Moj sin je 2007. godine pohađao školu u drugom gradu, pa smo se moj muž i ja takođe preselili u taj grad. Jednog dana sam otišla da posetim prijatelja mog muža, Sjaojea. On nije bio kod kuće, ali su njegova žena i otac bili tamo. Zatekla sam tamo i Sjaojeovog ujaka, koji je bio direktor suda. Tokom našeg razgovora, rekla sam im da praktikujem Falun Dafu. Kada je njegov ujak čuo reči Falun Dafa, naljutio se. Počeo je da kleveće praksu, pretio mi je i vikao na mene, više puta pokušavajući da me otera. I Sjaojeov otac je vikao na mene.
Iako je incident bio iznenadan i neočekivan, moje srce je bilo ispunjeno dobrotom. Stalno sam im se osmehivala i nisam otišla. Ujak je video da nema drugog izbora, pa je ustao i otišao, govoreći: „Ona je opasna osoba!“
Pošto sam se vratila kući, ispričala sam mužu šta se dogodilo. Bio je šokiran jer su on i Sjaoje bili veoma dobri prijatelji. Moj muž je rekao da su preterali i da me sramote. Rekao je: „Nikada više neću otići u njegovu kuću. Bilo je previše!“ Rekla sam mu da oni ne znaju istinu o Falun Dafi, pa ne treba da ih krivi.
Nedugo zatim, Sjaojeov brat je povredio ruku. Kada je moj muž čuo za to, rekao je da ga neće posetiti. Odgovorila sam: „Ja sam praktikantkinja Falun Dafe i moram da slušam Učiteljevo učenje i postupam u skladu sa 'Istinitošću-Blagošću-Trpeljivošću' i da se prema drugima odnosim ljubazno. Ne samo da ti treba da ideš, nego ću i ja ići s tobom!“ Bio je srećan što to čuje. Stigli smo kod Sjaojea, a njegova kuća je bila puna ljudi. Kada je Sjaoje čuo da sam tu, doneo je stolicu i zamolio me da sednem. Tada je bilo mnogo ljudi, a većina je stajala. Videla sam da ga je moj dolazak veoma dirnuo.
Drugi prijatelj mog muža, Čao, ima sina koji je bio u šestom razredu. Kada je dečak trebalo da završi školu, došao je kod mene na dodatne časove. Prvog dana podučavanja, testirala sam ga iz 26 slova engleskog alfabeta. Znao je da ih čita i piše samo po redu. Kada bih izdvojila bilo koje slovo, nije znao nijedno. Bilo je zaista zabrinjavajuće to videti. Posle školskog raspusta, trebalo je da krene u prvi razred srednje škole. Pitala sam se: „Kako da ga učim na njegovom trenutnom nivou?“
Moj muž je rekao: „Učidete. Ne možeš ga učiniti gorim!“ Nije bilo izbora, pa sam ga prihvatila. Iako je dečakova polazna osnova bila niska, bio je veoma poslušan. Učila sam ga najosnovnijem znanju. Takođe sam govorila o principima kako biti dobra osoba i o tradicionalnoj kulturi. Postepeno sam mu govorila o principima Falun Dafe, 'Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti'. Dečaka je to posebno zanimalo i često je u sebi recitovao: 'Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.' Postepeno je učio sve više i više. Do kraja školskog raspusta, zaista je mnogo naučio.
Počela je nova školska godina, a njegov rezultat iz engleskog je na prvom mesečnom testu bio među najboljima. Jedan od njegovih školskih drugova je znao da je njegov rezultat iz engleskog u osnovnoj školi uvek bio nizak i pitao ga je gde je išao na dodatne časove i kako je uspeo tako brzo da napreduje. Dečak mu je rekao. Njegov školski drug je tada hteo da i on ima dodatne časove kod mene. Kada je nastavnica engleskog u školi saznala za to, rekla je na času: „Neki učenici ne veruju svom nastavniku, idu na dodatne časove van škole, pa čak i vuku svoje školske drugove sa sobom.“ Dete se uplašilo kada je to čulo i više se nije usudilo da dolazi na dodatne časove.
U drugoj godini srednje škole, dečak nije dolazio na dodatne časove, a ocene su mu polako opadale. Otišla sam u njegovu kuću da ga posetim. Dečakova majka je otvorila frizerski salon i u to vreme je u radnji bilo nekoliko mušterija. Sela sam i ćaskala s njima. Jedna mušterija me je pitala: „Da li ste i vi nastavnica?“
Pre nego što sam uspela da odgovorim, dečakova majka je rekla: „Ona je seoska učiteljica.“ Bila sam zapanjena i nisam ništa rekla. Pošto sam malo posedela, pozdravila sam se.
Na putu kući, mislila sam da moram na ovo gledati kao kultivatorka i prisetila sam se šta je Učitelj rekao:
“Kad bi takva osoba nekog izlečila, on možda ne bi pokazao zahvalnost. Lečeći ga, uklonila je mnogo toga lošeg iz njegovog tela i do izvesne mere ga izlečila, ali možda u datom trenutku nema očiglednih promena, pa pacijent nije zadovoljan. Umesto da bude zahvalan, pacijent će je čak možda izgrditi i optužiti za prevaru.” (Predavanje 3, Džuan Falun)
Dok sam stigla kući, srce mi se smirilo. Znala sam da je incident imao za cilj da me natera da se odreknem vezanosti za reputaciju.
Nedugo zatim, njen sin je ponovo hteo da ga učim. Izgleda da je majka znala da je ono što je rekla tog dana bilo previše ekstremno i bilo joj je neprijatno da me pita da učim njenog sina, pa je pitala mog muža. Rekla sam mužu: „Pošto sam seoska učiteljica, neću davati dodatne časove njenom sinu. Moj nivo nije dovoljno dobar.“
Moj muž se nasmešio i odgovorio: „Koje principe mi sledimo? Možemo li se time baviti koristeći obično razmišljanje?“ Nasmejala sam se i ponovo sam učila njenog sina, i to uvek besplatno.
Dečakove ocene su se brzo poboljšale. Pošto je položio prijemni ispit za srednju školu, primljen je u odličnu školu. Pošto je položio prijemni ispit za fakultet, primljen je na veoma dobar univerzitet. Pošto je diplomirao, zaposlio se kao državni službenik.
Sledila sam Učiteljeva učenja i mislila prvo na druge, potvrđujući Dafu svojim rečima i delima. Objasnila sam istinu skoro svim prijateljima mog muža i njihovim rođacima. Većina njih je napustila KPK i mnogi su nakon toga dobili blagoslove.
