Dugo vremena, smetala mi je činjenica da se nisam mogao umiriti dok radim vežbe. Um mi je bio ispunjen svakojakim tvrdokornim mislima. Čim bih potisnuo svoje vrludave misli, um bi otplovio negde drugde. Isto tako, ponekad mi glavna duša ne bi bila jasna, i s vremena na vreme bih zadremao.
U početku nisam puno obraćao pažnju na ovo, i situacija je postajala sve ozbiljnija. Nakon dugotrajne borbe, i uz pomoć Učitelja, konačno sam uspeo da prevaziđem ovo. Hteo bih da podelim svoje iskustvo s kolegama praktikantima.
Da započnem sa snom koji sam imao pre nekoliko dana, u kom mi Učitelj daje znak. Sedeo sam na drvenoj stolici bez naslona, u lepom tamnom odelu, s uglancanim crnim kožnim cipelama.
Učitelj je rekao, ako mi dlaka padne na odeću, biće jako teško očistiti je, pa je zato prebacio preko mene veliko platno i počeo da me šiša.
Učitelj me je šišao sjajnim velikim makazama za lim. Kad bi mi pokazao isečenu kosu, bio sam šokiran videvši da to nije normalna kosa – pramenovi su izgledali kao čelične žice duge nekoliko centimetara, vrlo čvrste, i tu i tamo zarđale.
Učitelj mi je obrijao glavu, ali je ostavio nekoliko kratkih, raznobojnih čekinja na neupadljivom mestu napred. Sve u snu je izgledalo živo i realistično.
Kad sam narednog jutra ustao da radim vežbe, na moje veliko iznenađenje, uspeo sam da se potpuno fokusiram na muziku za vežbe, čistog uma. To je bilo čudesno osećanje koje nikad ranije nisam imao.
Shvatio sam da je Učitelj očistio ometajuće spoljne poruke i misaonu karmu u mom umu. Moja zahvalnost prema Učitelju je bila neizreciva. Istovremeno, bilo me je toliko sramota zbog toga što nisam mogao da očistim svoje nečiste misli i što sam im dopuštao da budu sve jače i jače, dok nisu postale velika nevolja, koju ja sam više nisam mogao da prebrodim.
Znak Učitelja me je naveo da vrlo pažljivo razmislim o sebi. Shvatio sam da od samog početka, nikad nisam uzimao svoj problem ozbiljno, i čak sam dopuštao svom umu da vrluda sa svakojakim mislima.
Pre nego što mi je Učitelj dao znak
Uvek sam uživao da radim vežbe, a kad mi je um bio relativno miran i fokusiran, uspevao sam da dođem do sjajnih rešenja za probleme s kojima sam se susretao na poslu, ili u dnevnom životu.
Bio sam uključen u urednički posao za Epoch Times. Kad je trebalo da napišem članak, ja bih za vreme vežbi razabrao informacije koje imam, sačinio skicu, pa čak i smislio deskriptivne fraze koje ću koristiti u članku. Završivši vežbe, članak bih napisao bez mnogo truda.
U to doba, na ovo sam gledao kao na svoju sopstvenu sposobnost, i bio sam vrlo zadovoljan sobom. Zapravo, stanje u kom sam bio nimalo se ne razlikuje od vežbanja naopakih puteva kultivacije, kako to Učitelj opisuje u Džuan Falunu. Sam sam dopustio da narastu ometajuće misli i dopustio sam im da vrludaju i luduju, i zlo je koristilo tu vezanost i uvećavalo je.
Baš kao što mi je Učitelj pokazao u snu, moja kosa se pretvorila u čvrste čelične žice, i svaka je bila antena koja prima svakojake poruke, i prenosi ih u moju glavu. Nije ni čudo da su se svakojake misli javljale u mom umu dok sam vežbao: stvari u vezi prošlosti, sadašnjosti, dalekim, bliskim, dobrim, lošim, itd.
Zbog toga što sam se držao mnogih vezanosti, tim spoljnim porukama je bilo vrlo lako da uđu. Moj um je bio kao radio prijemnik, a moje vezanosti su traćile kanale s kojima bi se identifikovale da prime spoljne poruke preko antena. Sve to je previše dobro funkcionisalo dok sam radio vežbe.
Iako sam radio vežbe uz muziku i uputstva Učitelja, misli bi mi odlutale. Kad sam radio sedeću meditaciju, misli su mi stalno lutale, a ponekad bih i dalje bio u svom svetu fantazija kad bi se vežba završila. Ponekad bih čak i zadremao. Slična iskustva sam imao učeći Fa. Ponekad ne bih bio svestan onog što čitam.
Ozbiljno pristupiti problemu
Razmenivši iskustvo sa kolegama praktikantima, shvatio sam ozbiljnost ovog pitanja, i da ovo stavlja moju kultivaciju pod veliki upitnik. Shvatio sam da sam previše obraćao pažnju na stvari običnih ljudi, umesto da dam prioritet kultivaciji.
Baš kao znak koji mi je Učitelj dao u mom snu: nosio sam lepo odelo i uglancane kožne cipele. Nije li to bio odraz moje težnje ličnoj koristi i izgledu na površini? Možda se mogu smatrati uspešnim među običnim ljudima, sa doktorskom titulom, imam stalan posao koji bi svako poželeo, srećnu porodicu sa dobro vaspitanom decom, lepu kuću i auto… Međutim, sve ove stvari učinile su da lako upadnem u klopku svakojakih vezanosti.
Uz pomoć kolega praktikanata, počeo sam više da učim Fa, i trudio sam se da se više fokusiram dok radim vežbe. Stalno sam sebe ohrabrivao predavanjima Učitelja i stavio sam prioritet na Dafu, kao deo svog života.
Međutim, pošto sam dugo bio popustljiv prema svojoj kultivaciji, nije mi bilo lako da uhvatim korak. Sebi sam govorio: "Želim da se kultivišem u Dafi, želim da se promenim, kultivacija mi je nešto najvažnije."
Čim bi moj um počeo da luta, ja bih ga povukao nazad, i tako sam uspevao da održim relativno miran um. To je trenutak kad sam usnio sam koji sam prethodno ispričao.
Duboko sam zahvalan Učitelju. Naravno, u svom snu sam takođe video da je Učitelj uklonio skoro svu lošu materiju, ali je i dalje ostavio nekoliko čekinja na mojoj glavi. Znam da mi je to ostavljeno da se kultivišem. Hvala ti, Učitelju, za tvoj najmilostiviji aranžman. Znam da od mene zavisi kako ću ići preostalim putem kultivacije.
