Praktikujem Falun Dafu više od 20 godina, a moj put kultivacije je bio trnovit. Pre nego što sam počela da praktikujem, mučile su me bolesti, uključujući anemiju, upalu bubrega, jajnika i sinusa, kao i srčane probleme. Često sam imala vrtoglavice, a ruke i noge su mi uvek bile hladne. Ali samo dve nedelje pošto sam počela da praktikujem, svi moji zdravstveni problemi su nestali i osećala sam se potpuno slobodno i radosno.
Pre nego što sam počela da praktikujem, svaki dan je bio borba zbog mog muža i svekra i svekrve. Moj muž je bio muški šovinista koji je često gubio živce i bacao stvari. Nekoliko puta me je udario, poslednji put kada je naš sin bio u osnovnoj školi. Nisam više htela da živim i plakala sam dok nisam ostala bez suza. Nekoliko puta sam htela sve da okončam, ali uvek me je neka sila sprečavala, podsećajući me kako bi moje samoubistvo uticalo na mog sina i moje roditelje.
Osećala sam da mi je život gori od smrti. Živela sam sa svekrom i svekrvom više od 20 godina. Svaki dan sam morala da idem na posao, da brinem o njima i da vodim naše dete u školu. Moj muž nikad nije bio kod kuće, uvek je odlazio na poslovna putovanja. Ponekad ga nije bilo i po godinu dana. Tada sam ga apsolutno mrzela. Život je bio tako težak, pored mog lošeg zdravlja, ali sam izdržala svaki dan zbog svog sina.
Moji svekar i svekrva su na kraju preminuli, svekrva 1995. u 84. godini, a zatim svekar 1996. u 88. godini. Kad je moje dete otišlo na fakultet, rekla sam mužu: „Hajde da se razvedemo. Ne želim više da budem s tobom.“ Iako je moj muž znao da greši, nije hteo to da prizna.
Dve nedelje kasnije, imala sam veliku sreću da saznam za Falun Dafu i moj život se drastično promenio. Pomirila sam se sa svojim životom, otpustila svoja prethodna razmišljanja i pronašla put kući. Učiteljev Fa je svakog dana bio svetlo vodilja, pomažući mi da idem napred svetlim putem da završim svoju kultivaciju.
Osećam se neverovatno srećnom što sam pronašla Dafu u ovom životu. Više ne shvatam stvari lično. Uvek sve razmatram iz perspektive Fa, tražim sopstvene greške i trudim se da budem bolja. Kod kuće sam uticala na muža brinući o njemu. Bilo da se radilo o hrani, odeći ili svakodnevnim potrepštinama, prioritet mi je bio da kupujem stvari za njega. Kad sam izlazila da objašnjavam istinu o Falun Dafi, kupovala sam i njegovu omiljenu hranu.
Dafa ga je inspirisala da pomogne u distribuciji materijala za objašnjavanje istine. Svako od nas je nosio torbu s materijalima i vozili smo bicikle ulicama, posećujući seoska područja i farme. To je bilo 2000-ih. Takođe je radio vežbe, ali nije voleo da uči Fa. Tražio je da mu čitam, pa sam to i radila. To je bila savršena vežba za mene pošto sam završila samo drugi razred. Nakon što je neko vreme slušao, nije hteo da nastavi. Kasnije je dobio dijabetes i visok krvni pritisak, a onda je doživeo moždani udar. Brinula sam o njemu šest godina.
Briga o mužu je bila kao briga o detetu — strpljenje, ljubav i nemanje zameranja su bili suštinski. Čistila bih ga kad bi se uprljao, a ponekad, ako nije mogao da ima stolicu, morala sam da mu pomažem. U isto vreme, radila sam ono što je trebalo da radim kao praktikantkinja Dafe — učila Fa i objašnjavala istinu. Iako mi je raspored bio izuzetno gust i iscrpljujuć, u srcu sam se osećala srećnom zbog Dafe. Dafa je kao svetlo vodilja, koje osvetljava moj put napred. Zaista sam otpustila, pa se više nisam plašila prljavštine, teškoća ili umora. Tokom njegove bolesti, narav mu se pogoršala, i često se ljutio i psovao me, ali ja sam to ignorisala.
Drugi razlog zašto sam se tako dobro ophodila prema njemu bio je strah da će, ako mu kažem nešto ružno, reći nešto loše o Dafi ili praktikantima. Plašila sam se da će imati negativne misli o Falun Dafi, pa sam se prema njemu dobro ophodila. Možda sam na kraju otplatila svoj dug prema njemu, jer je prestao da me psuje mesec dana pre nego što je preminuo.
Dva sata pre nego što je otišao na intenzivnu negu, pitala sam ga: „Možeš li da izdržiš?“ Rekao je da ne može. Shvativši da ovog puta možda neće uspeti, pozvala sam našeg sina i rekla mu da dođe kući. Pitala sam muža: „Mogu li da te ošišam?“ Rekao je da, pa sam to i uradila (uvek sam ga ja šišala). Ponudila sam da mu operem noge, i on je pristao. Kad sam ga pitala da li želi nešto da kaže, rekao je da ne, ali da mu moje prisustvo pruža mir. Te noći je primljen na intenzivnu negu i preminuo je sledeće noći.
Kad sam zaista otpustila svoje vezanosti, nije bilo teško. Duboko sam zahvalna na nevoljama kroz koje me je muž proveo. Njemu, kao i mom svekru i svekrvi, dugujem veliku zahvalnost što su mi pružili toliko prilika da se kultivišem i eliminišem toliko karme.
Mi kultivatori smo svi na zlatnom putu koji je Učitelj popločao. Ne mogu rečima da izrazim svoju zahvalnost Učitelju. Mogu samo da slušam Učiteljeva uputstva, da dobro radim tri stvari i da se marljivo kultivišem. Hvala, Učitelju!
