Kultivišem se u Dafi više od 20 godina i postepeno sam dostigao stanje prosvetljenja. Moje misli su povezane sa mojim telima u drugim dimenzijama, što znači da mogu da putujem kroz različita vremena i prostore. Ovde sam zapisao šta sam video kad sam otputovao u svet u drugoj dimenziji.
Lokalni praktikant je sarađivao sa mnom na Dafa projektima. Međutim, usled skučenog rasporeda i rođenja njegovog deteta, on je popustio u kultivaciji i počeo je da ima simptome vrlo teške astme.
Pozvao sam ga kod mene kući, i nekoliko dana za redom smo učili predavanja Učitelja i zajedno vežbali. Pomogao sam mu da potraži unutar sebe. Njegovi simptomi su se smanjili, ali nisu u potpunosti nestali.
Jedne večeri pošto je on zaspao, ja sam nastavio da šaljem ispravne misli. U stanju mirnoće, uspeo sam da sagledam njegove prethodne živote. U preistorijsko doba, on je bio bog mora, onaj koji je opisan u zapadnoj mitologiji. Bio je kralj okeana. Statue ispod okeana prikazivale su čoveka sa repom ribe, koji drži trozubac. Darovi kojima su darovali svog morskog boga su bili krupni biseri u školjkama. Dok sam gledao bisere, voda okeana odjednom je zasvetlela i ja sam mogao da vidim sjajne čestice kako se zauzimaju raspored, usmeravajući me ka kapiji druge dimenzije.
U drugoj dimenziji, na nebu su stajala tri sunca. Kad je temperatura narasla, sunca su se spojila u jedno, koje je zračilo nežnom, toplom svetlošću.
U sredini okeana je bilo veliko ostrvo s tropskim šumama. Litice su bile vrlo strme, a iznad litica i okeana letele su džinovske životinje nalik zmajevima. Njihova tela živih boja bila su prekrivena sitnim krljuštima, ali su imala velika krila i duge repove.
Kad su me videle, ispustile su duge krike. Noseći na sebi vitezove u oklopima, letele su malo iznad vode ispred mene, vodeći me.
Dok smo se približavali kopnu, razne vrste ptica su nam se pridružile. U luci su bili usidreni veliki jedrenjaci.
Čovekolika bića su bila zauzeta svojim poslovima. Neka su nosila odeću sličnu kao u drevnom zapadnom društvu. Kosa im je bila plava ili crvena. Leteo sam sa devet velikih zmajolikih životinja i njihovim vitezovima, i video visoke planine, široke reke, prostrane šume i livade, i razne vrste životinja.
Po poljanama su trčali beli konji, a sledila su ih bića koja su bila polu-konji, polu ljudi. Bili su svetlo smeđi. Muškarci su bili mišićavi i nosili su lake šlemove. Nosili su lukove i strele, i koplja. Žene su takođe nosile oklope i bodeže. Prelazeći široku reku, oni su je naprosto preskočili, dok su konji preleteli preko.
Takođe sam video nekoliko cvetajućih gradova i varoši. Ljudi su nosili odeću u boemskom stilu centrale Evrope. Odrasli muškarci su bili odeveni u belo platno, sa maslinovim vencem na glavi, koji je reprezentovao njihov društveni status. Žene su bile odevene u crveno i zlatno, s kosom u punđi. Devojčice su imale raspuštenu kosu, ukrašenu belim ljiljanima.
Vitezovi su me odveli do grupe zgrada napravljenih od belog žada. Ruže raznih boja su cvetale, a vazduh je bio ispunjen prijatnim mirisom. U glavnom predvorju su bili veliki beli stubovi ukrašeni zlatnim gravurama. Plafoni su bili ukrašeni u istom stilu. Pravougaona fontana odvela me je kroz glavno predvorje do zlatnog kraljevskog prestola. Video sam bele bisere povrh fontane. Pored prestola je bilo 12 manjih sedišta. Sve je bilo namešteno izuzetno bogato i luksuzno, ali prostrana palata je bila prazna i tiha.
Napolju su se videli razni pejzaži sa cvećem i drvećem, kao i različite arhitektonske strukture. Došao sam do okrugle bele građevine pod nazivom Kristalna palata, koja je bila okružena mnogim stubovima. Unutrašnjost palate je bila sva u kristalima. Tavanice su bile providne, a ornament na podu je bila velika crvena ruža u punom cvatu. Leđima ka jugu bio je okrenut visoki portret kolege praktikanta, koji stoji sa rastvorenim banerom na Trgu Tjenanmen. Na licu je imao spokojan osmeh, a pogled mi je bio čvrst, neustrašiv.
Na zidovima palate su visili portreti ovog praktikanta u likovima iz raznih vremenskih doba. Jedna od slika ga je prikazivala kao morskog boga sa trozupcem u ruci.
Iz providne kupole, na sredini dvorane, na mene je padala svetlost. Odjednom, zvezde, galaksije i nebeska tela pojavila su se u sredini dvorane oko mene, kao da sam ušao u ogroman univerzum. U centru nebeskog tela je bila malena galaksija okružena zlatnom svetlošću - to je bio mali univerzum naše planete Zemlje.
Izvan Kristalne palate, velik broj božanskih ratnika u nekoliko skupina u bliskoj formaciji okupilo se na prostranoj ravnici. Božanski ratnici su bili odeveni u kožne oklope, šlemove i čizme, poput onih u antičkom Rimu. Na čelu je bilo devet zmajskih vitezova sa velikim zmajevima pored sebe, a sledili su ih ratnici koji drže velike štitove, koplja, bodeže i druge vrste oružja.
Sa svake strane okupljenih ratnika bila su dva viteza na božanskim konjima, sa medvedima ispred sebe, i kentaurima iza. Čovek sa zlatnom maslinovom grančicom na glavi mi je prišao. Stavljajuću desnu ruku na grudi, pozdravio me je.
“Dragi učeniče Dafe iz doba Fa-ispravljanja, hvala ti što si došao u našu Zemlju ruža, i hvala što pomažeš našem kralju, tvom kolegi praktikantu. Nadam se da ćeš našem velikom kralju preneti naše misli, i reći mu da nam jako nedostaje. Molim te da mu odneseš ovo pismo. I molim te da prihvatiš našu srdačnu zahvalnost!"
S poštovanjem sam uzeo svitak zapečaćen znakom crvene ruže. Taj čovek se vratio natrag, a božanski ratnici su mi se još jednom poklonili.
Zatim su ratnici počeli da ritmično udaraju svojim mačevima i štitovima. Zaglušujući zvuk je naličio ljudskom ritmu srca ili poviku hrabrih ratnika na bojištu. Oči ratnika su imale čvrst, neustrašiv pogled, što me je podsetilo na mog kolegu praktikanta dok je stajao na Trgu Tjenanmen s banerom u rukama.
Uz ritam zveketa oružja, ratnici zapevaše svoju himnu:
Kad iskvareni svet treba da se sruši,
kad tamni oblaci nebo prekrivaju
Ti, naš veliki kralju, nadahnut Tvorcem
marširaš grbavim putem u snegu
probijaš se kroz tamnu maglu
vitlaš svojim mačem,
sečeš zle demone!
Kad žalosni život treba da nestane,
Kad cvetovi treba da uvenu,
Ti, naš veliki kralju, nadahnut Tvorcem
hrliš putem smrti i uništenja, u hladnoći.
Rasterujući nepreglednu izmaglicu, razmičući oblake,
Donoseći životnu nadu!
Postepeno je nebeski prizor počeo da se zamagljuje, a zvuci da čile. Dugo vremena, srce mi je divlje tuklo, i nisam mogao da se umirim.
Izašavši iz mirnoće, ispričao sam kolegi praktikantu ono što sam doživeo u kraljevstvu Zemlje ruža. Preneo sam mu ono što sam pročitao na svitku.
U pismu je pisalo:
Dragi, časni Kralju,
Napustio si nas, i živiš u sekularnom svetu milijardama godina. Svima nam veoma nedostaješ. Iako ne možemo biti s tobom, naša ljubav prema tebi nije se promenila, već se samo rasplamsala.
Moj Kralju, ti si najmoćniji jer si se usudio da se žrtvuješ da bi zaštitio pravdu univerzuma; ti si najčasniji jer si iscrpeo sebe za večitu sreću u našem svetu.
Dok se univerzum izdiže iz starog, ti beskrajno radiš na tome da spasiš naš svet i naše živote. S tobom ćemo živeti i umreti do kraja.
S ljubavlju,
Tvoja nebeska porodica
Oči mog kolege praktikanta su se napunile suzama. Pokajao se što se ne kultiviše marljivo. Od tada na dalje, mi pomažemo jedan drugom da sledimo učenja Učitelja i zajedno se kultivišemo. On se uskoro probio kroz aranžmane starih sila i vratio se marljivoj kultivaciji.
Učitelj nam je dao život, i takođe trpi, muči se usled poteškoća i beskrajne karme učenika Dafe. Božanska bića na nebu stavila su svoju nadu i same svoje živote u naše ruke. Šta je to što radimo, ili kako doprinosimo, svim živim bićima na nebu i zemlji?
To je pitanje vredno za razmisliti.
