisto, ono mora biti besplatno. Samo ovaj princip je zadobio moju pažnju i poštovanje prema Falun Gongu. Zatim sam se pridružio majci u vežbama.
Vežbe su bile jednostavne, ali vrlo moćne. Shvatio sam da sam potpuno zaokupljen stresom i tenzijom. Nisam mogao da ućutkam um. Lutao je naokolo. Brinuo sam šta danas treba da uradim i šta sutra treba da se uradi.
Na kraju vežbi sam se osećao neverovatno! Konačno sam bio sposoban da počnem da kontrolišem svoj um, umesto da budem pod kontrolom svojih misli i emocija. Te noći sam spavao kao beba.
U mesecima koji su usledili sam istinski doživeo šta znače milost i saosećanje. Kako sam od malena imao u sebe usađeno seme narcisoidnosti, gde se sve vrti oko mene i šta mogu dobiti, na ljude sam gledao kao na predmet mojih želja, i nisam imao pojma šta znači najpre misliti o drugima.
Onda sam jednog dana, čak ne pomislivši na to, shvatio da više nisam pod stresom i tenzijom. Osećao sam se mirno i zadovoljno. Nisam imao želje za stvarima. Moja radna etika se popravila i mogao sam da zalečim napete odnose. Na vežbalištu Falun Gonga sam takođe upoznao svoju ženu.
Falun Gong mi je pomogao da shvatim šta zaista znači biti dobar čovek. Takođe mi je dao sve odgovore na pitanja o smislu života i univerzumu. Dao mi je toliko toga, a ništa mi je nije zatražio zauzvrat.
1999, kad je Komunistička Partija Kine počela da progoni Falun Gong, bio sam zbunjen. Kako nešto toliko dobro mogu napadati u Kini? Tog popodneva sam sreo jednu praktikantkinju iz Poljske. Rekla je: „Ti nisi odrastao u komunističkoj zemlji. Ja jesam. Komunističke diktature rade takve stvari.“
Što sam više saznavao, više sam shvatao da je ona u pravu. Komunistički režim je ateistički, i u Kini on mora kontrolisati svu duhovnost – ili će je napasti. Falun Gong je bio njihova sledeća meta.
Smrti i užasna mučenja nastavila su da se odvijaju iz dana u dan. Priča o desetinama hiljada ljudi ubijenih radi organa je potkrepljena izveštajima, koji su stizali jedan za drugim, i propagandna kampanja vredna više milijardi dolara počela je da nas kleveće po svetu.
Ja sam belac koji je odrastao u luksuznim predgrađima metropole. Nikad nisam saznao šta je diskriminacija, šta je progon, šta je propaganda, a preko noći sam postao branilac ljudskih prava.
Jednog jutra me pozvao otac da mi saopšti da me je zamenik Generalnog Konzula Kine oklevetao u lokalnim novinama, reagujući na članak koji sam napisao radi širenja svesnosti o progonu. Mesec dana kasnije sam ga tužio sudu. Slučaj je bio težak. Svi su mislili da neću uspeti, zbog njegovog diplomatskog imuniteta.
Sledeće godine sam sedeo u sudnici čekajući na presudu. Sudija je presudio u moju korist. Tek tako sam pobedio na sudu. Zaplakao sam. To je bio jedan od najsnažnijih trenutaka u mom životu. Slučaj je postavio presedan širom sveta.
19 godina kasnije smo i dalje na ulicama, delimo flajere i podižemo svesnost o zločinima u Kini. I dalje smo u manjini i finansijski smo slabiji, ali 19 godina kasnije, najmoćniji prekršilac ljudskih prava na svetu i dalje ne može da ućutka milione ljudi koji u srcu nose dobrotu i univerzalnu pravdu.
Dok se približavam 50-oj, veoma sam zahvalan što sam shvatio da pravi odgovori leže unutar. Falun Gong mi je pomogao da dođem do najdubljeg unutrašnjeg mira, kakav nisam mogao zamisliti da postoji.
Da - i dalje uživam u lepim automobilima, lepoj odeći i umetnosti, ali moji prioriteti su se definitivno promenili. Moj mir više se oslanja na stvari, već na to koliko sam sposoban da tretiram druge, i takođe sebe, s Istinitošću-Blagošću-Trpeljivošću. I dalje sam u procesu rada na sebi, ali sada barem uživam u tome.
(Napisano na poziv Minghui sajta “Proslava Svetskog Dana Falun Dafe” 2018)
