Stanovnicu grada Harbin, u provinciji Heilongjiang, osudili su u martu 2025. na tri godine zatvora zbog njene vere u Falun Gong.
Policajci iz Policijske stanice Džanćijen uhapsili su gospođu Jang Sjuhua na železničkoj stanici u Harbinu ujutru 10. novembra 2024, dok se spremala da se ukrca na voz kako bi otputovala van grada na venčanje. Detalji njene optužnice i presude tek treba da se istraže.
Ovo nije prvi put da je Jang bila meta zbog svoje vere. Prethodno je od 2002. do 2005. odslužila tri godine u Ženskom zatvoru provincije Heilongjiang. Pošto je u oktobru 2002. započela štrajk glađu u znak protesta, stražarke su joj dale intravensku injekciju od 500 mililitara ružičaste tečnosti. Rekle su da je to lek koji oštećuje nerve, posebno razvijen da naudi praktikantima Falun Gonga, po direktivi Đijang Cemina, bivšeg kineskog diktatora koji je u julu 1999. pokrenuo progon Falun Gonga.
Nakon injekcije, Jang se osećala izuzetno loše i neprijatno. Koža joj je postala toliko opuštena da se mogla podići. Takođe je doživljavala čudne osećaje, i svi ljudi su joj izgledali kao kosturi. Glava joj je bila teška i osećala je vrtoglavicu. Iako je preživela, druga praktikantkinja Falun Gonga, gospođa Bi Juping, umrla je istog dana kada joj je data ista injekcija.
Jang i druge zatvorene praktikantkinje takođe su trpele druge oblike zlostavljanja. Od 26. novembra do 2. decembra 2003, zatvor je sproveo još jedan krug pojačanog progona praktikantkinja. Upravnica Ču Šuhua je osnovala radnu grupu da izvrši taj zadatak.
Jang su 26. novembra svukli do donjeg veša i bacili u snežni smet. Naterali su je da ostane napolju do 21 čas. Sledećeg dana, stražari su joj vezali ruke iza leđa i ponovo je izložili hladnoći napolju. Takođe su je tukli po rukama bambusovim štapovima. Sledeća dva dana, vezali su joj ruke iza leđa za okvir kreveta. Nakon toga, ponovo su je izveli napolje i terali da trči krugove. Kada je skinula zatvorsku pločicu sa imenom koju su je naterali da nosi, zatvorenica Li Mei joj je vezala ruke.
Jang je u martu 2004. štrajkovala glađu 20 dana. Stražari su je prisilno hranili kukuruznom kašom dva puta dnevno, dok je bila vezana lisicama i okovima. Takođe su je šutirali i udarali pesnicama. Zubi su joj se rasklimali, a jezik joj je bio pocepan nakon što je stražar više puta upotrebio veliku metalnu spravu da joj na silu otvori usta. Zatim su joj ostavili spravu u ustima ceo dan. Nakon svakog prisilnog hranjenja, pod je bio prekriven njenom kosom i krvlju. Kasnije je ponovo štrajkovala glađu šest meseci.
Jedno vreme, zatvorenica Luan Šumei je terala Jang da stoji tokom dana sa rukama vezanim za krevet, kada niko drugi nije bio tu. Kada bi se druge zatvorenice vratile u ćeliju, Luan je terala Jang da sedi na maloj stolici. Noću, kada bi svi otišli na spavanje, Luan bi ponovo vezala Jang sve do ponoći.
Kada je Jang u maju 2004. odbila da nosi zatvorsku uniformu, vezali su je za okvir kreveta. Ovo mučenje je dovelo do teškog otoka jedne njene ruke.
Jang je ponovo započela štrajk glađu 4. jula 2004. i stavili su je u samicu na pet meseci. Zatvorenice Lju Čungueng, Song Šubo i Žen Sjuli su joj jednom zalepile nos i usta i obesile je o metalnu gredu, tako da su joj stopala bila odignuta od tla. Zatvorenica Šang Sjaomei ju je takođe prisilno hranila.
Stražari su takođe nalagali zatvorenicama da redovno tuku Jang. Vang Dajćun je bila posebno surova. Često je ubadala Jang u oči, udarala je pesnicama u uši i grudi i šutirala je u prepone.
Vang je jednom svukla Jang do grudnjaka i donjeg veša i zaključala je u kupatilo sa otvorenim prozorima. U prostoriji nije bilo grejanja. Vang je nosila dva sloja zimske odeće, ali je ipak morala da hoda po sobi da bi se ugrejala. Međutim, pustila je da Jang drhti na hladnoći.
Povezani izveštaj:
Dve žene dobile drogu koja oštećuje nerve, jedna preživela da ispriča priču
