Vežbam Falun Dafu preko deset godina. Iako sam koristio svaku priliku da proširim Fa u svojoj zemlji, kod nas je i dalje vrlo mali broj praktikanata. Ovo koči veće aktivnosti, ali istovremeno otvara prostor za saradnju sa praktikantima iz drugih zemalja.
Puno puta, praktikanti iz susednih zemalja su došli da pomognu. Ipak, pre decembra prošle godine, kad je u Beogradu održan Samit Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, nikada nismo imali priliku da objasnimo istinu na na ovako širokoj osnovi.
Pripreme
Učenje Fa je temelj naše kultivacije, i zato smo započeli redovne sastanke na internetu s ciljem da oformimo jedno telo. U nekim zemljama već su održavani slični događaji, pa smo diskutovali o njihovim iskustvima. Međutim, situacije nisu bile univerzalne. Za vreme Samita u Poljskoj, policija je dozvolila praktikantima da rade šta žele. U Rumuniji, međutim, policija je zabranila sve naše aktivnosti, pa su praktikanti morali da pronađu alternativne načine.
Na osnovu našeg prethodnog iskustva s policijom, nismo očekivali da će se u Srbiji desiti bilo šta loše. Uredno smo prijavili javni skup, održali razgovor sa nadležnima u policiji i čekali pozitivan odgovor.
U međuvremenu smo napisali pismo za 16 premijera, u kome se pominje Rezolucija o žetvi organa Evropskog parlamenta, i apeluje na premijere da pokrenu ovo pitanje pred kineskom delegacijom.
Pismo je potpisalo 16 Dafa asocijacija i predstavnika praktikanata, i ono je dostavljeno u četvrtak, pre nedelje Samita. Inicijalno sam pokušao da ga pošaljem faksom, ali mi je rečeno da faks ne radi. Zatim sam pokušao da pošaljem pismo elektronskom poštom, ali je kompjuterski sistem u Vladi pao. Na kraju su iz kabineta potvrdili prijem pisma, i dobili smo obaveštenje da će biti dostavljeno premijeru.
U petak smo održali konferenciju za medije i najavili našu akciju, istovremeno predstavljajući naše pismo javnosti. Kao da su samo čekali da prođe konferencija, policija je počela da paradira oko mene. Najpre je došao komandir jedne policijske stanice, lično mi uručujući zabranu. Rekao je da odluka dolazi s vrha. Zatim nam je zabrana uručena i iz druge policijske stanice, na teritoriji gde smo prijavili drugi skup. Konačno me je u hostelu, gde radim, posetila policija za strance, da se raspita koje goste očekujemo sledeće nedelje. Rekao sam im sve što sam znao–ničeg nije bilo za skrivanje.
Ali oni nisu bili ubeđeni da je tako. Te večeri sam otišao kod lokalne praktikantkinje da učimo Fa i primetio da me prate. Srpski praktikant iz jednog drugog grada je imao isto iskustvo. Čak su ga zvali u prostorije tajne policije, gde su ga ispitivali.
Pritisak je rastao, ali pravi događaj sledi u subotu ujutru: jedne ugledne dnevne novine su lansirale kampanju protiv nas, koristeći propagandu Komunističke Partije Kine i izvrćući ono što sam izjavio u policiji.
Obavestio sam Evropsku Dafa Asocijaciju o zabrani skupa i medijskoj kampanji. Savet koji sam dobio bio je u vidu citata reči Učitelja - da šta god urade protiv nas, na kraju će se okrenuti protiv njih.
Te večeri smo imali poslednji internet sastanak pre okupljanja u Beogradu, pa sam obavestio praktikante o novim dešavanjima. Rekao sam im da je protiv nas celokupan državni aparat, kao i mediji pod državnom kontrolom, i da dolazak u Beograd može biti rizičan. Postavio sam pitanje: “Da li i dalje mislimo da treba ići dalje?”
Njihov odgovor me je duboko ganuo. Desetak praktikanata iz sedam ili osam zemalja je bilo prisutno, i svi su bili jedan glas: “Mi smo praktikanti Dafe–mi NE smemo odustati.” “Ako ne možemo imati javni skup, možemo imati druge akcije. Čak i ako samo budemo učili zajedno, to će biti dovoljno.”
Odluka je bila da se nastavi, ali s drugačijim pristupom. To je uključivalo minimizovati bezbednosne rizike i pronaći novi smeštaj, za koji policija ne zna.
Progon
Nebo je bilo teško i lebdela je neizvesnost u vazduhu. Osećao sam da je slična atmosfera bila u julu 1999, mada tada nisam bio praktikant. Nedelja neće doneti puno događaja za nas u Srbiji, ali neki praktikanti iz okruženja već su bili na putu.
Kad su dva praktikanta iz Hrvatske i jedan iz Slovenije pokušali da pređu granicu u nedelju uveče, pronađeni su na crnoj listi i ulazak im je onemogućen. Objašnjenje je bilo da je skup zabranjen, i da se Falun Gong smatra opasnim po nacionalnu bezbednost.
U ponedeljak ujutro saznajem da je 9 bugarskih praktikanata uspelo da stigne do Beograda, ali da ih je policija odvela iz hostela u Beogradu i odvela u nepoznatom pravcu.
Istog jutra policija za strance me posećuje kod kuće, tragajući za skrivenim praktikantima, ali pronalazi samo nas troje, lokalnih praktikanata, na okupu. Policajci priznaju da su Bugari zadržani u njihovom odeljenju, ali odbijaju da daju bilo kakve detalje.
Kad je došlo vreme, nas troje je otišlo da poseti redakciju onog lista. Jedna od praktikantkinja je odjednom osetila bol u nozi, pa smo se sporo kretali, ali smo na kraju uspeli da dopremo do urednice i autorke onog klevetničkog članka. Obe su izgledale kao da ih je sramota i izvinile nam se, ali obećanje da će objaviti demanti nije usledilo. Niti smo mi insistirali na njemu.
Zatim smo posetili Udruženje novinara i nevladinu organizaciju poznatu po zaštiti ljudskih prava. To je bio dobar potez, jer oni su odmah pokrenuli hitnu akciju, uključujući kontaktiranje raznih institucija i nivoa državne uprave, ombudsmana, i anti-režimske medije.
Svi praktikanti koji su trebali učestvovati u akciji već su bili obavešteni o hapšenjima. Neki su otkazali put, ali neki nisu. Uskoro će uslediti još hapšenja.
Istog dana, praktikantkinja iz Slovačke je odvedena iz hostela na isti način kao Bugari.
Troje praktikanata iz Finske je sletelo na aerodrom u Beogradu, ali dvoje je pronađeno na spisku policije i zabranjen im je ulazak u zemlju. Morali su se vratiti nazad. Treća osoba među njima je uspela da dođe do svog hotela, i tamo je uhapšena.
Do kraja dana, 11 građana EU je bilo u pritvoru, uključujući finsku praktikantkinju sa statusom izbeglice UN, koja je pretrpela progon i mučenje dok je živela u Kini. Svakom od njih su uskraćena osnovna ljudska prava, uključujući pravo na telefonski poziv, advokata, ili čak prevodioca. Ambasade su već bile uključene i ovo je postajala krupna stvar.
Učitelj kaže u Predavanje Fa na Fa-konferenciji srednjeg Zapada SAD 2003:
“...celokupan progon se sastoji od laži, klevete i najgnusnijih sredstava koja ne mogu podneti svetlost dana.”
Naš zadatak je bio sasvim jasan: Saopštiti svetu i izneti stvari na svetlost dana.
Razotkrivanje
U utorak je moja kuća postala medijski centar. Pisali smo izjave za štampu i pisma EU institucijama. Istovremeno su praktikanti iz raznih zemalja počeli da kontaktiraju lokalne medije i političare.
Stigle su vesti o privedenim praktikantima: sve su ih držali u prihvatilišu za strance, ali njihov tretman od strane policije nije bio loš. Ispričali su stražarima i načelniku centra o progonu Falun Dafe, i zadobili njihovu naklonost.
Međutim, više vlasti su im dale jednu vrstu ultimatuma: ako pristanu da potpišu izjavu i priznaju da su došli u Beograd da učestvuju u ilegalnim demonstracijama, biće pušteni. Ako odbiju da potpišu, mogu biti zadržani do 30 dana i deportovani kao kriminalci, sa zabranom budućih ulazaka u zemlju.
Svakog od praktikanata ovo je podsetilo na izjave koje praktikanti u Kini moraju popisati da bi bili pušteni iz zatvora. Svi su odbili da potpišu, i to nam je obezbedilo više vremena da radimo na razotkrivanju istine.
Prvi plodovi našeg medijskog rada došli su u utorak. Reporter NTDTV iznenadio je srpsku Ministarku za EU integracije na medijskoj konferenciji u Briselu, i upitao je o hapšenjima. Vidno zbunjena, ministarka je priznala da postoji problem sa zadržanim građanima EU, i obećala da će brzo biti rešen.
Pre toga nismo imali nikakvu zvaničnu potvrdu o hapšenjima, pa lokalni mediji nisu hteli izveštavati o ovom pitanju. Šta više, neki mediji su prepisali i publikovali negativni napis od subote, pa čak i neki od bugarskih medija su učinili isto. Posle izjave ministarke, međutim, slobodni mediji su počeli da nas kontaktiraju da bi saznali iz prve ruke šta se desilo.
U utorak sam dao izjavu za poznatu TV stanicu, ali iz nekog razloga su bili nevoljni da emituju bilo kakav prilog. Tek nakon dodatnog napora praktikantkinje iz Švedske, koja je sopstvenom inicijativom kontaktirala razne medije i doprla do urednika, mediji su zaista počeli da izveštavaju o hapšenju praktikanata Falun Gonga.
“Dobro obavljeno”, rekao mi je sused u prolazu, posle prve reportaže na TV. Do tada ništa nije znao o Falun Gongu.
Sreda donosi velike stvari. Najpre sam se sreo sa praktikantima iz Izraela i Grčke, koji su bili u Beogradu sve vreme, ali nas nisu kontaktirali iz razloga bezbednosti. Zajednički smo doneli odluku da se više ne skrivaju, a potom smo čak izašli u park da zajedno vežbamo. Ovo je omogućeno istinskom promenom u opštoj klimi.
U sredu su do nas dospele poruke podrške Evropske Komisije i ambasadora EU u Srbiji. Takođe, Amnesty International je objavio izjavu, kao i poslanik Evropskog Parlamenta iz Slovačke, zadužen za odnose Srbije i EU. Svi su zahtevali momentalno puštanje na slobodu privedenih praktikanata. To je bila značajna vest, posle koje su mediji kako u Srbiji, trako i Bugarskoj počeli da se raspituju šta je Falun Gong i zašto su praktikanti zadržani u pritvoru.
Jedan od tih medija je kablovska informativna TV. Znajući da su rumunski praktikanti uspeli da obezbede prikazivanje filma “Free China” na TV za vreme Kineskog samita u Bukureštu prethodne godine, ponudili smo poseban dogovor televiziji, i oni su ga prihvatili.
Oslobađanje
Možda nikada nećemo saznati šta se dešavalo u pozadini svega, ali postoje indicije da su mnogi političari širom Evropske Unije dobili svoju šansu da stanu na stranu praktikanata Falun Gonga, i možda na taj način izaberu sebi budućnost. Svi praktikanti su konačno oslobođeni u četvrtak, posle završetka Samita, nakon 72 sata zadržavanja. Izgleda da ih se policija i tada još uvek plašila, jer su odvedeni u pratnji do graničnog prelaza i tek tamo pušteni.
U narednih nekoliko nedelja, bugarski praktikanti su postali prilično poznati u svojoj zemlji. Imali su niz TV intervjua i novinskih reportaža.
U Slovačkoj, priča o Falun Gongu je pokrivena u nekoliko časopisa, na poznatoj TV stanici, i to u božićnom programu, gde je praktikantkinja čak demonstrirala vežbe.
U Srbiji, film “Free China” je imao dva emitovanja u udarnom terminu, dok je dalja saradnja sa istom TV dovela do dva emitovanja “Transcending Fear”, filma o advokatu za ljudska prava Gao Zhishengu, koga je kineski komunistički režim više puta mučio zbog njegovog rada.
Kasniji medijski izveštaji uključili su jedan vrlo dobar napis o ubijanju praktikanata u Kini radi njihovih organa, koji je objavljen upravo u novinama koje su započele kampanju protiv nas.
U najmanje tri zemlje, ovaj događaj je imao znatan efekat razotkrivanja progona Falun Gonga.
Sa stanovišta kultivacije, morali smo ukloniti mnoge prepreke da bi postigli ove rezultate, uključujući vezanost za strah i vezanost za ugled. Nijedan od zadržanih praktikanata nikad nije krivio srpsku policiju zbog ove epizode, potpuno svestan ko je u pozadini svega. Isto je bilo i sa mnom na početku, ali u kasnijim fazama ovog događaja, dok je opadao kvalitet mog učenja Fa, shvatio sam da počinjem da padam u političnost običnih ljudi, i čak da krivim policiju i vladu.
Kasnije sam se setio da je komandir policijske stanice rekao da “naređenja dolaze s vrha”, i došao sam do razumevanja da nije mislio na bilo koji nivo u policijskoj hijerarhiji. Napisao sam pismo premijeru, ljubazno mu predlažući sastanak sa predstavnicima asocijacije. Odgovor nikada nismo dobili, ali to nije ono glavno. Glavno je da sam uspeo razviti saosećanje prema čoveku koji je najverovatnije naredio brutalnu kampanju protiv praktikanata Falun Dafe, i da sam mu oprostio.
Zaključiću ovaj izveštaj porukom srpskog praktikanta iz drugog grada, poslatom na našu mejling listu: “ Praktikant sam Falun Dafe sam od 2010. godine. Živim u Nišu. Vozim Zastavu 128, staro godište. Već dva dana me prate, crna Tojota i srebrni VW. Cele noći stoje ispred zgrade. Prate me i do posla. Vodili su me i na razgovor... Interesovao ih je Falun Gong - nisu znali šta je to. Pitali su da li je to politička organizacija? Rekao sam da ja vežbam već četiri godine, ali nisam siguran da su razumeli. Nije mi jasno kako su našli moje brojeve telefona i ostalo. Da li da tražim neku pravnu pomoć. Vežbaću i dalje.”
Hvala, Učitelju, na ovoj dragocenoj prilici. Hvala svim praktikantima na podršci.
