Kad sam u oktobru 2000. godine otišla u Peking da apelujem za Falun Dafu (Falun Gong), bila sam nezakonito uhapšena i poslata u logor za prinudni rad. Prvo što mi je naređeno u logoru bilo je da popunim formular. Pisalo je: „Šta je Falun Gong?“ Napisala sam: „Istraživanje nepoznate nauke.“ „Ko je Li Hongdži?“ Napisala sam: „Najsvemoćnije biće koje podučava najvišu nauku. Istorija će svedočiti da će Učitelj Li Hongdži sigurno biti poznat hiljadama godina!“
Ovo je izazvalo pometnju u celom radnom logoru. Mislili su da sam drska, jer ne klevetam Dafu ili Učitelja. Mnogi ljudi su me pritiskali da ispravim svoj stav i ponovo procenim svoje razumevanje. Rekla sam: „Moja tvrdnja da je Falun Dafa dobra zasnovana je na mom ličnom iskustvu i osećanjima. Vaša tvrdnja da je Falun Dafa loša zasnovana je na onome što ste čuli od vlasti sa skrivenim motivima. U svakom političkom pokretu koji je pokrenula KPK (Komunistička partija Kine), nevini ljudi su uvek meta progona. Sve što sam rekla je istina. Progon je počeo. Dolazi oluja. Mentalno sam se pripremila!“
Rezultat je bio neočekivan. Ništa se nije dogodilo. Bili su ljubazni prema meni, ali su drugim praktikantima zabranili da razgovaraju sa mnom. Kad su išli na prinudni rad, ostavljali su me samu u ćeliji. Mogla sam da jedem, pijem i koristim toalet sa ograničenjem. Jedina mana je bila što nijedna praktikantkinja nije mogla da razgovara sa mnom. Međutim, uvek su nalazile načine da mi daju palac gore kad niko nije gledao.
Drugi put kad sam išla da apelujem, uhapšena sam u Pekingu i vraćena od strane mog sina (koji je policajac), zajedno sa šefom naše okružne kompanije i mojim mladim šegrtom. Odveli su me u centar za ispiranje mozga. U svakoj sobi je bio po jedan praktikant Dafe, a svi ostali su bili kolaboracionisti. Rotirali su se u smenama da me nadgledaju i nisu mi dozvoljavali da se odmorim. Neprestano su vikali: „Preobrazite je!“ Uši su mi praktično zvonile od njihovog verbalnog zlostavljanja.
Slučajno, ovaj centar za ispiranje mozga bio je vrlo blizu mesta gde je moj sin radio (takođe deo policijskog sistema). Došao je u posetu, donoseći mnogo hrane, koju je postavio od vrata do prozorske daske, u kutijama i korpama. Ovo je razbesnelo šefa centra za ispiranje mozga. Stara žena je uletela u sobu sa rukama iza leđa i rekla: „Je li ovo starački dom? Ko je Falun?“ (Učenici Dafe su se kolektivno zvali Falun).
Odgovorila sam: „Ja sam!“ Žena je prstom pokazala na moj nos i rekla: „Zar se oslanjaš samo na svog malog sina policajca? Sutra ću ga otpustiti!“
Pre nego što sam uspela da progovorim, moj muž, koji je takođe doveden da izvrši pritisak na mene, iznenada je ustao, pokazao prstom na ženu i rekao: „Ako se usudiš da mi otpustiš sina, povešću celu porodicu da uči Falun Gong! Ne veruješ mi? Samo probaj!“ Ženi su se oči raširile od besa. Otišla je bez reči. Na kraju me je kaznila sa 3.000 juana. Nisam imala novca, ali su šefovii kolege mog sina brzo skupili dovoljno sredstava da to plate.
Moj muž je bio viši inženjer u velikoj vojnoj fabrici i takođe zamenik šefa popularnog parka skulptura. Imao je sreću da jednom pročita Džuan Falun i imao je veoma dobar utisak o Dafi i Učitelju. Nikada se nije protivio tome da radim tri stvari i čak mi je povremeno pomagao.
Velika grupa zvaničnika došla je u našu kuću. Svi su bili okružni lideri zaduženi za progon Falun Gonga. Namerno su pokušali da me isprovociraju. Moj muž je takođe bio tamo, mirno posmatrajući. Kad je video da više ne mogu da izdržim, ustao je i počeo da se svađa sa njima: „Pokušavate da je prevarite da kaže ekstremne stvari kako biste je uhapsili! To je apsolutno nedopustivo! Neću vam dozvoliti to!“ Videvši da su razotkriveni, zaćutali su i na kraju se izvinili i otišli.
Moj muž je blagosloven
Mog muža je udario automobil kad je jednog dana išao u šetnju. Bačen je u vazduh i razbio je vetrobransko staklo automobila. Prisutni su mislili da je sigurno mrtav. Moj sin je stigao na mesto događaja i vodio ga je u tri bolnice. Apsolutno mu ništa nije bilo. Bilo je zaista čudesno! Čak su i lekari uzviknuli da je moj muž zdraviji od mnogih mladih ljudi. Imao je preko 80 godina, ali nije imao ni ogrebotinu.
Požurila sam kad sam primila vesti. Svi su bili u restoranu. Imala sam predosećaj da će biti dobro, ali nikada nisam zamišljala da će moj muž sedeti tamo i uživati u obroku kao da se ništa nije dogodilo. Znala sam da je blagosloven. Rekla sam vozaču da ne brine, jer mu apsolutno nećemo iznuditi novac. Moji sinovi su takođe znali da božanska bića štite njihovog oca. Da nije tako, posledice bi bile katastrofalne.
