Imam 63 godine. Pre nego što sam počela da praktikujem Falun Dafu, patila sam od diskus hernije i ginekoloških problema, uključujući dva tumora materice koji su izazivali krvarenje i nizak krvni pritisak. Pošto sam osećala vrtoglavicu, mogla sam da radim samo pola dana. Moji svekar i svekrva su nam pomagali u čuvanju sina, a moj muž je uvek bio depresivan. U našoj porodici je bilo malo radosti.
Nakon što sam 1996. počela da praktikujem Falun Dafu, svi moji zdravstveni problemi su nestali, što nam je uštedelo značajnu sumu novca za medicinske troškove. Bila sam srećna i puna energije i bila sam odlična u svim svojim radnim zadacima, zbog čega sam više puta dobila nagradu za izvanrednog radnika. Takođe sam obavljala skoro sve kućne poslove. Depresija mog muža je nestala, a naš dom je bio ispunjen srećom i toplinom.
Falun Dafa mi je dala novi život, i osećam se izuzetno zahvalno Učitelju Liju na njegovom samilosnom spasenju. Otkako sam počela da praktikujem Falun Dafu, iako se moja porodica suočavala sa mnogim teškim situacijama, stvari su se na kraju uvek dobro završavale. Navešću jedan primer.
Moj sin je uvek bio razuman i lepo se ponašao i bio je jedan od najboljih učenika u školi. Iako ne praktikuje Falun Dafu, on zna da je Dafa dobra i veruje u principe Istinitosti, Blagosti i Trpeljivosti. Kada sam mu prala odeću, često sam u džepovima nalazila ceduljice sa podsetnicima koji su ga ohrabrivali da bude dobra osoba sledeći principe. Takođe je više puta pročitao Džuan Falun.
Kada je KPK (Komunistička partija Kine) pokrenula progon Falun Dafe širom zemlje, suočila sam se sa progonom. Moj sin je bio uz mene u ovom teškom periodu. Kada su ga naši rođaci zvali i nagovarali ga da me ubedi da se odreknem Falun Dafe, on je odlučno rekao: „To je verovanje moje majke. Neću je sprečavati.“
Ponekad nam je pričao o školi: „Naše odeljenje je proglašeno za 'Izvanredno odeljenje', ali niko ne želi da pomogne da se donese voda. Svi žure kući, i niko ne zatvara prozore niti gasi svetla.“
Rekla sam mu: „Ti to možeš. Tebi je to lako.“
„Da, ja to već radim, ali moji drugovi iz razreda kažu da sam budala“, rekao je tiho.
Ohrabrila sam ga: „Ne brini. Nemoj da gledaš na to kao na lošu stvar kada te nazivaju 'budalom' dok radiš nešto dobro.“
Moj sin je primljen na prestižni univerzitet, diplomirao i zaposlio se. Bio je pun entuzijazma i imao je ambiciozne snove o ostvarenju svojih profesionalnih težnji. Međutim, stvarnost sa kojom se suočio u društvu bila je u potpunoj suprotnosti sa njegovim snovima. Bilo je mnogo korupcije isprepletane sa međuljudskim odnosima. Lideri nisu cenili one koji su zaista bili sposobni, dok su hvalili one sa vezama.
Suočen sa takvom korupcijom i okrutnom stvarnošću, moj sin je postao depresivan i nesrećan. Živeo je sam i retko je razgovarao sa nama. Kada više nije mogao da se suoči sa stvarnošću, isključio je telefon i nestao.
On je uvek bio ponos naše porodice. Njegov iznenadni nestanak pogodio nas je kao da se nebo srušilo, i moj muž i ja smo se osećali izgubljeno i uništeno. Gde smo mogli da nađemo našeg sina u tom ogromnom moru ljudi?
Smirila sam se i setila se šta je Učitelj rekao: “Kad jedno vežba, cela porodica ima koristi.” („Predavanje na konferenciji u Australiji“). Odlučili smo da čekamo.
Ujutro trećeg dana nakon što je moj sin nestao, videla sam prizor u kojem su se okeanski talasi povlačili, a mnogi ljudi su bili odneseni bez traga. Moj sin je bio jedan od njih. Upravo tada, velika ruka ga je povukla na obalu. Kroz glavu mi je proletela misao: „Učitelj mu pomaže.“
Probudila sam muža, ispričala mu šta sam videla i rekla: „Učitelj je spasio našeg sina. Brzo. Idi proveri njegov stan!“ Moj muž je pozvao taksi i otišao. Zaista, naš sin se vratio u svoj stan. Onda mi je muž ispričao šta se desilo kada je stigao tamo.
Kucao je na vrata, ali niko nije odgovarao. Kada ih je otvorio, video je praznu flašu vina na stočiću, a naš sin retko pije. Njegova spavaća soba je bila prazna, pa je muž proverio kupatilo. Naš sin je sedeo na podu u donjem vešu sa bradom na grudima. Moj muž ga je zvao po imenu iznova i iznova, ali on nije reagovao i bio je veoma hladan. Mora da je sedeo tamo dugo vremena. Kada je moj muž video žilet pored njega, od straha je ostao bez daha i pokušao je da ga probudi.
Kad se sin vratio kući, rekao je: „Mama, žao mi je što sam te toliko zabrinuo.“ Kada sam pokušala da ga utešim, rekao je: „Stvarno je teško biti dobar čovek u ovom korumpiranom društvu. Ti želiš da budem dobar čovek, ali to me neće odvesti nikuda. Rukovodioci favorizuju samo one koji im laskaju i nude im poklone i novac. Ja to ne mogu i ne želim da radim. Iako imam izvanredne profesionalne veštine, marginalizovan sam. Sumnjam da se u ovom društvu isplati biti dobar čovek.“
Moj sin je bio daleko od nas četiri godine dok je pohađao univerzitet. Bio je šokiran moralnim propadanjem u današnjoj Kini. Počeo je da sumnja u smisao života i sve oko sebe, i postao je depresivan i izgubljen. Izgubio je osećaj sreće koji je proisticao iz toga što je bio dobar čovek dok je bio mlad, a čak je počeo da veruje u ateizam.
Nažalost, moj sin nije bio jedini koji se tako oseća u današnjoj Kini, gde je sve u pohlepi i ličnom interesu—jedno se govori, a drugo radi, pretpostavljeni se obmanjuju dok se obmanjuje i šira javnost. Ljudi zaboravljaju da nebo gleda i da će dobro i zlo neizbežno biti nagrađeni ili kažnjeni.
Mnogo sam razgovarala sa sinom, uveravajući ga da nema ničeg lošeg u tome što je dobra i dobrodušna osoba: „Društvene norme u Kini su sada potpuno korumpirane i trule. Mi kao pojedinci ne možemo promeniti tu činjenicu, ali možemo promeniti sebe i truditi se da budemo dobri ljudi.
Oni koji su naizgled dobili kroz korupciju nisu zaista 'uspešni', a brojni visoki zvaničnici koji su progonili praktikante Falun Dafe završili su u zatvoru iz ovog ili onog razloga. Istinitost, Blagost, Trpeljivost su jedini kriterijumi za merenje šta je dobro ili loše u univerzumu, pa se moramo truditi da budemo istiniti, ljubazni, tolerantni i odgovorni ljudi.“
Nakon nekoliko iskrenih razgovora i deljenja, uz učenje Fa i slušanje priča o božanski nadahnutoj tradicionalnoj kulturi Kine, moj sin je otvorio svoje srce i ponovo se povezao sa svojim pravim ja. Razbistrio mu se um i bio je odlučan da bude dobar čovek. Sada je pun energije i uvek dobro raspoložen.
Naša porodica je za Novu godinu gledala predstavu Shen Yun na NTDTV-u. „Zaista je neverovatno!“ uzviknuo je moj sin. Iste večeri, napisao je svečanu izjavu u kojoj se izvinio za sve što je rekao ili uradio što je bilo bez poštovanja prema Učitelju i zamolio za oproštaj.
Uz Učiteljevo vođstvo, pronašao je drugi posao, oženio se, a on i njegova supruga sada imaju dečaka. Veoma je srećan i trudi se da bude dobar čovek. Nastavlja da se usavršava u svojoj profesiji i dobro zarađuje.
Da nisam praktikovala Falun Dafu i razumela univerzalne principe Istinitosti, Blagosti i Trpeljivosti, možda bih bila u iskušenju da se složim sa konfuznim načinom razmišljanja mog sina, govoreći mu da ne bude toliko dobar, da treba da bude „pametan“: da nauči da bude taktičan, da zna kako da se nosi sa stvarima na odgovarajući način, da se prepusti struji i da nauči šta njegovi šefovi vole kako bi mogao da stekne neku korist. Mogla sam da uništim budućnost svog sina.
Mnogi mladi ljudi u današnjoj Kini su izgubljeni, ali veruju da im ide dobro. Kada se dogode nesreće, umesto da razmišljaju o sopstvenim postupcima, oni ih vide kao slučajne. Ateizam koji je KPK usadila u umove ljudi uništio je četiri generacije Kineza.
U ovom najkritičnijem trenutku u istoriji, samilosni Učitelj Falun Dafe je došao da ponudi spasenje čovečanstvu! Duboko smo zahvalni na bezgraničnoj milosti Falun Dafe i Učitelja. Naša porodica je spasena od raspada. Osećamo večnu zahvalnost.
