Tradicionalna kineska kultura uključuje mnoge priče o ljudima koji su bili blagosloveni nakon što su činili dobra dela, ili nesrećni kad bi činili zla dela. Ovo je koncept karmičke nagrade i kazne.
Nečasno ponašanje
Priča govori o Lin Šiju, magistratu prefekture (čin između gradonačelnika i guvernera) grada Čengdu u Song dinastiji.
Kad je Džang Du bio zaišiang (ekvivalentno položaju premijera), on je planirao da okleveće svoje političke protivnike, a za to mu je bio potreban sekretar dodeljen caru. Neko mu je preporučio Lina.
Džang se sreo sa Linom i obećao mu unapređenje ako bude učinio tačno onako kako mu ovaj bude rekao. Lin je ovo shvatio kao dobru priliku i pristao je.
Sekretar je zadužen da piše carske ukaze. Ovo je Linu dalo priliku da okleveće činovnike kako je to naložio Džang.
Reči u ukazima su bile toliko grube da su mnogi ljudi koji su ih čuli bili u šoku i neverici.
Na primer, Su Ši je bio jedan od najčuvenijih pesnika u Song dinastiji. Lin je ranije pisao napise koji su hvalili Sua i njegovu porodicu. Ali dok je pisao ukaz protiv Sua, on je napisao: "Su Ši, zajedno sa svojim ocem i bratom, je pohlepan i zloupotrebljava svoju moć. Često vara ljude radi svojih interesa. On pravi budale od ljudi i obmanjuje ih."
Zbog Džanga i Lina, mnogi lojalni, uvaženi zvaničnici su izgubili čin i prognani su. Pored toga što je kaznio i porodice tih činovnika, Džang je takođe pokušao da ih likvidira. Međutim, mnogi ljudi su znali da su ovi činovnici nevini. I tako je car zaustavio Džanga i sačuvao im živote.
Zapravo, Linu je bilo sasvim jasno da je činio nešto loše. Jednom, pišući ukaz koji kleveće jednog oficira, Lina je bilo sramota: "Znam da će me ovo proganjati i uništiti mi moralni integritet. "
Svejedno je nastavio ovako, u nadi da će mu to doneti viši čin.
Kad je Džang pao, Lin je izgubio čin. Do njegove smrti, svih deset prstiju – koje je koristio pišući ukaze – su istrulili i otpali. Takođe je imao čireve na jeziku.
(Nastaviće se)