Pozdrav Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
Ja sam dogogodišnji praktikant Falun Dafe. Prošlo je neverovatnih 25 godina otkad sam prisustvovao Učiteljevom četvrtom javnom seminaru u Čangčunu, septembra 1992.
Moja preistorijska veza s Falun Dafom
1970-ih sam počeo da se zanimam za čigong. Isprobao sam brojne škole, od borilačkih veština Šaolina, do tantrizma. Trošio sam svoj novac kupujući svakojake čigong knjige i učeći mnoge tehnike, poput obožavanja Bude, paljenja mirisnih štapića, bajanja, i crtanja simbola. Bio sam u pedesetim godinama i moje telo je bilo prilično snažno, i takođe sam razvio neke moći.
Puno ljudi je vežbalo čigong u Parku pobede u Čangčunu. Neko mi je preporučio Falun Dafu i rekao mi da je to praksa Buda škole. Nisam puno obraćao pažnju, smatrajući da sam već prešao na budizam.
U to doba, učitelj Li Hongdži je predavao Dafu na istočnoj strani Majmunske planine, u unutrašnjosti parka, dok sam ja predavao tantrizam na severoistočnoj strani. Možda sam bio samo desetak metara daleko od Učitelja, ali toga nisam bio svestan.
Jednog jutra u julu 1992, završivši jutarnje vežbe, hodao sam izvan parka. Neko je prodavao Falun Gong knjige. Kupio sam poslednji preostali primerak knjige Kineski Falun Gong.
Iščitao sam knjigu i bio sam zapanjen svim onim što je rečeno u njoj. “Sjajno, ovo je prava stvar! Kako to ranije nisam našao? Bio sam oduševljen i odlučio sam da odustanem od tantrizma, i da do kraja vežbam Falun Dafu. Oko 80% ljudi koji su od mene učili tantrizam kasnije je takođe počelo da vežba Falun Gong.
Otišao sam da posetim prijatelja koji je takođe vežbao čigong. Dok sam se penjao stepenicama do stana, nekoliko ljudi je silazilo dole. Osoba na čelu je bila visoka i vitka. Zastao sam u uglu da mu napravim prolaz. Dok su prolazili pored mene, ta osoba na čelu, sa osmehom na licu me je potapšala po ramenu.
“Ko je taj čovek? Zašto me je potapšao po ramenu?" Odmah pošto je prošao, ja sam se odjednom setio da sam njegovu sliku video u knjizi Kineski Falun Gong. Za njim je išao moj prijatelj. Sišao sam dole zajedno sa njima i ispratio tog čoveka. Um mi je bio prazan u tom času. Tek kasnije tog dana sam se povratio od ovog i shvatio da sam sreo Učitelja Falun Dafe. Moja sudbinska veza sa Učiteljem je ostvarena.
Početak kultivacije
Nekoliko dana kasnije sam prisustvovao četvrtom seminaru Falun Dafe, od 8 – 17. Septembra, 1992. Učitelj je predavao, a njegovi asistenti su nas učili vežbe. Dok smo učili vežbe, on je išao okolo ispravljajući nam pokrete i čisteći nam tela.
Jedna žena je prisustvovala seminaru. Imala je tumor u stomaku i izgledala je kao da je u šestom mesecu trudnoće. Čuo sam da je već bila posetila razne doktore u zemlji i inostranstvu, ali je niko nije mogao izlečiti. Došla je da joj Učitelj pomogne.
Sedeo sam u poslednjim redovima i ustao sam da vidim kako je Učitelj leči. Prostim zamahom ruke, kao da nešto izvlači napolje, on je ispumpao stomak te žene. Skoro da su joj spale pantalone. Krv i gnoj su joj curili niz nogavice.
Publika je bila zapanjena, i usledio je jak aplauz. To je bilo čudo. Pre ovog sam video mnoge čigong majstore, ali ovo nijedan nije mogao. Stvarno je izuzetan. Posle desetodnevnog seminara sam shvatio da Falun Dafa nije obična stvar.
Mada sam vežbao čigong više od 10 godina, niko nikad nije pričao o mentalnom unapređenju. Falun Dafa je prva učila učenike da se fokusiraju na mentalno unapređenje i da slede principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti. Ovo je bio pravi put. Konačno, potrošivši pola života u traganju, ja sam ga pronašao. To je bilo izuzetno dragoceno.
Po pitanju moje zbirke čigong knjiga, neke sam spalio, a neke poklonio. Toliko različitih tehnika sam učio da mi je trebalo vremena da se oslobodim svih tih knjiga.
Vežbanje vežbi
Počeo sam da radim svoje jutarnje vežbe Falun Dafe u Dečjem parku, nedaleko od moje kuće. Jednog jutra, u rano proleće 1993, Učitelj je došao na naše vežbalište. Izabrao je mesto i očistio sredinu za nas. Radeći vežbe na tom mestu, osećao sam snažnu energiju.
Ljudi sa sudbinskim vezama sa Dafom neprekidno su nam dolazili. Uskoro više nije bilo mesta na našem vežbalištu. Koordinator nam je rekao da je Učitelj izabrao drugu lokaciju za nas – šumovito područje unutar Dečjeg parka, pored kojeg će proći i videti nas svako ko ulazi u park s bilo koje strane. Okačili smo veliki baner, i bio je vrlo upadljiv.
Bez puno razumevanja dubljeg značenja kultivacije, većina nas se u početku jednostavno fokusirala na vežbe. Prekrstiti noge tokom meditacije, za sve je bio najteži test. Neki praktikanti su se kupali u znoju, neki su se klatili, a neki su imali bolan izraz lica.
Da bi nam pomogao da prebrodimo ovaj test, Učitelj nas je naučio puno metoda, uključujući vezivanje nogu kanapom, pritiskanje nogu teškim predmetima, i istezanje.
Ja sam vezivao noge. Da bih sebe sprečio da razlabavim kanap, zatražio sam od svoje žene da mi vezuje ruke iza leđa. Izdržavao sam minut po minut. Žena nije mogla da me gleda u tolikom bolu pa je izlazila i ostavljala me samog kod kuće. Pao sam sa stolice i usled bola se skoro onesvestio – zbilja sam želeo da brzo dostignem taj standard. Vežbao sam i vežbao, sve dok nisam mogao da meditiram dva sata u dvostrukom lotosu. Ispostavilo se da eliminisanje karme i dostizanje božanskog domena neće biti lako.
Drugi praktikanti na našem vežbalištu su takođe bili spremni da trpe bol vežbajući. Povećali smo trajanje druge vežbe sa 20 minuta na 30, zatim 40 i konačno na 80 minuta. Ja sam čak povećao svoje vreme na 3 sata.
Bio sam ponosan na sebe što sam marljivo radio vežbe, ali kad sam to ispričao Učitelju, on nam je vrlo ozbiljno rekao: "Tako držati točak... zar neće ljudi pobeći od vas? Ako volite da držite točak, to treba da radite kod kuće."
Tek tada smo shvatili da moramo misliti na nove ljude i na predstavljanje prakse drugima. U poređenju sa vežbanjem vežbi, učenje Fa i kultivacija uma su bili važniji.
Svedok čudima
Nakon prvog seminara, pohađao sam još seminara u Čangčunu i Harbinu, između septembra 1992 i avgusta 1994. Svaki put kad bih slušao predavanja, sticao sam dublje razumevanje Fa-principa.
Bilo je i testova. Moj šinšing se postepeno popravljao. Bio sam svedok mnogim čudima, kao i ogromnoj teškoći s kojom se Učitelj suočavao predajući Fa i spašavajući ljude.
Tokom sedmog seminara u Čangčunu, u maju 1994, prisutan je bio jedan praktikant koji je bio Učiteljev kolega. Ispričao nam je priču koju je Učitelj uključio u Džuan Falun:
"Kad smo prošli put držali kurs na Jilin univerzitetu, jedan od naših učenika izlazio je kroz kapiju univerziteta, gurajući svoj bicikl. Kad je stigao do sredine ulice, odjednom se našao u sendviču između dva automobila. Kola su ga skoro udarila, ali on nije osetio ni najmanji strah. Kad nam se dogode ovakve stvari, mi obično ne osećamo strah. Automobili su se u poslednjem času zaustavili, a opasnost je prošla."
Taj praktikant je rekao da u tom času nije imao predstavu šta se dešava. Kad se okrenuo, ugledao je Učitelja kako gleda u njega sa ulaza u Jilin univerzitet. Pošto je pročitao Džuan Falun, on je shvatio da mu je Učitelj pomogao da otplati karmu.
Učitelj je pričao o još jednom incidentu s tri praktikanta u Čangčunu, dok je predavao u nekom drugom gradu. Ja sam zapravo video kako džip beži sa lica mesta pošto je udario praktikanta, dok je bicikl još uvek visio sa njegovog prednjeg branika. Džip se toliko brzo kretao da je bicikl u kontaktu sa asfaltom varničio, i pored toga što je padala kiša i put je bio mokar.
Kasnije smo saznali da je taj vozač bio pijan. Kad ga je policija konačno zaustavila, bicikl je i dalje visio na braniku. To troje ljudi, par sa ćerkom, bili su novi praktikanti, na putu na seminar Učitelja. Uprkos tome što ih je džip jako udario, uprkos jakom udarcu, bili su dobro, bez ikakvih povreda. Učitelj štiti sve praktikante.
Paralizovan čovek ustaje
Praktikanti s vežbališta su se fotografisali sa Učiteljem za vreme predavanja. Čovek u svojim šezdesetim ili sedamdesetim, koji je izgledao kao neko s visokim obrazovanjem, je sa strane sedeo u invalidskoj stolici.
Učitelj ga je pogledao i rekao mu: "Baci svoj štap i skloni stolicu." Taj čovek se polako podigao, odgurnuo stolicu, a zatim je bacio štap. Najpre je koraknuo levom nogom, a onda desnom. Nekoliko puta je prošetao među publikom. Bio je toliko iznenađen i srećan da se sve vreme osmehivao i plakao.
Posle slikanja sa Učiteljem, taj čovek se sam popeo uz stepenice da sluša predavanje. Posle predavanja smo saznali da je on bio inženjer i da je četiri godine bio paralizovan. Mnogi ljudi su bili svedoci ovog čuda, i bili su zapanjeni čudesnom moći Dafe.
Ja sam pomislio da ova osoba zaista ima dobru moć poimanja; on je verovao i učinio ono što mu je Učitelj rekao, što je u tom času rezultovalo čudom.
Pomoć na seminarima
Pomagao sam u logistici seminara, i šinšing testova je bilo na pretek. Tokom sedmog seminara, mnogi su doputovali izvan grada. Održavala su se dnevna i večernja predavanja. Karte su bile rasprodate, ali ljudi su i dalje dolazili i želeli da kupe karte.
Videvši ih tako zabrinute što neće moći da uđu, drugi članovi osoblja i ja smo im dali svoje karte. Stajali smo iza zavese i slušali predavanje, dok smo se istovremeno brinuli da ništa ne omete Učitelja.
Asistentski centar nam je doneo knjige da prodajemo. Posle seminara nam je ostala neka količina. Kad smo uporedili stanje sa računima, otkrili smo da nešto knjiga nedostaje. Sopstvenim novcem smo nadoknadili razliku. Za čudo, nestale knjige su sutra vraćene.
Ako treba da govorim o iskustvima koja su me učinila nervoznim, to mora biti seminar u Harbinu, početkom avgusta 1994. Seminar je držan na hokejaškom stadionu, koji još nije bio završen.
Bilo je puno smetnji na tom seminaru. Učitelju su oči bile krvave, isto kao i asistentima iz Čangčuna. Često je kašljao, a i nas je peklo u grlu. Učitelj nam je rekao da su rđave stvari koje je eliminisao došle u njegovo grlo.
Bio je letnji raspust, kad se studenti vraćaju kući. Da bi im smanjili troškove, lokalna čigong asocijacija je priredila da praktikanti van grada odsednu u studentskom domu. I Učitelj je tamo odseo. Desilo se prekid struje i vode, što kažu da se ranije nije dešavalo. To nam je donelo dosta neprijatnosti.
Ne samo to, već se autobus koji nas je vozio sa stadiona pokvario na putu, pa su asistenti morali da ga guraju sve do stadiona.
Osmog dana seminara, četvorica ljudi su uneli teško bolesnog čoveka na nosilima i pokušali da se proguraju za vreme predavanja. Zaustavili smo ih jer Učitelj je rekao da ne može primati ozbiljno bolesne na predavanja, budući da je Falun Dafa praksa kultivacije, a ne nešto za lečenje bolesti. Ti ljudi su bili ljuti zato što ne mogu da uđu.
Posle sam ovo rekao Učitelju. On je odgovorio da je taj pacijent već mrtav i da je njegova duša već otišla.
Sledećeg dana, što je bio poslednji dan seminara, ti ljudi su se vratili baš pre nego što će Učitelj završiti s predavanjem. Kad su se popeli na binu, svi mi smo zajedno sa Učiteljem bili izašli napolje. Napravili su scenu i mnogi ljudi su ih videli.
Čuo sam da je pacijent došao iz Đindžoua, iz provincije Liaoning. Praktikant iz Čangčuna im je rekao da dođu na seminar i zamole učitelja da izleči pacijenta. Taj praktikant je zahtevao da ga Učitelj izleči, ali Učitelj je to odbio. Praktikant je strgnuo amblem faluna sa svoje odeće i bacio ga na pod, preteći Učitelju: "Više neću vežbati!" Učitelj mu je svečano rekao: "Ti to ne zaslužuješ!" Taj čovek je i dalje bio ljut. On je bio taj koji je doneo mrtvog pacijenta da bi napravio scenu poslednjeg dana.
Učitelj je rekao:
“Tokom predavanja Fa, bilo je i stvari koje nisu išle glatko, a krupne smetnje dolazile su sa svih strana. (Džuan Falun)
“Ploviti brodom Fa pre nego što se spusti katastrofa,
Milioni na milionima teškoća i opasnosti,
Isprečeni na mom putu." (Patnje radi spasenja", Hong Yin)“Prenositi istinski Fa, ispalo je teže od teškog.
Mnogi demoni ometaju, rizik za rizikom se gomila.” (“Pribranost u katastrofi", Hong Yin)
Iako Učitelj nije ovo mnogo objašnjavao, samo on zna koliko teškoća je imao predajući Fa, koliko bitki je vodio protiv zla na ljudskom nivou, i u drugim dimenzijama.
Kultivaciona sredina u Čangčunu
Tokom dve godine kultivacije, ja sam stekao dublje razumevanje Fa. Mnogi praktikanti oko mene su počeli da uče Fa napamet, i mi smo delili svoja iskustva u vezi s tim.
Učitelj se vratio nazad u Čangčun 18. Septembra, 1994, posle držanja seminara u drugim gradovima. U učionici na Univerzitetu u Jilinu, on je objašnjavao Fa asistentima u Čangčunu. Asistent s našeg vežbališta je ispričao Učitelju o našem učenju napamet.
Učitelj je na kraju rekao:
“Da li u mom rodnom gradu možemo povesti u organizaciji grupnog učenja Fa u određeno vreme? — ne možemo samo grupno vežbati. Možete skupa čitati i diskutovati poglavlje po poglavlje, odeljak po odeljak. Utvrdite vreme za učenje onako kao što to radite u slučaju grupnih vežbi. Mislim da će ovo biti korisnije; može da usmeri na specifična pitanja, i omogućiće nam da sledimo Fa kad nadalje budemo nailazili na konkretne probleme. Mi ćemo zakotrljati loptu, a za tim će se povesti asistentski centri širom zemlje.” (“Predavanje Fa Dafa asistentima u Čangčunu" iz Objašnjavanje sadržaja Falun Dafe)
Od tada na dalje, mi smo počinjali naše dnevno učenje Fa u parku posle jutarnjih vežbi. U to vreme smo uglavnom učili knjigu Falun Gong. Naše razumevanje Fa se značajno popravilo, i takođe smo shvatili važnost kultivacije šinšinga.
Dva meseca kasnije, 20. novembra, 1994, praktikanti Falun Dafe iz Čangčuna su održali svoju prvu konferenciju za razmenu iskustava u amfiteatru Mingfanggong na Univerzitetu u Jilinu.
Konferencija je bila uzvišena i sveta. Iako je bio kraj novembra i zima je počela, tog dana je bilo toplo, i dan je bio svetao u blizini mesta održavanja. Praktikanti sa otvorenim Trećim okom su videli mnoga božanska bića kako dolaze na konferenciju. Neki praktikanti takođe su snimili u amfiteatru prizor kako zrake svjetla jedna po jedna upaze u dvoranu iznad glava praktikanata. Mnogi praktikanti su pogledali taj video snimak.
Učitelj je pričao o tome u "Govor u Gvangdžou nekim vođama asistentskih centara širom zemlje“ u Objašnjavanje sadržaja Falun Dafe:
“U Čangčunu su napravili video snimak, na kom učenici živo govore, a uzbuđeni su bili i učenici u publici—neki su čak plakali. Bili su zaista srećni jer je sastanak bio živ, a atmosfera sjajna. To je kao što je neko od vas malopre rekao—da u tom polju ništa nije nedostajalo, sem što ja nisam bio tamo. Bilo je baš kao kad ja držim seminar, polje je bilo veoma snažno. Mogli biste reći da je to bilo jedno Falun Gong okupljanje, i bilo je slično Fa- konferenciji, pa je efekat bio odličan. Kad u budućnosti budemo imali puno učenika, učenici će moći raditi ovako i govoriti o svojim iskustvima i razumevanju. Ovakvo učenje Fa je veoma poučno. Učenici pričaju o onom što su stekli naučivši praksu. Na neki način ovo je još življe od naših izlaganja.”
Oko 12 praktikanata je podelilo svoja iskustva, a cela konferencija je trajala više od 5 sati. Ja sam bio tako uzbuđen i plakao sam. Prošla je samo jedna ili dve godine otkad Učitelj prenosi Fa, i tokom tog vremena praktikanti su neverovatno brzo napredovali.
Knjiga Džuan Falun je objavljena početkom 1995. Praktikanti su poslali knjige iz Pekinga i mi smo išli na železničku stanicu da ih preuzmemo. Ponekad smo vozili kamion u obližnje gradove da preuzmemo knjige. Naša odgovornost je bila da pomognemo da svaki praktikant ima knjigu, i da može da uči Fa. Ponekad bi padala kiša kad bismo preuzeli knjige, a ponekad bismo imali drugačije nevolje, ali Učitelj je štitio nas i knjige.
Pošto je Džuan Falun objavljen, Učitelj je otišao u inostranstvo da predaje Fa. Asistentski centar je organizovao praktikante da uče Fa i zajedno rade vežbe.
S jakim ljudskim vezanostima, imali smo mnoge međusobne konflikte. Konflikti među asistentima u Čangčunu su dostigli vrhunac u leto 1997. Žudeli smo za Učiteljem, da se vrati i razreši nam probleme.
Kad se Učitelj vratio, on se susreo sa praktikantima. Vreme je bilo hladno, sa ponešto pljuskova, ali kiša je stala čim je Učitelj došao. Svi smo se rukovali s Učiteljem. Njegove ruke su bile tople i mekane. Energija koja je dolazila od njega bila je kao električna struja koja ide kroz moje telo. U tom času, sve moje pritužbe i konfuzija bili su razrešeni. Zaboravio sam pitanja koja sam hteo da postavim.
Možda su svi ostali imali isto iskustvo, jer niko ništa nije pomenuo u vezi konflikata. Okružili smo Učitelja i slušali ga kako predaje Fa. Takođe smo napravili grupnu fotografiju s njim. Svi smo osećali njegovu ogromnu milost.
Tokom tog perioda, Učitelj je objavio puno članaka koji su kasnije uključeni u Bitno za dalje napredovanje. Ovo su za nas bili teški udarci, koji su ispravili zajedničke probleme koje je većina praktikanata imala u svojoj kultivaciji.
U maju 1997, praktikanti Čangčuna su održali izložbu slika na Nanling stadionu, da bi obeležili petu godišnjicu predstavljanja Dafe javnosti. Ljudi širom zemlje su došli da je vide, i to je bio sjajan način da se Dafa predstavi ljudima. Mnogi su počeli da vežbaju Dafu pošto su videli izložbu.
Pošto smo svi dali sve od sebe u pripremu izložbe, konflikti među nama su popustili. Shvatili smo da je to prilika koju nam daje Učitelj da se unapredimo kao jedno telo. Kad se naredni put vratio u Čangčun, on je pohvalio izložbu i dvaput rekao: "Zasluge su neizmerne!"
Poslednji Učiteljev seminar u Kini pre progona
Oko godinu dana kasnije, 26. jula 1998., obavešteni smo o sastanku sa asistentima. Koordinator me je zamolio da preuzmem korpe sa cvećem poručenim u cvećari. Bilo je više od 10 korpi najveće veličine. Mada je sin koordinatora istog dana imao svadbu, ja sam odmah znao da to nije za svadbu, i da se Učitelj vratio.
Preuzeo sam cveće i otišao na svadbu. Popodne sam otišao u hotel gde je bio sastanak. Više od 700 asistenata iz Čangčuna došlo je na sastanak. Seli smo, i u tišini čekali Učitelja.
Ranije tog meseca, jedna TV stanica u Pekingu je emitovala emisiju koja napada Falun Dafu, i šteti ugledu Dafe u društvu. Svi smo osećali pritisak okruženja. Na tom sastanku, Učitelj je govorio pet sati. Usmeravao nas je da na pozitivan način gledamo na stvari i ukazao nam na neke od naših nedostataka u kultivaciji. Takođe nam je zatražio da temeljito učimo Džuan Falun.
To je bio poslednji put da je Učitelj predavao Fa u Kini pre progona. Tada nisam sasvim shvatio sve što je predavao. Kad je progon iznenada počeo, shvatio sam zašto nam je rekao da stavimo naglasak na učenje Fa. Samo s dobrim učenjem Fa možemo izdržati brutalan progon. Učitelj nam je sve rekao.
Učitelj me štiti
Kad je progon počeo u julu 1999, svaki praktikant je stavljen pred najozbiljniji test.
Sedam policajaca mi je došlo kući. Stajali su pred vratima, ali nisu smeli da uđu. Jedan je rekao: "Znamo da vežbate borilačke veštine. Nemojte ih koristiti protiv nas. Hajde da popričamo u stanici."
Ispostavilo se da me je neko prijavio policiji da delim materijale o Dafi. Kod kuće sam imao puno materijala. Rekao sam im da ću poći s njima, pod uslovom da ne diraju stvari u mojoj kući. Složili su se. Prevaren sam. Dok sam bio u stanici, druga grupa policajaca je otišla kod mene kući i zaplenila sve materijale u vezi s Dafom.
Ponovo sam uhapšen pre nekoliko godina. Policija je ponovo zaplenila materijale kod moje kuće i pokušala da me osudi, ali uz zaštitu Učitelja sam se uskoro vratio kući.
Udario me je auto i iščašio mi ruku. Vozač je hteo da me odvede u bolnicu. Odbio sam, rekavši mu da ću biti dobro, pošto vežbam Falun Dafu. Pustio sam ga da ide. Bio je vrlo zahvalan. Mada me je ruka toliko bolela da nisam moga da spavam noću, nastavio sam da radim vežbe. Ruka mi se oporavila posle mesec dana.
Tokom progona, zlo vreba svaku priliku da nas progoni. Bez zaštite Učitelja, ne znam šta bi se desilo sa mnom.
Slušao sam Učitelja i bio sam marljiv u učenju Fa i vežbanju. Vodim punkt za kreiranje materijala i proizveo sam puno materijala za kolege praktikante. Živa bića žude da budu spašena! Znao sam da nam je sve što imamo dao Učitelj i da to treba koristiti da se potvrdi Fa.
Nastavili smo svoju tradiciju da svake godine proslavimo 13. maj i time iskažemo svoju zahvalnost prema Učitelju. Nismo mogli držati parade ili mitinge, i zato smo kupovali kolače i voće i slavili kod kuće. Delili smo svoja iskustva u kultivaciji, a neki stari praktikanti su se prisećali starih dana sa Učiteljem. Naše ispravne misli su ojačale tokom tog događaja.
Epilog
Vreme leti. Prošlo je 25 godina otkad je Učitelj predstavio svetu Falun Dafu. Veoma sam ponosan što i sam vežbam Dafu 25 godina.
Prošlo je 20 godina otkad sam slušao predavanje Učitelja. Kako mi se bliži 80 godina, Učitelj mi toliko nedostaje! Žudim za danom kad će se Učitelj vratiti u Čangčun.
Hvala, Učitelju! Hvala, kolege praktikanti!
